Tokom unakrsnog ispitivanja tužioca, Hil, koji je tada bio američki izaslanik na Kosovu, potvrdio je da se sa Tačijem na Kosovu sastao samo dva puta, dok su ostali susreti bili tokom pregovora u Rambujeu, početkom 1999.
Hil je ostao pri iskazu da Tači nije bio vojni zapovednik OVK, već „politička ličnost“, prenosi Danas pisanje agencije Beta.
Tužilac Džejms Paće (James Pace) pitao je svedoka da li je prošle nedelje Tačijevim braniocima izjavio da je „pogrešno ovo što je učinjeno Tačiju“, a Hil je odgovorio da se ne seća, dok je juče i jutros izrazio uverenje da Tači nije bio umešan u zločine za koje je optužen.
Hil je danas popodne ponovio da je OVK „nastojala da se predstavi“ kao vojska sa hijerarhijom, ali da je on imao „ozbiljne dileme o komandi i kontroli“ nad tom formacijom.
Iako je tokom svedočenja tvrdio da nije znao ni da je OVK imala Glavni štab, Hil je potvrdio da je odobrenje tog štaba bilo neophodno da bi albanska delegacija, početkom 1999, na skupu u Rambujeu prihvatila ponuđeni dokument.
Tužilac je Hilu prethodno citirao njegovu izjavu, datu u Londonu u martu 1999. godine da se čeka dozvola Glavnog štaba OVK da albanska delegacija potpiše sporazum.
Da je tu dozvolu početkom marta 1999. godine dao Glavni štab OVK potvrdio je član tog štaba Jakup Krasnići u knjizi čije je navode tužilac Paće pročitao Hilu, a Krasnići je optužen zajedno sa Tačijem.
Hil je uzvratio da nije znao za taj sastanak, na kom je, prema Krasnićiju, Tači izvestio Glavni štab o toku pregovora u Rambujeu, a onda potvrdio da je njegov kolega Džejms Rubin (James Rubin) u Rambujeu sugerisao Tačiju kakvo odelo i kravatu da nosi.
Rubin je tada, prema Hilu, „pokušavao da Tačija pripremi kao budućeg lidera Kosova“.
Rubin je ranije, kao prvi svedok Tačijeve odbrane, izjavio da je to „apsolutno netačno“.
„To je glupa i detinjasta tvrdnja Hila koji je nastojao da mene i Olbrajtovu ponizi kao diplomate takvim lažnim tvrdnjama“, kazao je Rubin u sudnici sredinom septembra.
Tokom današnjeg svedočenja, Hil je izjavio i da se „ne seća“ da je učestvovao u pregovorima o oslobađanju dvojice novinara Tanjuga, koje je OVK otela u jesen 1998. godine, iako mu je tužilac citirao izjavu Ričarda Holbruka (Richard Holbrooke) da bi bez Hila i drugih američkih posrednika novinari „bili mrtvi“.
Hil će, kao peti svedok Tačijeve odbrane, sutra odgovarati na pitanja sudija.
Zajedno sa Tačijem, za zločine nad Albancima, koje je OVK proglasila za „kolaboracioniste“, Srbima i Romima u više od 40 pritvora na Kosovu i u Albaniji, optuženi su još Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.
Dokaze odbrane izvodiće, pored Tačija, samo Krasnići, dok se od optužbi neće braniti Veselji i Seljimi koji su ocenili da tužioci nisu dokazali njihovu krivicu.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje i ubistva.
Pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici.
U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpske, 23 albanske i jedna romske nacionalnosti.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bio preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala „protivnicima“.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci, a svi optuženi su izjavili da nisu krivi, dok oni nalaze u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020. godine.
Suđenje Tačiju i saoptuženima počelo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023. godine, a tužioci su svoj dokazni postupak okončali 15. aprila ove godine.
U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka, tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku.
Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.
U procesu učestvuje i više od 150 žrtava, koje, po pravilima suda, imaju pravo na obeštećenje, ukoliko optuženi na kraju procesa budu proglašeni krivim.
