Pobeda Studentske liste na izborima u Srbiji mogla bi da otvori mogućnost za deblokadu sredstava iz evropskog Plana rasta, čiju je isplatu Evropska komisija zadržala zbog ocene o demokratskom nazadovanju u zemlji. Ipak, zbog neispunjavanja reformskih obaveza u predviđenim rokovima, Srbija bi do kraja godine mogla trajno da izgubi oko 265 miliona evra, izjavio je visoki zvaničnik Evropske unije uoči objavljivanja godišnjeg izveštaja o proširenju.
Prema podacima iznetim na neformalnom brifingu u Briselu, Srbija je već trajno izgubila 40,8 miliona evra zbog isteka prvog dodatnog roka za sprovođenje reformi, dok bi krajem godine, istekom drugog grejs perioda, mogla da izgubi još oko 224 miliona evra.
„Veoma je verovatno da će i taj novac biti izgubljen“, naveo je zvaničnik EU, ističući da sredstva izgubljena zbog isteka rokova ne mogu naknadno da budu povučena.
Od ukupno oko 1,6 milijardi evra predviđenih za Srbiju u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, do sada je isplaćeno samo 168 miliona evra na ime predfinansiranja.
Kako je objasnio zvaničnik, postoje dve kategorije neisplaćenih sredstava. Prvu čini novac koji Srbija trajno gubi zbog neispunjavanja reformskih obaveza u predviđenim rokovima, dok drugu čine sredstva namenjena reformama koje su već sprovedene, ali je njihova isplata zadržana zbog ocene Evropske komisije o demokratskom nazadovanju.
Za razliku od prve kategorije, taj novac nije trajno izgubljen i ostaje na raspolaganju Srbiji. Njegova isplata mogla bi da bude odobrena ukoliko Evropska komisija proceni da su ponovo ispunjeni neophodni demokratski preduslovi.
Međutim, sama promena vlasti neće automatski dovesti do deblokade evropskih sredstava.
„Ne možemo jednostavno da kažemo državama članicama da sada imamo novu vladu i da zato treba isplatiti novac. Moraju da budu ispunjeni odgovarajući uslovi“, poručio je zvaničnik EU.
Prema informacijama koje je preneo RTS, Evropska komisija je spremna da sa predstavnicima Studentske liste započne tehničke razgovore još pre formiranja nove vlade, kako bi se razmotrili načini za ubrzanje reformi i omogućilo korišćenje preostalih sredstava.
U Briselu ocenjuju da bi saradnja sa novom vlašću mogla da doprinese ubrzanju reformskog procesa i stvaranju uslova za isplatu zadržanog novca.
Ipak, iz EU naglašavaju da će eventualna deblokada zavisiti od konkretnih rezultata, ispunjavanja uslova iz Reformske agende Srbije i ponovne procene demokratskih preduslova, a ne isključivo od političkih promena u zemlji.
