Nevladina organizacija CASA objavila je drugi izveštaj o primeni Zakona o strancima na Kosovu, upozoravajući na ozbiljne pravne i administrativne prepreke sa kojima se suočavaju pripadnici srpske i drugih nevećinskih zajednica prilikom regulisanja boravka, pribavljanja dokumenata i ostvarivanja prava na državljanstvo.
Izveštaj je zasnovan na terenskom monitoringu sprovedenom tokom aprila, uključujući posete opštinskim kancelarijama za civilnu registraciju, razgovore sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova i forum održan u Severnoj Mitrovici, kao i reprezentativne slučajeve prijavljene kroz CASA-in monitoring sistem od strane stanovnika koji žive severno i južno od reke Ibar.
Neujednačene administrativne prakse i prekomerni troškovi
Jedan od ključnih izazova, navodi CASA su neujednačene administrativne prakse između opština i prekomerni troškovi.
„Podnosioci zahteva često dobijaju kontradiktorne informacije u vezi sa potrebnom dokumentacijom i procedurama, dok se zahtevi za dokumentacijom često razlikuju od zvaničnih smernica objavljenih od strane Ministarstva unutrašnjih poslova“, kaže se u saopštenju.
Stanovnici su takođe prijavili prekomerna administrativna opterećenja, dodaje se.
„Uključujući ponovljene zahteve za apostille overama i notarskom overom dokumentacije koja nije formalno propisana zakonom, što dovodi do značajnih finansijskih troškova i produženih procedura.“
Zabrinutost u vezi sa sticanjem dokumenata građanskog statusa za lica rođena van Kosova
Posebna zabrinutost odnosi se na osobe rođene van Kosova čiji roditelji imaju kosovska dokumenta. Prema navodima organizacije, mnoga punoletna lica uprkos kontinuiranom boravku na Kosovu ne mogu lako da ostvare pravo na registraciju i državljanstvo, već se upućuju na komplikovanije procedure.
„U praksi, mnoga od njih se upućuju na znatno restriktivnije procedure naturalizacije stranaca zbog mesta rođenja i kasne registracije nakon punoletstva.“
U izveštaju se podseća da je CASA ranije ukazivala da takve prakse nisu bile u potpunosti u skladu sa prethodnim Zakonom o državljanstvu.
„Posebno članom 32, koji je garantovao kontinuitet državljanstva za bivše državljane SRJ sa prebivalištem na Kosovu i njihove direktne potomke, bez propisivanja eksplicitnih starosnih ograničenja.“
U izveštaju se upozorava i da novi Zakon o državljanstvu, koji uskoro stupa na snagu, predviđa da osobe rođene van Kosova nakon navršenih 18 godina više neće moći da steknu državljanstvo po poreklu ukoliko to pravo ranije nisu ostvarile.
„CASA izražava zabrinutost da novi pravni okvir može nesrazmerno pogoditi određene zajednice, posebno lica koja zbog političkih, administrativnih ili praktičnih prepreka nisu bila u mogućnosti da tokom detinjstva završe postupke registracije“, kaže se u saopštenju.
Ova organizacija je najavila da trenutno priprema dodatnu pravnu i političku analizu novousvojenog Zakona o državljanstvu, koja će uskoro biti objavljena.
Kratki rokovi i nedostatak efikasne pravne zaštite
Izveštaj takođe ukazuje na rastuću zabrinutost među stanovnicima zbog kratkih prelaznih rokova uspostavljenih za procedure civilne registracije i regulisanja boravka.
„Prema navodima stanovnika, opštinske kancelarije su već preopterećene, dok podnosioci zahteva često ne dobijaju pisane potvrde ili zvanične pisane odluke, čime im se onemogućava pristup delotvornim pravnim lekovima i sudskoj zaštiti“, navodi CASA.
Izveštaj dodatno upozorava da najavljeno prestajanje priznavanja srpskih ličnih karata (15. mart 2027. godine) izdatih stanovnicima na Kosovu može izazvati ozbiljne praktične posledice, uključujući rizike povezane sa pristupom zdravstvenoj zaštiti, socijalnoj zaštiti i zakonitom boravišnom statusu.
Pravno mišljenje o procedurama spajanja porodice i državljanstva
Posebna pažnja posvećena je supružnicima „državljana Kosova“ koji apliciraju kroz procedure spajanja porodice.
„Pravno mišljenje CASA-e uključeno u izveštaj argumentuje da se trajanje braka za potrebe sticanja državljanstva mora računati od dana zakonitog zaključenja braka, a ne od dana njegove naknadne registracije pred kosovskim institucijama.“
Izveštaj dalje ukazuje da rigidno insistiranje na dodatnom jednogodišnjem periodu privremenog boravka u slučajevima dugotrajnih brakova i stvarnog porodičnog života može predstavljati nesrazmernu i preterano formalističku prepreku ostvarivanju građanskog statusa.
Preporuke institucijama
Među preporukama, CASA poziva institucije da: usaglase administrativne prakse između opština; produže prelazne rokove; uspostave jasne procedure za lica rođena u inostranstvu čiji bar jedan roditelj poseduje kosovska dokumenta; obezbede pisane odluke i delotvorna pravna sredstva; omoguće neposredno podnošenje zahteva za državljanstvo supružnicima koji već ispunjavaju suštinske zakonske uslove u vezi sa trajanjem braka i porodičnim životom.
Celokupni izveštaj dostupan je OVDE.
NVO CASA: Građani prijavljuju sistemske prepreke u primeni Zakona o strancima
