Ipak, kosovski premijer Aljbin Kurti istovremeno poručuje da Zajednice srpskih opština neće biti, dok iz Beograda ponavljaju da je ZSO jedino rešenje. Otvara se pitanje – da li je integracija moguća bez ZSO i kakve bi posledice takav model mogao imati po srpsku zajednicu. Sagovornici Alternativne ocenjuju da su različiti modeli mogući, ali upozoravaju da će rešenje zavisiti od političkog konteksta na Kosovu, odnosa političkih snaga i spremnosti na kompromis.
Kosovski premijer Aljbin Kurti najavio je da će integracija obuhvatiti sve strukture u zdravstvenom i obrazovnom sistemu, uz prikupljanje spiskova zaposlenih kao preduslova za taj proces.
„Znate da druge ilegalne strukture Srbije, poput onih u oblasti bezbednosti, finansija i administracije, više ne postoje u Republici Kosovo. Ostali su još obrazovanje i zdravstvo. Moramo ih integrisati, ali da bismo to uradili neophodno je da imamo spisak svih nastavnika, svih lekara, medicinskih sestara koji rade u tim strukturama“, rekao je Kurti.
Dodao je da cilj nije da srpski pacijenti i učenici ostanu bez usluga, ali da proces mora biti sproveden „u okviru ustavnosti i zakonitosti Republike Kosovo“, ponavljajući da „nema Zajednice“.
Prethodno je i specijalni izaslanik Evropske unije Peter Sorensen poručio da EU prima k znanju planove Vlade Kosova da integriše zdravstvene i obrazovne institucije koje podržava Srbija, u skladu sa sporazumima postignutim u dijalogu.
Integracija bez ZSO?
Nakon ponovljenih poruka iz Prištine da Zajednice srpskih opština neće biti postavlja se pitanje da li je moguća integracija srpskog zdravstva i prosvete bez formiranja ZSO.
Pravnik, Dragutin Nenezić za Alternativnu kaže da je moguće.
„Sve je moguće. U ovoj sad situaciji kada je na strani Beograda potpuno odsutstvo inicijative i prihvatanje svega što se zahteva sa strane EU, i onoga što se upravo desilo pokazatelj toga da je sve moguće i da se ide ka nekom prelaznom modelu integracije bez ZSO zbog svih problema koje ta zajednica, u tom nekom formalnom smislu, nosi sa sobom“, naglasio je Nenezić.
Koji su to problemi?
Nenezić odgovara da je to za početak Nacrt statuta ZSO koji još uvek nije ozvaničen kroz sam postupak pregovora.
„Onog trenutka kad bude bio, on će morati da ide na Ustavni sud. Ustavni sud će ga verovatno iskasapiti kao što je iskasapio i sporazum ZSO, tako da u tom smislu postoje barem tri neka koraka pre nego što uopšte budemo znali šta ta buduća neka zajednica (ZSO prim. aut.) može da nosi i kako će izgledati, a oni su za sada još uvek dosta daleko“, objašnjava Nenezić.
Dodaje da sve ono što trenutno vidimo ukazuje na model integracije bez formalnog formiranja ZSO.
Direktor Centra za afirmativne društvene akcije – CASA, Miodrag Marinković je mišljenja da je Kurti na vlasti pokazao da se, kako je rekao – silom može sve postići.
Međutim, dodaje Marinković, integracija obrazovanja i zdravstva je vrlo osetljiva stvar – ne samo organizaciono, logistički, pravno, već i politički zbog pritiska međunarodne zajednice.
„Siguran sam da nije moguće ovo pitanje rešavati na način na koji je do sada rešavano, tom prisilom. Dakle, tražiće se kompromis. A, da li će sa ovom vlašću doći do formiranja ZSO? Nisam siguran. Kurti je pokazao takvu tvrdoglavost u vezi tog formalnog čina. Međutim, ubeđen sam da se može doći do pregovaranja o nekim rešenjima koja su predviđena Zajednicom srpskih opština, bez formalnog proglašenja uspostavljanja Zajednice”, ukazuje Marinković, pojašnjavajući da veruje da bi se ista rešenja za zdravstvo i obrazovanje koristila u slučaju i formiranja i neformiranja ZSO.
„To su sekundarne ingerencije opština u Gračanici i ovde, to je neka vrsta samostalnosti preko lokalnih samoprava, što je trebalo da bude i ingerencija ZSO. U ovom slučaju to će biti ingerencija lokalnih opština koje bi ušle u Zajednicu (ZSO prim. aut.). Mislim da će u pitanju biti neka vrsta pravno-političkog spina u kome on tvrdi da je uspeo da ne formira ZSO, a srpskoj zajednici je ustupio sve ingerencije koje je trebalo da budu prema ZSO. Mislim da je to plan”, objašnjava Marinković.
Da li EU odustaje od svojih sporazuma?
Marinković je mišljenja da EU ne odustaje od pune implementacije Ohridskog sporazuma koja predviđa formiranje ZSO.
„Mislim da će biti upravo ono rešenje o kome sam govorio – da se uređuju ingerencije, ali ne i formiranje ZSO i, da je to plan koji njima odgovara. Tako izbegavaju rizike posebno u vezi sa integracijom obrazovnog i zdravstvenog sistema. A, možda će neki čin formiranja ZSO uraditi u nekom drugom trenutku kada nema ovakvog trenutnog rizika ili kada možda dođe do promene političke većine na Kosovu”, naglašava Marinković.
S druge strane, Nenezić je pak mišljenja da EU šalje poruku da je jednostavno bitniji cilj nego forma kroz koju će se do tog cilja doći.
„Dakle, cilj jeste potpuno razdvajanje Srbije i Kosova u svakom smislu – pravno, institucionalno“, ukazuje Nenezić.
Dalje kaže da li će to biti kroz ZSO ili kroz neke ad hoc dogovore, koji su u neuhvatljivoj formi to je, tvrdi on, manje bitno sve dok se taj cilj ostvaruje.
„U tom smislu ostvaruje se ono što je dogovoreno suštinski kao neki cilj, ali forma se može menjati u hodu i to nije prvi put sada da se radi“, ocenjuje Nenezić.
Tišina iz Beograda
Zvanični Beograd se po ovim pitanjima šturo oglašavao. Insistiraju na formiranju ZSO, ali su istovremeno prećutno prihvatili dostavljanje spiskova zaposlenih u srpskim zdravstvenim i obrazovnim institucijama na Kosovu.
Nenezić je mišljenja da je tišina iz Beograda deo sveobuhvatnog dogovora od 2023. godine.
„Da Beograd sprovodi politiku nemešanja u ono što se dešava na Kosovu, da praktično Kosovo preduzima naizgled jednostrane mere koje Beograd suštinski toleriše. Zato se može postaviti pitanje – da li su zaista jednostrane mere ili su samo dogovorene da budu prećutane od strane Beograda“, kaže Nenezić.
Marinković je mišljenja da je Beograd potpuno odustao od uloge u pregovaračkom procesu.
„Čak mislim da ne želi tu ulogu zato što svi ustupci koji dolaze i sve ono što se dešava na Kosovu jako šteti patriotskom lažnom narativu koji se gaji u Beogradu. Ustupci su konkretni u korist Kosova i Aljbina Kurtija. Mislim da Beograd sada pokušava da nekom jačom kontrolom medija u stvari kontroliše narative da se o tome ne priča, kad se pojavi neka prilika da se preuzmu neke zasluge kao što je bilo, na primer, u slučaju Zakona o strancima”, ukazuje Marinković.
„Beograd se tada javlja i preuzima zasluge, iako mislim da je to (po pitanju Zakona o strancima prim. aut.) pre svega zasluga EU, pa čak i civilnog društva, medija, običnih ljudi koji su u zadnjih nekoliko meseci jako dosledno i jako intenzivno alarmirali međunarodnu zajednicu na rizike u implementaciji Zakona o strancima”, dodaje.
Marinković naglašava da je interes Vlade Srbije trenutno da se reši pitanje Kosova na način koji neće ugroziti njihovu vlast.
„To je jedini interes. Mislim da su oni kontrolom narativa u Srbiji uspeli da dođu do takvog nivoa kada sve što se dešava nema nikakve implikacije na podušku vlasti ili opoziciju u Srbiji”, ocenjuje Marinković.
Kakvo rešenje vide?
Srpski zdravstveni i obrazovni sistemi na Kosovu sagovornici Alternativne vide kao sisteme od egzistencijalnog značaja za srpsku zajednicu.
Marinković upozorava da se tu ne radi samo o uslugama, već i o ekonomskom aspektu institucija jer najveći broj Srba na Kosovu ima jednog ili više članova u porodici koji radi ili u obrazovanju i zdravstvu.
„To je krucijalno”, kaže on.
Kako će se to rešiti?
Marinković je mišljenja da se sama reč integracija tumači u „krajnostima”.
„S jedne strane, taj defetizam koji nije nerealan s obzirom na to šta je sve Kurti radio, a govorim o tome da integraciju zdravstva i obrazovanja predstavlja kao asimilaciju u kosovski sistem. Mislim da do toga neće doći i da mi možemo govoriti o drugoj interpretaciji”, ukazuje Marinković.
Dalje objašnjava da je to vid „legalizacije” onoga što trenutno postoji.
„Sve što je neophodno da bi se ovo pitanje rešilo jeste da u nekom obliku Kosovo izda dozvole za rad u bolnici u Mitrovici, na Univerzitet u Mitrovici i tako dalje i, mi nemamo više problema. Mislim da se ide ka tom rešenju”, naglašava Marinković.
Podseća i da je prema zakonima i u Ustavu (Kosova prim. aut.) uređeno da institucije srpske zajednice mogu biti finansirane iz Republike Srbije, tako da ne misli da će biti problema.
„Jedini problem u svemu ovome jeste taj suženi protor za kompromise zbog stalnog izbornog stanja u kome se Kosovo nalazi. Imamo još jedne izbore ispred nas i svaki kompromis će biti veliki rizik za onoga ko ga odobrava. Tako da mislim da će možda do tih rešenja integracije, ZSO i tako dalje, doći tek posle još jednog izbornog ciklusa. A, ne već sada”, zaključio je Marinković.
Sa druge strane, Nenezić je mišljenja da ZSO nije rešenje.
„Mi sad vidimo jedan povratak na ono što je predviđeno bilo Ahtisarijevim planom i mislim da će se sve više ići ka nekim Ahtisarijevskim modelima kao što su nadležnosti opštine Severna Mitrovica u oblasti visokog obrazovanja. Naravno, taj Ahtisarijev model nije savršen i svakako se može poboljšati, ali jednostavno nisam siguran da uopšte postoji sada prostor za tako nešto, niko od tome nije razmišljao, niti bilo ko nudi. Postoji jedna agenda koju diktira Europska unija na koju svi pristaju“, objašnjava Nenezić.
Dodaje da postoje zasigurno i bolja rešenja, ali da do tih rešenja treba doći u nekom procesu koji se sada ne vodi.
„Dakle, sada se vodi proces gde se sve diktira iz Brisela i sve uključene strane na to pristaju. Niko ne predlaže ništa van toga, osim možda u nekim tehničkih detaljima kao što je sad ovo dostavljanje spiskova (za privremena boravišta prim. aut.)“, zaključuje Nenezić.
