FHP: Tokom prošle godine podignuto 15 optužnica za ratne zločine na Kosovu, osam za suđenje u odsustvu

Kosovsko tužilaštvo je iste godine podiglo 15 optužnica, podaci su Fonda za humanitarno pravo predstavljenih na konferenciji u Prištini koja je za temu imala suđenje za ratne zločine.

„Osam optužnica je podignuto u odsustvu protiv 61 pripadnika srpskih snaga, 7 optužnica protiv 7 pripadnika srpskih snaga koji su uhapšeni od strane policije i nalaze se u pritvoru“, kazao je na Amer Alija, koordinator Fonda za humanitarno pravo Kosova predstavljajući izveštaj „Perspektiva o pravdi za ratne zločine – 25 godina kasnije“.

Iz Fonda za humanitarno pravo poručuju da je kosovsko tužilaštvo na testu po pitanju ovakvih, osetiljivih, slučajeva. Oni ističu da se sa suđenjima za ratne zločine kasni. “Od završetka rata na Kosovu, sudske institucije, domaće ili međunarodne su kaznile samo 74 lica za ratne zločine ili zločine na Kosovu a sa druge strane je ubijeno više od 10.000 civilnih žrtava. Tokom 2023. godine počeli su ili su u različitim fazama vođeni krivični postupci u 26 predmeta protiv 81 pripadnika srpskih snaga i jednog pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova“, kaže Alija.

Ističu neophodnost saradnje sa međunarodnim i regionalnim pravosudnim organima, ali pre svega saradnju sa Srbijom na ovom polju. Briselski proces smatraju ključnim po ovom pitanju.

Albana Šabani Rama, predsednica Osnovnog suda u Prištini, pred kojim se vode slučajevi za ratne zločine kaže da je ovo pitanje veoma izazovno za kosovsko pravosuđe koje je nakon dugogodišnjeg rada Euleksa preuzelo slučajeve ratnih zločina. Poseban izazov je, kaže ona, suđenje u odsustvu, te navodi da je sve u rukama politike.

„Zakazana su prva ročišta za suđenje u odsustvu i verujem da ćemo brzo imati i prve presude u suđenjima u odsustvu. Svi mi znamo da činjenica da moramo da sprovedemo suđenje u odsustvu izuzetak i ovo je razlog odsustva saradnje zemalja u regionu koje ne sarađuju sa kosovskom državom i upravo iz tog razloga je izmenjen i dopunjen Zakonik o krivičnom postupku“.

Pokretanje forminaranja Instituta za ratne zločine je veliki korak, smatra tužilac Ade Dema. Ističe da je Tužilaštvo radi što je moguće bolje, te i on napominje da je protekle godine podignuto 15 optužnica za ratne zločine. „Naša kancelarija specijalnog tužilaštva ima više od 1.000 predmeta ratnih zločina koje smo dobili od Euleksa. Ostvarujemo neprekidnu saradnju sa kosovskom policijom, na svakodnevnoj osnovi pokušavamo da naša istraga bude što kvalitetnija, da dokazi budu što uverljiviji i da što lakše obavljamo posao i olakšamo rad suda prilikom procesuiranja ratnih zločina”, kaže Dema.

Međutim, Negovan Mavrić iz Resursnog centra za nestala lica kaže da rad kosovskog pravosuđa i česte optužnice i osude Srba za ratne zločine pokazuje na jednostrani pristup. „Imali smo prilike da čujemo koliko je Srba osuđeno i protiv koliko njih se vodi istraga, tj. podignute optužnice. Nažalost, nisam čuo ili se meni tako učinilo, da je i jedna optužnica podneta protiv Albanaca, što je zabrinjavajuće za nas Srbe jer zločin je zločin, počinjen je i na jednoj i na drugoj strani. Mislim da se ovde radi o jednostranom suđenju, istrazi. Istraga se ne vrši onako kako bi trebalo, jer su stradali i Srbi, nealbanci”, kaže Mavrić za Radio Kim.

Zamenik kosovskog ministra pravde Vigan Ćoroli optužuje Srbiju za ratne zločine počinjene nad Albancima, navodeći na desetine hiljada civila koji su ubijeni tokom rata, podseća na silovane žene, spaljene kuće. Sve se to dogodilo, kaže on, od strane „šovinističkog režima Srbije“. Zbog toga, smatra on, Kosovo mora da osudi ratne zločince koji su, navodi, u Srbiji.

„Pravda nije osveta, nasuprot tome ona je garancija za mir i bezbednost na Balkanu i tranzicionu pravdu i suočavanje sa prošlošću koji ovde igraju suštinski važnu ulogu kada je reč o potrazi za istinom, a potraga za istinom je pravda i izvođenje pred sud one koji su počinili zločine u prošlosti“, kaže Ćoroli.

Učesnici debate na kojoj osim Mavrića nije bilo Srba, naveli su da protok vremena znatno utiče na sudske procese za ratni zločin, napominjući primere da se recimo žrtve seksualnog nasilja ne sećaju detalja, te da je bilo slučajeva odustajanja od pojavljivanja pred sudom. Iz Švajcarske ambasade koja je podržala rad Fonda za humanitarno pravo navode da je suočavanje sa nasilnom prošlošću od suštinske važnosti na putu ka trajnom miru i pomirenju naroda.

„Vreme je presudno jer je zakasnela pravda uskraćena pravda, kako se približavamo 25 godišnjici konflikta moramo prepoznati opasnost da neke žrtve možda neće živeti da vide da je pravda ispunjena. Isto važi za svedoke ovih zverstava“, rekao je otpravnik poslova u ovoj ambasadi Kristofer Fjuks.

Kim