Ombudsman je upozorio na ozbiljne probleme u zaštiti i upravljanju vodnim resursima na Kosovu, ukazujući na zagađenje reka, nedostatak institucionalnih kapaciteta i neadekvatnu primenu zakonskih propisa.
U izveštaju o stanju voda, navodi se da su među najzagađenijim rekama Gračanka u Vragoliji, Sitnica duž celog toka, Nerodimka u Grlici i Kačaniku, Drenica u Glogovcu i Vragoliji, kao i Klina u istoimenom mestu.
Kao glavni izvori zagađenja navedeni su ispuštanje neprečišćenih otpadnih voda iz gradova, industrijske aktivnosti, poljoprivreda, odlaganje otpada u rečna korita i njihova degradacija. Posebno je ukazano na nekontrolisanu eksploataciju peska i šljunka, koja negativno utiče na vodene ekosisteme i okolno zemljište.
Izveštaj ukazuje i na nedostatak službenika za zaštitu životne sredine i inspektora u većini opština, kao i na nepostojanje lokalnih planova za zaštitu životne sredine. Kao problemi su izdvojeni i nedovoljna koordinacija institucija, ograničeni stručni kapaciteti i nedovoljno praćenje kvaliteta vodnih resursa.
Kosovski hidrometeorološki zavod suočava se sa nedostatkom osoblja i laboratorijske opreme, dok je potrebno proširiti i mrežu za praćenje, posebno kada je reč o podzemnim vodama.
Prema podacima Nacionalnog instituta za javno zdravlje Kosova, tokom 2024. godine analizirano je 11.016 uzoraka vode, od kojih je 98,7 odsto bilo u skladu sa utvrđenim parametrima. U periodu od januara do avgusta 2025. godine analizirano je 8.435 uzoraka, od kojih je 98,2 odsto ispunjavalo propisane standarde.
U izveštaju Ombudsmana se, međutim, ukazuje i na problem kvaliteta vode za piće, uključujući povećane koncentracije mangana u jezeru Badovac tokom 2024. i 2025. godine, koje su prelazile dozvoljene vrednosti.
Ombudsman je ukazao i na rizik od poplava, ističući potrebu za dugoročnim planiranjem, ulaganjem u vodnu infrastrukturu, redovnim održavanjem vodotokova i efikasnim sistemom ranog upozoravanja.
Ocenjuje se da problemi u sektoru voda nisu novi i da su na njih tokom prethodnih godina ukazivale javne institucije, međunarodne organizacije, organizacije civilnog društva, ali i sam Ombudsman.
Uprkos postojećim zakonima i strateškim dokumentima, njihova primena napreduje nedovoljnim tempom, dok brojni problemi ostaju nerešeni.
„Više nema potrebe za dodatnim analizama o postojanju problema, već za konkretnim, hitnim i koordinisanim delovanjem nadležnih institucija“, poručio je Ombudsman.
