Kosovski Ombudsman Naim Ćeljaj saopštio je da razmatra zahtev organizacija civilnog društva, intelektualaca i aktivista za ljudska prava da se Zakon o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu uputi Ustavnom sudu, kako bi se ocenilo da li je sud u Hagu prekoračio svoj mandat u suđenju bivšim čelnicima OVK, prenosi Ekonomia Online.
U intervjuu za Ekonomia Online, Ćeljaj je rekao da je još rano da se odredi njegov stav o ovom zahtevu, ali je istakao da će postupati u okviru svojih ustavnih i zakonskih ovlašćenja, „imajući u vidu poštovanje ljudskih prava i interes pravde“.
„Pre nekoliko dana primili smo zahtev velikog broja organizacija civilnog društva, intelektualaca i aktivista za ljudska prava. Razmotrili smo i analizirali njihov zahtev, a održali smo i sastanak kako bismo imali priliku da zajedno razgovaramo o zabrinutosti koju je iznela ova grupa ljudi koja je podnela pritužbu. Naravno, nalazimo se u fazi procene i razmatranja. Ja kao ombudsman uvek postupam u okviru svog ustavnog mandata i ovlašćenja koja mi daju Zakon o ombudsmanu i Ustav, vodeći računa o tome da u svom delovanju, pre svega, štitim, odnosno da prioritet dajem poštovanju ljudskih prava. Ipak, smatram da je još rano da se govori o tome kakav će biti moj stav u vezi sa podnetim zahtevom. Naravno, kada je to u interesu pravde i poštovanja ljudskih prava, veoma sam spreman da delujem u cilju zaštite ova dva interesa“, rekao je Ćeljaj.
Govorio je i o izveštaju ombudsmana u vezi sa postupcima pred Specijalizovanim većima, pojašnjavajući da institucija na čijem je čelu ne ocenjuje sudske odluke, već sam postupak i poštovanje standarda pravičnog i nepristrasnog suđenja.
„Ombudsman nastoji da ne iznosi ocene u vezi sa odlukama suda. Reč je o odlukama i presudama koje sud donosi na bilo kom nivou, u ovom slučaju i Specijalizovana veća. Međutim, izveštaj koji smo objavili više se odnosi na sam postupak koji se tamo vodi i na garantovanje standarda koji obezbeđuju pravično i nepristrasno suđenje, odnosno na standarde koje Kosovo primenjuje u svom zakonodavstvu i pravosudnom sistemu. Naš izveštaj je, naravno, još pre donošenja sudske odluke ukazao na brojne zabrinutosti u vezi sa funkcionisanjem ovog suda i garantovanjem pravičnog postupka, počev od nedostatka transparentnosti i odgovornosti suda, do činjenice da sud svoj rad ne povezuje ni sa jednim segmentom pravosudnog sistema niti države Kosovo“, rekao je on.
Ćeljaj je naveo i zabrinutost koju je institucija ombudsmana iznela u svom izveštaju, uključujući dužinu pritvora i način na koji su dokazi iz Srbije prihvatani i razmatrani.
„Činjenicu da je pritvor trajao duže od standarda koje je utvrdio Evropski sud za ljudska prava, odnosno da je trajao izuzetno dugo, kao i dokaze iz Srbije koji su prihvatani i razmatrani bez prethodne provere, pri čemu nije uzeto u obzir da Srbija ima neprijateljske stavove prema Kosovu, naročito izražene kada je reč o Oslobodilačkoj vojsci Kosova, čiji su pripadnici i rukovodioci optuženi u Hagu. Postoji još mnogo drugih problema i pitanja koja smo evidentirali. Naravno, kada se donese odluka koja u velikoj meri ne zadovoljava stanovništvo ili ne ispunjava očekivanja javnosti, prethodno iznete zabrinutosti dobijaju novu dimenziju, odnosno dodatnu legitimnost i težinu u odnosu na ono što se dogodilo pre donošenja sudske odluke. Drugim rečima, ne možemo očekivati da rezultati postupka opterećenog problemima ili postupka sa toliko nedostataka budu odluke u koje javnost ima poverenja. Reakcija javnosti bila je takva kakva je bila, a došli smo i do konkretnih poteza koje je preduzela Skupština Republike Kosovo“, izjavio je Ćeljaj.
Govoreći o izmenama Zakona o Specijalizovanim većima koje je usvojila Skupština, Ćeljaj je rekao da pravo Skupštine da donosi i menja zakone ne treba dovoditi u pitanje, ali je izrazio dileme u vezi sa pravnim dejstvom tih izmena i njihovom usklađenošću sa međunarodnim obavezama Kosova.
„Pre svega, pravo Skupštine da donosi i menja zakone nikada ne bi trebalo dovoditi u pitanje. To je jedna od glavnih dužnosti i nadležnosti Skupštine Republike Kosovo. Kada je reč o poslednjem zakonu kojim se menja Zakon o Specijalizovanim većima, možda bi trebalo da ga sagledamo iz druge perspektive, odnosno da procenimo u kojoj meri će taj zakon moći da proizvede pravno dejstvo u ovom postupku, imajući u vidu da je reč o posebnom ustavnom amandmanu, odnosno o ustavnim normama kojima se utvrđuju i način osnivanja i način funkcionisanja ovih sudova“, rekao je on.
Ćeljaj je naglasio da je ocena o tome da li je sudski postupak bio nepravičan u nadležnosti Apelacionog suda Specijalizovanih veća i da se odluke moraju poštovati sve dok ne bude doneta odluka višeg suda.
„Ono što je u ovoj fazi važno i što sve institucije Republike Kosovo treba da imaju na umu jeste činjenica da se borba za pravdu vodi pred sudom i da se sve sudske odluke, bez obzira na to da li su prihvatljive ili ne, moraju poštovati sve dok odluku ne donese sud višeg stepena, odnosno Apelacioni sud. Verujem da, ako polazimo od zaključka koji proizlazi iz reakcije javnosti, a to je da je suđenje bilo nepravično, o tome može da odluči samo Apelacioni sud Specijalizovanih veća, bez obzira na dileme o tome da li ovaj sud sada može da dostigne minimalni prag poverenja da će biti pravičan i da li će zaista uspostaviti pravdu“, izjavio je Ćeljaj.
On je zatražio i pojačan nadzor i veću odgovornost Specijalizovanih veća, kao i praćenje njihovog rada od strane međunarodnih mehanizama, uključujući Savet Evrope i Evropsku uniju.
„Smatram da su neophodni pojačan demokratski nadzor i zahtev da sam sud snosi odgovornost, kao i kontinuirano obraćanje međunarodnim mehanizmima, poput Saveta Evrope i Evropske unije, kako bi se uspostavila stvarna kontrola i nadzor nad ovim sudom i proverilo da li primenjuje standarde za čije smo se uspostavljanje toliko zalagali. Država, vlada i sve institucije Republike Kosovo treba da usmere pažnju na ovo pitanje. I još nešto: Kosovo nikada ne bi trebalo da stvara situacije u kojima bi moglo da bude smatrano državom koja ometa pravdu. Treba pronaći prihvatljive načine za zaštitu i garantovanje ljudskih prava i pravičnog suđenja, a da se pritom ne predstavi kao društvo koje pokušava da pravdu uspostavi zakonima ili politikom“, rekao je on.
Ćeljaj je ocenio da struktura i način funkcionisanja Specijalizovanih veća otvaraju pitanja u vezi sa njihovim odnosom prema institucijama Kosova, dok je primenu zakonskih izmena označio kao pitanje koje tek treba proceniti.
„Ono što sada mogu da konstatujem jeste da je naša analiza pokazala da su struktura suda i način na koji je funkcionisao u potpunosti izvan sistema Republike Kosovo. Ovakav način donošenja odluka u autonomnoj strukturi koja ne pripada Kosovu, a koju je Kosovo osnovalo, dok ona odgovara zemljama donatorima, prirodno izaziva brojne zabrinutosti i dileme. Važno je pažljivo pratiti kako će se situacija dalje razvijati i, naravno, blagovremeno ću reagovati svaki put kada bude bilo novih dešavanja u ovom pravcu.
Nije sporno da će primena zakonskih izmena predstavljati izazov, kao što nije sporno ni da Skupština ima pravo da usvaja ove zakone. Da li su oni u skladu sa međunarodnim obavezama koje je Kosovo preuzelo i u kojoj meri će biti primenjeni, tek treba da vidimo. Međutim, istovremeno moramo da se angažujemo i delujemo i kroz druge institucionalne mehanizme, kako bismo obezbedili pravičan postupak“, rekao je Ćeljaj.
