Protesti u Prištini, bacanje farbe na objekte KEDS-a i hapšenja, samo su vrh ledenog brega duboke energetske i socijalne krize koja potresa Kosovo.
Ispred sedišta KEDS-a i zgrade kosovske vlade 6. februara odjekivali su povici nezadovoljstva. Građani poručuju da više ne mogu da servisiraju „profitne apetite“ privatnih kompanija dok njihove porodice ostaju u mraku.
Anketa sprovedena u Prizrenu oslikava surovu realnost prosečnog potrošača:
„Ne mogu da priuštim struju, jer imam samo penziju od 150 evra. Gde da je prvo potrošim: na lekove ili na druge stvari?“, pita se jedan penzioner.
Drugi dodaje: „Skupa je za naše uslove. Bio sam u različitim zemljama, tamo je cena razumnija. Ovde su osnovane tri kompanije za električnu energiju, a život je sve teži.“
KEDS: Remonti diktiraju uvoz
Iz kompanije za snabdevanje (KESCO) i distribuciju (KEDS) brane se tehničkim argumentima. Portparolka Bleona Dalaveraj u izjavi za TV Prizreni ističe da je sistem talac starosti proizvodnih kapaciteta KEK-a.
„Povećanje tarifa je direktno povezano sa povećanjem potrošnje i uvoza energije, naročito zbog dugotrajnih remonta jedinica KEK-a koji smanjuju lokalnu proizvodnju. Tokom 2025. godine jedna jedinica bloka B bila je van funkcije pet meseci, dok će ove godine druga jedinica biti na remontu čak osam meseci, što neminovno diktira potrebu za većim uvozom“, izjavila je Dalaveraj.
Ona napominje da KESCO samo traži priznavanje maksimalno dozvoljenih prihoda, ali da je Kancelarija za regulaciju energetike (ZRRE) ta koja donosi konačni sud.
Stručna kritika: Strategija samo na papiru
Ekonomski stručnjak iz Peći, Egzon Kastrati, u izjavi za Radio Peja nudi mnogo mračniju sliku. Prema njegovim rečima, Kosovo je žrtva nedostatka razvojne vizije.
„Nažalost, Kosovo nije uspelo da izgradi konkretnu razvojnu strategiju u oblasti energetike. Dominira klasičan način razmišljanja koji zanemaruje prirodne resurse. Iako bi orijentacija ka prirodnim izvorima energije doprinela stvaranju održivog i ekonomičnog sistema, to je nešto na čemu tek treba raditi. Kosovo još uvek nije uspostavilo stabilan sistem koji bi bio u funkciji ekonomskog razvoja, a posledice tog nedostatka sada direktno osećamo“, kaže Kastrati.
On oštro kritikuje Strategiju energije 2022–2030:
- Proizvodnja: Preko 95% energije i dalje dolazi iz termoelektrana,
- Obnovljivi izvori: Čine svega 5%, uprkos planovima o prelasku na 12%,
- Cene: Povećanje od 16,1% za domaćinstva (skok sa 7,79 na 9,05 centi po kWh) već je pogodilo građane, a blok tarifa iznad 800 kWh predstavlja ogroman teret.
Mrak u selima: Plaćaju redovno, struju čekaju
Dok se u gradovima polemiše o cenama, u povratničkim sredinama i selima poput Goraždevca i Brestovika glavni problem je osnovno snabdevanje. Iako su meštani redovne platiše, svaki jači vetar donosi mrak. Ekipa Radio Goraždevca nedavno je posetila selo Brestovik, koje je danima bilo bez struje, što dodatno produbljuje osećaj nesigurnosti kod povratnika u opštinama Istok i Peć.
Kosovo se nalazi pred energetskom raskrsnicom. Dok se čeka zvanična odluka ZRRE-a o novom poskupljenju, jaz između potreba sistema za održavanjem zastarele tehnologije i kupovne moći građana nikada nije bio veći.
