Odgovornost za svaku kriminalnu aktivnost, uključujući ratne zločine, individualna je, a pokušaji da se prizove kolektivna odgovornost narušavaju međuetničke odnose, poručila je Evropska unija za KoSSev povodom „polemike o kosovskom državljanstvu“, u kojoj su pojedini predstavnici PDK-a i AAK-a ovo pravo povezivali sa Srbima, bezbednosnim rizicima i ratnim zločinima. EU istovremeno podseća da jednakost pred zakonom mora da se primenjuje u svakom trenutku i navodi da Zakon o državljanstvu nije otvorio pitanja u pogledu usklađivanja sa evropskim standardima i pravnim tekovinama EU.
KoSSev se Evropskoj uniji obratio nakon višednevne polemike o članu 31 Zakona o državljanstvu, koji se odnosi na nekadašnje stalne stanovnike Kosova i njihove direktne potomke.
U javnoj raspravi pojedini predstavnici PDK-a i AAK-a ovu odredbu gotovo isključivo su povezivali sa Srbima, uz tvrdnje o mogućim bezbednosnim posledicama, kriminalu i osobama koje su tokom rata počinile zločine. KoSSev je prethodno podsetio da sam zakon ne sadrži etnički kriterijum niti pominje Srbe.
EU: Odgovornost je individualna
KoSSev je pitao EU kako ocenjuje jezik koji se koristi u ovoj debati, posebno kolektivno povezivanje Srba i njihovih potomaka sa bezbednosnim pretnjama, kriminalom i ratnim zločinima.
Zanimalo ih je i da li takva retorika može imati diskriminatorni ili stigmatizujući efekat na pripadnike srpske zajednice koji zakonito pokušavaju da regulišu svoj građanski status i pribave dokumenta.
EU nije komentarisala pojedinačne izjave, ali je odgovorila:
„Iako ne komentarišemo komentare, želeli bismo da podsetimo da je odgovornost za svaku kriminalnu aktivnost, uključujući ratne zločine, individualna. Pokušaji da se prizove kolektivna odgovornost narušavaju međuetničke odnose.“
Reč je o direktnijoj poruci od one koju je KoSSev ranije ove nedelje dobio od Nemačke ambasade.
Nemačka je tada, odgovarajući na ista pitanja, poručila da Ustav Kosova Kosovo definiše kao multietničko društvo i da očekuje od svih aktera da ovaj princip poštuju, primenjuju zakone i „u skladu sa tim se i izražavaju“. Takođe su naglasili da će Nemačka pridavati veliki značaj pravima etničkih zajednica zagarantovanim Ustavom.
„Jednakost pred zakonom mora da se primenjuje u svakom trenutku“
KoSSev je EU pitao i da li javne institucije imaju obavezu da postupke za sticanje državljanstva sprovode individualno i bez diskriminacije po osnovu etničke pripadnosti.
Odgovor je bio kratak: „Princip jednakosti pred zakonom dobro je ukorenjen u pravnom okviru Kosova i trebalo bi da se primenjuje u svakom trenutku“.
Ova poruka dolazi nakon izjava poslanice PDK-a Ganimete Musljiju, koja je tvrdila da sporna odredba omogućava dobijanje državljanstva „svim Srbima koji su do 1998. godine živeli na Kosovu“, kao i njihovim potomcima.
Musljiju je tvrdila i da se „vrlo dobro zna koji su to Srbi bili i sa kakvim su ciljevima bili na Kosovu“, a pitanje državljanstva povezala sa nacionalnom bezbednošću.
Javnosti, međutim, nisu predstavljeni podaci koji bi pokazali koliko je zahteva odobreno po ovoj odredbi, kakva je etnička struktura podnosilaca ili na čemu se zasniva tvrdnja o „velikom broju Srba“ koji svakodnevno stiču državljanstvo.
Poslanica AAK-a Time Kadrijaj istu odredbu povezala je i sa osobama koje su tokom ratnnih sukoba počinile ubistva, silovanja i masakre, uz stav da takvim osobama ne bi trebalo omogućiti kosovsko državljanstvo.
EU o Ustavu: Garancije za nevećinske zajednice deo multietničkog društva
KoSSev je od EU zatražio komentar i na izjavu Envera Dugolija iz Samoopredeljenja.
Dugoli je, odgovarajući na kritike opozicije, rekao da bi njegova stranka bila spremna da ukloni odgovarajuću ustavnu odredbu ukoliko opozicione partije obezbede potrebnu većinu za promenu Ustava, uključujući glasove Srpske liste.
EU ni ovoga puta nije želela da komentariše samu izjavu.
„Ponovo, ne komentarišemo komentare. Ustav Kosova – uključujući njegove odredbe koje se odnose na nevećinske zajednice – garantuje jednakost pred zakonom i odražava opredeljenje Kosova da očuva demokratsko multietničko društvo“, naveli su za KoSSev.
Sličnu poruku prethodno je poslala i nemačka ambasada, koja nije posebno odgovarala na pitanje mogućeg uklanjanja ustavne garancije, već je podsetila na multietnički karakter Kosova i prava zajednica zagarantovana Ustavom.
Zakon nije izazvao primedbe EU u procesu usklađivanja
U poslednjem pitanju KoSSev je pitao da li je EU ovo pitanje pokrenula ili namerava da ga pokrene sa kosovskim institucijama.
EU je odgovorila širim osvrtom na proces evropskih integracija.
Kako Kosovo napreduje na putu ka EU i usklađuje svoje zakonodavstvo sa evropskim standardima i pravnim tekovinama Unije, EU je, navode, često pozvana da pomogne pri razmatranju zakona ili sama pokreće pitanja kada postoje odredbe koje bi mogle biti u suprotnosti sa takvim usklađivanjem.
Međutim: „Zakon o državljanstvu nije otvorio takva pitanja“.
To znači da EU, barem u okviru procesa usklađivanja kosovskog zakonodavstva sa evropskim standardima i acquis-em, nije identifikovala problem u Zakonu o državljanstvu zbog kojeg bi intervenisala kod kosovskih vlasti.
Šta zapravo propisuje član 31
U središtu polemike je član 31 Zakona o državljanstvu.
On se ne odnosi na jednu etničku zajednicu.
Pravo se odnosi na građane bivše Savezne Republike Jugoslavije koji su 1. januara 1998. bili stalni stanovnici Kosova, kao i na njihove direktne potomke, bez obzira na njihovo sadašnje prebivalište ili posedovanje drugog državljanstva.
Ovo pravo nije uvedeno novim zakonom iz 2026. godine.
Postojalo je i u prethodnim zakonima o državljanstvu, dok ustavna osnova postoji od usvajanja Ustava 2008. godine. Odredba je 2012. iz prelaznih premeštena u osnovne odredbe Ustava.
Time se i odgovor EU nadovezuje na poruku Nemačke ambasade od početka nedelje: dok politička polemika pitanje državljanstva sve više postavlja kroz etničku i bezbednosnu prizmu, međunarodni odgovori koje je KoSSev do sada dobio vraćaju fokus na individualnu odgovornost, jednakost pred zakonom, ustavne garancije za zajednice i multietnički karakter Kosova.
