Piše: Milica Srejić
Tokom 2025. godine na Kosovu nastavio se niz zatvaranja institucija po srpskom sistemu, dogodila su se tri izborna ciklusa, hapšenja za ratne zločine, hvatanje maturanta za vrat, deportacije pripadnika MUP-a Srbije… Мoglo bi dugo da se nabraja. Šta čeka srpsku zajednicu na Kosovu u 2026. godini?
Početkom 2025. godine na Kosovu nastavio se niz akcija zatvaranja srpskih institucija. Januara, Kosovska policija (KP) i Centralna banka Kosova zatvorila je Poresku upravu Srbije i „Dunav osiguranje“.
Južno od Ibra, zatvoreno je 10 privremenih organa po sistemu Republike Srbije, kancelarije Pošte Srbije i kancelarija Poreske uprave. Zatvoreni su Centri za socijalni rad po srpskom sistemu i severno i južno od Ibra.
Na prostorijama Poštanske štedionice u centru Zvečana, a pored prostorije gde se nekada nalazila Pošta Srbije, postavljen je znak Pošta Kosova.
Nakon akcije u Štrpcu, KP je u Leposaviću ušla u zgradu gde su funkcionisale četiri srpske službe: Republički zavod za zdravstveno osiguranje, PIO fond, Ugostiteljsko preduzeće Kopaonik i Zavod za zapošljavanje.
U Zubinom Potoku KP ušla je u postrojenje Regionalnog vodovoda, zamenili su table institucije. Dalje, ušli su i u prostorije JKP „Vodovod Ibar“ u severnom delu Kosovske Mitrovice, a koji su funkcionisali po srpskom sistemu.
Dodatno akcija se dogodila i u Ustanovi za sport, omladinu i specijalizovane usluge u severnom delu Kosovske Mitrovice, a koja je funkcionisala po srpskom sistemu.
Gradska biblioteka „Vuk Karadžić“ u Severnoj Mitrovici zatvorena je 21. maja, a objekat je preuzela kosovska Agencija za privatizaciju. Zatvorena je i knjižara Službeni glasnik.
Opštinska inspekcija Severne Mitrovice ušla je u zgradu PIO fonda i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) i poskidala sve srpske zastave, zaposleni su morali da napuste objekat na koji je kasnije postavljena traka.
Treba napomenuti i slučaj Aleksandra Arsenijevića. Krajem juna KP je izvršila pretres u objektu koji se povezivao sa Arsenijevićem gde su pronašli oružje. On u tom trenutku nije bio na Kosovu.
Nakon toga, Arsenijević nije dolazio na Kosovo, jer bi po dolasku bio uhapšen. Arsenijević je važio i za političkog aktivistu, često hapšenog zbog javnog protesta protiv kosovskih zvaničnika tokom poseta severu Kosova. Tako je eliminisan iz političkog života na Kosovu, ali i njegova pištaljka kojom je prostestovao.
Dodatno zakomplikovan život građana
Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative za Alternativnu kaže da je u 2025. godini kvalitet života građana i pristup uslugama znatno opao i zakomplikovao se, donoseći im dodatne troškove i nesigurnost.
„Život građana se sve više izmešta van Kosova, bilo to zbog poslovnih obaveza, administrativnih i finansijskih potreba i to utiče na sve, a ponajviše na percepciju toga gde im je centar porodičnog života pa time i budućnost”, ukazuje Andrić Rakić.
Urednica i novinarka radio Kim-a, Zorica Vorgučić, za Alternativnu govori da je zatvaranje institucija južno od Ibra otežalo život srpskog stanovništva, te da zbog toga oni sada moraju da odlaze do administrativnog prelaza Merdare kako bi podigli svoja mesečna primanja ili socijalna davanja.
„Ima mnogo starih i nemoćnih ljudi koji sada moraju da se snalaze na različite načine kako bi podigli novac. Ili to mora neko drugi da učini za njih ili, moraju da angažuju neki prevoz da ih odveze iza Merdara”, pojašnjava Vorgučić.
Odnos kosovskih vlasti prema građanima
Sredinom 2025. godine u Leposaviću 17 srpskih porodica dobilo je nalog za iseljenje. Više pripadnika MUP-a Srbije, a koji žive na Kosovu deprotovani su i izrečena im je zabrana ulaska na Kosovo narednih pet godina.
Tokom proslave kraja školske godine mitrovačkog maturanta na šetalištu u Severnoj Mitrovici policajac je uhvatio za vrat. Dogodilo se više međuetničkih incidenata na mostu.
Nekoliko nevladinih organizacija koje deluju na severu Kosova ukazale su na porast prijava uznemiravanja žena i devojaka koje dolaze od građana iz pravca Južne Mitrovice. Tada je Srpska demokratija formirala „Komšijske straže” koje bi patrolirale ulicama zbog učestalosti prijava uznemiravanja žena i devojaka.
Andrić Rakić naglašava da je odnos kosovskih vlasti u ovoj godini bio u skladu sa narativom prethodnih godina.
„Možda najbolji citat u vezi sa tim je izjava Vjose Osmani (kosovske predsednice prim. aut.) da je ‘Srbija kancer Evrope’. Kako postoji potpuni ekvivalent između Srbije i srpskih institucija i njenih radnika u percepciji kosovskih vlasti, onda imate i takav odnos prema zajednici i njenim simbolima, kao prema ćelijama koje treba otkloniti radi zdravlja ostatka organizma”, objašnjava naša sagovornica.
Vorgučić kaže da kosovske vlasti, a pre svega policija nije imala takav odnos prema Srbima na centralnom Kosovu kao što je bio slučaj ove godine na severu.
„Mislim da je za njih problematičan sever Kosova, jer je to bila teritorija koju do pre par godina nisu mogli da ‘osvoje’. Sever Kosova je za njih trn u oku zbog svega što se dešavalo, a posebno nakon sukoba ispred opštine Zvečan, a zatim Banjske i eksplozije na kanalu Ibar-Lepenac”, dodaje Vorgučić.
Navodi da je upravo to dovelo do iseljavanja stanovnika. Međutim, iseljavaju se Srbi i sa centralnog Kosova, naročito mladi, u najvećoj meri zbog nedostatka perspektive.
„Ovde su sve seoske sredine. Mi nemamo grad od 1999. godine, a mladi žele urbaniju sredinu. Tako da je ovde sve nekako privremeno”, ukazuje Vorgučić.
Izborna godina
Ove godine na Kosovu održana su tri izborna ciklusa, a gotovo cele godine Vlada Kosova bila je u tehničkom mandatu.
Redovni parlamentarni izbori održani su 9. februara, a vlada nije formirana do kraja godine, te su se zbog tog dogodili i vanredni parlamentarni izbori 28. decembra.
A, 12. oktobra održani su i redovni lokalni izbori. Nakon njih došlo je do smene albanskih gradonačelnika na severu Kosova koji su vladali prethodne gotovo tri godine sa minimalnim brojem glasova, pošto su tadašnje izbore bojkotovali predstavnici Srpske liste. Nakon izbora, petog decembra gradonačelnici Srpske liste položili su zakletvu i vratili se u kosovske lokalne samouprave.
Andrić Rakić naglašava da su skoro neprekidne kampanje i predizborne kalkulacije dovele do blokade formiranja institucija, ali i polarizacije zbog zapaljive retorike.
„Tek sa izborom predsednika, početkom 2026. godine može se računati na period duže političke stabilnosti na Kosovu u smislu trajnosti institucija, ali onda treba očekivati nove pritiske i tenzije u odnosima sa srpskom zajednicom koji će je u potpunosti destabilizovati”, upozorava Andrić Rakić.
Šta donosi 2026. godina?
Vorgučić veruje da će srpska zajednica i u 2026. godini biti zabrinuta zbog pitanja integracije zdravstvenog i obrazovnog sistema, a koje je ključno za srpsko stanovništvo.
„Ukoliko dođe do integracije u kosovski sistem, kako je predviđeno Ohridskim sporazumom, mislim da će to dodatno uticati na iseljavanje stanovništva, posebno dece školskog uzrasta”, navodi naša sagovornica.
Dalje kaže i da je 2025. godinu pratilo i mnogo slučajeva hapšenja Srba, podizanja optužnica kako za terorizam, kršenje ustavnog poretka, a pre svega za ratne zločine.
„To je po meni obeležilo ovu 2025. godinu”, navodi Vorgučić.
Andrić Rakić naglašava da će 2026. godina doneti verovatno svakodnevne sukobe centralnih i lokalnih vlasti, te potpuni kolaps principa decentralizacije koji će kasnije možda biti „upotrebljen i da se stave pod kontrolu većinski albanske, opozicione opštine”.
„Takav pritisak na srpske opštine vratiće scene sekuritizacije u vidu preteranog prisustva policije i njihovog mešanja u upravljanje”, zaključuje Andrić Rakić.
