Ipak, sastanak lidera za briselskim stolom do kraja godine teško je očekivati: Srbiju čekaju formiranje vlade i predsednički izbori do 27. decembra, a posrednik EU Peter Sorensen, još u avgustu je poručio da će se lideri sastati tek kada budu spremni za konkretne rezultate.
Brisel novoj većini, u međuvremenu, jasno stavlja do znanja da se obaveze iz dijaloga preuzimaju, a ne otvaraju ponovo.
Pet dana pre izbora pitanje razgovora na najvišem nivou stiglo je i do Saveta bezbednosti UN. Stavros Lamperinos, predstavnik EU u Ujedinjenim nacijama, rekao je 20. oktobra da susret lidera zavisi od toga da li ga obe strane politički žele, preneo je Kontakt Plus pozivajući se na Kohu. Evropski put Beograda i Prištine i ovoga puta je vezao za sprovođenje sporazuma iz 2023. i svega što je dogovoreno pre njega.
Već sledećeg dana Brisel je Kohi odgovorio da je Kaja Kalas spremna da sastanak na visokom nivou sazove „uskoro“. Kada i u kom formatu, nije rečeno.
Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti za istim stolom nisu sedeli od 14. septembra 2023. Deset dana kasnije dogodila se Banjska. Kada su u junu 2024. ponovo pozvani u Brisel, sa Boreljom su razgovarali odvojeno. Zajednički susret nisu prihvatili.
Besar Đerđi iz prištinske Grupe za pravne i političke studije ne očekuje pomak dok EU ne promeni način na koji posreduje. Izbori u Srbiji, smatra on, Briselu samo dodatno otežavaju posao.
Nemački kancelar Fridrih Merc iskoristio je 22. oktobra otvaranje samita Berlinskog procesa da upozori da zastoj između Beograda i Prištine koči ceo region i da od obe strane zatraži da preuzmu odgovornost. Govoreći o podelama, govoru mržnje i slavljenju ratnih zločinaca, Merc je rekao da se na tu vatru ne sme dolivati benzin.
Izborna noć koja je promenila Beograd
Studentska lista – Studenti pobeđuju osvojila je 25. oktobra apsolutnu većinu: prema preliminarnim rezultatima RIK-a, 140 od 250 mandata. Lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ dobila je 104. Posle obrade 8.077 biračkih mesta odnos je bio 52,54 prema 39,29 odsto. Osim njih, u Skupštinu su ušle samo manjinske liste. Vučić je poraz priznao iste noći. Konačni rezultati čekaju ponovljeno glasanje na 53 biračka mesta, ne bi trebalo bitno da promeni odnos snaga.
Srbi sa Kosova glasali su drugačije. Na biračkim mestima na kojima su oni glasali Vučićeva lista dobila je 71,63, a studenti 21,09 odsto.
Ana Brnabić, koja kao šefica parlamenta privremeno obavlja i funkciju šefice države, najavila je 30. oktobra da će izbori za predsednika biti raspisani do 27. novembra, a održani do 27. decembra.
Prve poruke iz Brisela i Vašingtona
Ursula fon der Lajen čestitala je pobednicima još tokom izborne noći. Zajedno sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom ponudila je podršku EU za reforme pravosuđa i medija i za borbu protiv korupcije. Komesarka za proširenje Marta Kos je bila kraća. Na mreži Iks je poručila: „Vrata EU su otvorena i spremni smo da zajedno koračamo napred.“
Visoka predstavnica EU Kaja Kalas i Marta Kos zatražile su u zajedničkoj izjavi da se institucije formiraju bez odlaganja. Visoku izlaznost protumačile su kao „snažan mandat za promene“ koji su građani dali budućoj vladi.
Kosovo u tom saopštenju nije pomenuto, što je primetio prištinski portal Gazeta Express.
Brisel je to pitanje razjasnio 28. oktobra. Portparol EU rekao je za Radio slobodnu Evropu da ishod glasanja ne dira ni temelje dijaloga ni ono na šta su se strane već obavezale, pominjući izričito Sporazum o putu ka normalizaciji iz 2023. i Aneks o njegovoj primeni.
„Dijalog uz posredovanje EU ne zavisi od pojedinačnih političkih lidera“, naglasio je. Hoće li Beograd promeniti pregovaračku poziciju, u Briselu za sada ne žele da nagađaju.
Iz Vašingtona Kosovo nije pomenuto. Američka diplomatija je 26. oktobra za RSE najavila saradnju sa novim poslanicima i dalji rad na Strateškom dijalogu SAD i Srbije, pokrenutom sredinom jula. Četiri dana kasnije američka ambasada u Beogradu čestitala je Studentskoj listi: „Radujemo se urednoj tranziciji vlasti“.
U fokusu su bili partnerstvo dve države i stabilnost regiona. Sa Prištinom je Strateški dijalog i dalje zamrznut. Stejt department je 13. oktobra ponovio da se razgovori neće obnoviti dok Priština, između ostalog, ne ispuni ono što je preuzela prema kosovskim Srbima. Tako sa dva pregovaračka stola, evropskog i prekookeanskog, stižu najmanje tri različite poruke.
Ocena u sredu
Prvu konkretnu ocenu Brisel daje 4. novembra, kada Evropska komisija usvaja godišnji paket proširenja. U nacrtima, do kojih su došli Koha i RSE, kritike su upućene i jednoj i drugoj strani.
Prištini se još jednom poručuje da je vreme da započne osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom. Gašenje institucija koje na severu finansira Beograd ocenjeno je kao jednostrano i nekoordinisano – ta pitanja, po nacrtu, pripadaju dijalogu i u njihovom rešavanju treba da učestvuju kosovski Srbi. Beogradu je na meti kritike jer lobira protiv prijema Kosova u međunarodne organizacije i što je učinio malo da se utvrdi ko je odgovoran za Banjsku.
U poglavlju o Srbiji, prema pisanju RSE, stoji da su i Beograd i Priština previše bili zaokupljeni unutrašnjom politikom da bi ozbiljnije krenule u primenu sporazuma iz 2023, i da je mir na severu Kosova krhak.
„Izostanak napretka nosi političku i ekonomsku cenu“, upozorava Komisija u nacrtu, prema prevodu koji je objavila Nova.rs. Obema, dodaje se, preti zaostajanje baš sada, kada proširenje opet hvata zamah.
Ocena obuhvata period do kraja septembra. Reč je, dakle, o računu koji se ispostavlja prethodnoj vlasti.
Studentska lista: Dijalog da, ali po Ustavu
Ilija Srdanović, prvi na Studentskoj listi, rekao je za RSE da dijalog i primena Briselskog sporazuma ostaju na dnevnom redu.
„Nastavak dijaloga po pitanju Kosova i Metohije osnovni je deo studentskog plana“, kazao je. Uz ogradu: sve mora biti u skladu sa Ustavom, a dogovoreni protokoli mogli bi biti preispitani. Strateške odluke ostaju za novu vladu.
Ko će predvoditi pregovarački tim i Kancelariju za Kosovo i Metohiju, još se ne zna. Zna se, međutim, šta traži druga strana: Aljbin Kurti izručenje Milana Radoičića postavlja kao uslov za razgovore na vrhu.
Predmet Radoičić je u međuvremenu ponovo na stolu tužilaštva. Posebna komisija koja radi po obaveznom uputstvu vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac proverava zašto Radoičiću posle saslušanja u Beogradu nije određen pritvor, saznaje Nova.rs.
Priština čeka priznanje, Srpska lista strahuje za svoj budžet
Kurti se oglasio 31. oktobra, na sednici Generalnog saveta Samoopredeljenja. Zna se ko je u Srbiji izgubio vlast, rekao je, ali još ne i ko ju je zapravo osvojio.
Pad Vučića i Dačića uporedio je sa porazom Miloševića i Šešelja pre četvrt veka. Od nove vlasti očekuje drugačiji odnos prema Kosovu i prema Albancima na jugu Srbije – i put ka normalizaciji uz međusobno priznanje. O nastavku razgovora u Briselu, prema RSE, nije rekao ništa. Njegov ministar Nenad Rašić ranije je izjavio da očekuje da se nastavi dijalog.
Srpska lista, koja ima devet od deset srpskih poslanika u kosovskoj skupštini, rezultate je 30. oktobra „primila k znanju“. Gubitkom svog mecene stranka je u političkom limbu. U zaključcima Proširenog predsedništva obećala je da će se boriti da kosovski Srbi ne ostanu bez posla, plata, socijalne pomoći i novca iz srpskog budžeta, i da škole i bolnice u srpskom sistemu nastave da rade.
Dijalog visi u vazduhu, ali se jasno vidi da je već krenulo nadmetanje u nametanju okvira vlasti koja još nije ni formirana. Brisel ne ostavlja prostor za reviziju. Kurti ne odustaje od svojih uslova – izručenja Radoičića i međusobnog priznanja. Srpsku listu brine novac i finansijska budućnost, dok Srbe na Kosovu brine funkcionisanje institucija i njihov opstanak.
A Studentska lista od Srpske liste, osnovane uz podršku SNS-a, očekuje da radi za Srbe na Kosovu, a ne za SNS.
Sto se, čini se, već postavlja, a borba za pročelje kraj praznih stolica je već u zamahu.
Autorka teksta: Jelena L. Petković
