Njihovom pripremanju se pristupa s radošću jer se veruje da porodici donose napredak.
Hleb je od postanka čovekova telesna i duhovna hrana, tako da je od davnina sastavni deo mnogih religioznih običaja, a u novije doba i raznih manifestacija vezanih za tradiciju.
Uprkos tome što su obredni hlebovi vremenom bivali podložni različitim uticajima, doživevši brojne transformacije, svaki veći praznik kod pravoslavnih Srba i danas karakteriše određena vrsta hleba.
Kao što za Božić posebno mesto zauzima česnica, pogača ukrašena simbolima zdravlja i života, za Vaskrs počasno mesto na trpezi pripada posebnom hlebu okruglog oblika sa jajem u sredini koje simbolizuje plodnost.
U centralnom delu Kosova, obavezan sastojak ovog hleba, zvanog „ćajka“ je sveta vodica.
„Brašno, voda, kvasac, so, uobičajeno što je potrebno za testo, ali se obavezno malo dodaje i osveštana vaskršnja vodica“, kaže Danijela Simonović, predsednica udruženja „Tradicija kroz vekove“.
Naziv vaskršnjeg hleba se razlikuje od kraja do kraja. Tako se, na primer, u Pomoravlju naziva „guščiki“, ali je njegova namena svuda ista – simbolizuje plodnost i blagostanje.
Za Veligdan, kako se u delu srpskog stanovništva naziva ovaj veliki praznik, svi nastoje da imaju što raznovrsniju trpezu, uz mnoštvo poslastica, a ćajke su nekad bile jedini slatki kolač kojim su darivana deca.
„Nekada su deca jedva čekala da im se, uz ofarbano jaje, daruje ćajka. To je bio poseban slatkiš koji se mesi, a potom i daruje iz srca. Inače domaćice danas mese i slane i slatke ćajke, ali je jaje u sredini obavezno“, kaže Danijela.
Hleb, kao obredni kolač, simbolizuje sam život jer, prema verovanju, poseduje i plodonosnu moć, zbog čega se odnosi i u polja i vinograde.
