Trinaest godina kasnije bezbednost je jedan od glavnih razloga zbog kojih dijaloga na najvišem nivou nema.
„Svi smo u limbu i to nije normalna situacija“, kazao je za Kontakt Plus Marko Savković iz ISAC fonda.
U prvom sporazumu o principima normalizacije pitanje bezbednosti tretirano je kao institucionalni problem koji će se rešavati integracijom. Dokument je predviđao da se sva policija na severu integriše u okvir Kosovske policije. Srbima je data i garancija da će regionalni komandant za četiri opštine na severu biti kosovski Srbin, koga imenuje Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova sa liste četvorice gradonačelnika, kao i da će sastav policije na severu odražavati etnički sastav stanovništva.
U narednih godinu dana u Kosovsku policiju integrisano je 285 bivših pripadnika MUP-a Srbije i uspostavljena je Regionalna direkcija Sever, podsetio je KoSSev. Bezbednost je tada bila tema dijaloga, ali ne i politički uslov. Model je propao u novembru 2022, posle višemesečne krize. Povod su bili spor oko registarskih tablica i suspenzija regionalnog direktora Nenada Đurića. Kosovska policija je tada potvrdila da je ostavke podnelo 578 pripadnika Regiona Sever. Ovog leta je, kako prenosi KoSSev, saopštila i da ostavke ne mogu biti povučene, jer su odluke o prestanku radnog odnosa postale konačne.
Priština je u međuvremenu popunjavala upražnjena mesta. U februaru 2025. KoSSev je javio da je na sever raspoređeno 117 novih policajaca, od toga 79 Srba. Prema poslednjem dostupnom podatku iz marta ove godine, koju su preneli mediji, zamenik komandira Kosovske policije za region Sever Veton Eljšani kazao je da u regionu Sever radi 154 policajca iz srpske zajednice. To je nešto više od četvrtine broja onih koji su 2022. podneli ostavke. Sastav policije na severu tako, već četiri godine, nije u skladu sa odredbama aprilskog sporazuma iz 2013.
Sporazum o putu ka normalizaciji, koji su Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti usmeno prihvatili u februaru 2023. u Briselu, a čiji je plan primene dogovoren mesec dana kasnije u Ohridu (zbog čega se u javnosti zove i Ohridski sporazum), bezbednost je podigao na nivo načela, ali bez mehanizama.
Sama reč bezbednost pominje se samo jednom, u preambuli, gde se strane obavezuju da doprinesu regionalnoj saradnji i bezbednosti u Evropi. U istom uvodnom delu zaštita nacionalnih manjina navedena je kao osnovni uslov za mir.
Od jedanaest članova, bezbednosti se direktno tiče samo jedan. U članu 3 strane se obavezuju da sporove rešavaju isključivo mirnim sredstvima i da se uzdržavaju od pretnje silom ili upotrebe sile, u skladu sa Poveljom UN.
Ostale odredbe pitanje bezbednosti dotiču posredno. Član 6 predviđa produbljivanje saradnje u pravosuđu i sprovođenju zakona, ali i ekonomije, nauke i tehnologije, saobraćaja, pošte i telekomunikacija, zdravstva, kulture, vere, sporta, zaštite životne sredine, nestalih lica, raseljenih lica i drugim sličnim oblastima. Kaže da će i pojedinosti biti dogovorene dodatnim sporazumima uz posredovanje EU u okviru dijaloga.
Član 7, pored samoupravljanja za srpsku zajednicu, obavezuje strane da formalizuju status Srpske pravoslavne crkve i obezbede snažnu zaštitu srpskih verskih i kulturnih lokaliteta. Član 10 potvrđuje da svi raniji sporazumi iz dijaloga ostaju važeći i obavezujući. O policiji na severu, sastavu bezbednosnih snaga ili zaštiti zajednica na terenu sporazum ne sadrži nijednu operativnu odredbu.
Posle Banjske u septembru 2023. bezbednost je postala preduslov za nastavak dijaloga. Kosovski premijer Aljbin Kurti i na sastanku sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine Peterom Sorensenom i na sastanku sa evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos zahteva predaju Milana Radoičića, protiv kojeg je sa još 44 osobe podignuta optužnica za napad u Banjskoj.
Beograd, sa svoje strane, bezbednost Srba stavlja u centar diplomatskih razgovora. Obe zahteva nedavno su ponovljena i u Njujorku.
Rezultat je zastoj.
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose u julskom razgovoru za Kontakt Plus opisao je Briselski sporazum kao pacijenta u „bolničkoj komi“: „Povremeno se probudi, kao konflikti, kao Banjska, povremeno se pojavi neki takozvani sastanak na vrhu, a vrha nema“.
Ključni propust EU, po njegovoj oceni, jeste to što nikada nije definisala merila uspeha. Tvrdi i da je Evropska komisija ukinula kancelariju koja je pratila primenu sporazuma.
Poslednjih nedelja dva događaja posebno su podvukla pitanje bezbednosti.
Prvi je odluka KFOR-a da se, uz obrazloženje da je bezbednosna situacija poboljšana, postepeno povuče sa glavnog mosta u Mitrovici. Odluka je stigla posle najave iz NATO-a o smanjenju broja vojnika KFOR-a. Istog dana najavljeno je i da će KFOR u obezbeđenje manastira Visoki Dečani uključiti Kosovsku policiju.
„KFOR je najduža operacija u istoriji NATO-a. Traje više od četvrt veka. Sastav se smanjuje, stalno se rade analize, a mi ovde govorimo o oružanim snagama koje reaguju u trećoj instanci. S tim što ja zaista ne vidim ni drugu instancu“, kazao je Savković stavljajući poteze u širi kontekst i dodao:
„Razumem logiku kojom se KFOR rukovodi, ali mislim da se u njihovoj analizi gubi iz vida da to što su se prilike trenutno primirile ne znači da ne mogu eskalirati velikom brzinom. Tada se može desiti da ono čime KFOR u datom trenutku raspolaže, procene, njegova spremnost i kapacitet za reagovanje, ne bude adekvatno.“
Drugi događaj su reakcije na presudu iz Haga od 16. septembra, kojom su Hašim Tači i Jakup Krasnići prvostepeno osuđeni na po 25 godina zatvora, Kadri Veselji na 18, a Redžep Seljimi na 13. Kurti je presudu nazvao „neprihvatljivom nepravdom“.
Savković bezbednosnu situaciju posle presude ocenjuje kao relativno mirnu. Upozorava, međutim, da relativizacija presude nanosi štetu. Kurtijevo osporavanje presude ne vidi kao iznenađenje.
Upitan ko je najviše odgovoran za bezbednost Srba, Savković na prvo mesto stavlja Kosovsku policiju, a odmah zatim vlast u Prištini.
„Svestan sam da je ovo dosta oštra ocena, ali pažljivo pratim izjave i mislim da je na njima najveća odgovornost“, kaže on.
Međunarodnim misijama pripisuje sve manju ulogu. EULEX, po njegovim rečima, zbog mandata ne može da interveniše u krizi koja se razvija, a KFOR-ovu funkciju, osim fizičke zaštite manastira Srpske pravoslavne crkve, sve teže prepoznaje.
Pitanje sa kojim su počinjali svi krugovi pregovora zato je danas aktuelnije nego ikada. A razgovora nema.
Autorka teksta: Jelena L. Petković
