Jelena već deset godina živi u povratničkom selu Berkovo kod Kline. Jelena balansira između porodičnih obaveza, posla i želje da svojoj ćerki obezbedi najbolje uslove za odrastanje.
„Želim odmah na početku da pohvalim ovaj serijal jer smatram da je ovo divna prilika za žene iz Metohije da se čuje njihov glas“, kaže Jelena u uvodu razgovora, zahvaljujući se na inicijativi koja omogućava ženama iz ovog kraja da podele svoje priče.
Jelena je porazgovarala sa nama o svom životu u Berkovu, selu koje je, kako ističe, postalo njen dom.
„Kada me pitate kako je to živeti u Berkovo, mogu da kažem da moj dan, kao i svaki drugi, uključuje obaveze oko porodice, rada i svakodnevnih problema. Moj posao u osnovnoj školi u Osojanu je nešto što volim. Tu provodim vreme sa decom i to mi zaista daje energiju“, kaže Jelena, dodajući da je to privilegija živeti u zajednici gde su deca izvor nade i energije, uprkos svim teškoćama koje donosi život u malim sredinama.
Ona objašnjava da je život u Berkovu u početku bio izazovan, posebno kada je postala majka.
„Kada sam postala majka, bilo mi je jako teško da se suočim sa činjenicom da moje dete odrasta u ovom selu gde je jedino dete. To su bili teški trenuci, ali sam se borila da joj obezbedim sve što joj je potrebno. U tom periodu najteže je bilo što nije imala s kim da se igra“, priseća se Jelena.
Ipak, Jelena je uspela da stvori bolje uslove za svoje dete.
„Sreća je bila što je u Osojanu otvoren vrtić, što je promenilo život mog deteta. Takođe, shvatila sam da je za nju važno da bude uključena u različite aktivnosti, pa sam se potrudila da nađe društvo drugih dečaka i devojčica. Na početku sam to organizovala tako što smo odlazili u susednu opštinu, gde je bilo više dece. Ali nisam bila zadovoljna. Želela sam da moja ćerka bude okrenuta sportu, jer to zaista ima ogromne koristi za njihov razvoj“, kaže Jelena.
Jedan od velikih izazova s kojim se Jelena suočila bio je nedostatak sportskih i kulturnih aktivnosti u ovom delu Metohije.
„Zato sam istraživala mogućnosti za moju ćerku, i pronašla baletsku školu u Gračanici, ali to je podrazumevalo putovanje više od 140 kilometara u oba pravca. Iako je to bio veliki izazov i veliki trošak, bila sam odlučna da joj omogućim to iskustvo“, kaže Jelena, objašnjavajući da je odlučila da, bez obzira na teškoće, ulaže u budućnost svoje ćerke.
Međutim, Jelena nije odustala, već je pokrenula inicijativu da deca iz Berkova i okolnih sela, uključujući njenu ćerku, imaju mogućnost da vežbaju balet.
„Iako je trebalo dosta truda i planiranja, kontaktirali smo Manastir Visoki Dečani i uz njihovu podršku, kao i organizaciju ‘Svi za Kosmet’, omogućeno je deci da pohađaju baletske časove. Onda je balerina iz Gračanice počela da dolazi u našu školu, i tako su nastali prvi časovi baleta. Sada imamo 17 devojčica koje se bave baletom, a sve je to omogućeno uz pomoć dobrih ljudi“, objašnjava Jelena, sa zadovoljstvom ističući da su deca sada srećnija i motivisanija za nove aktivnosti.
Školovanje dece u Osojanu je, prema njenim rečima, kvalitetno i odgovara standardima obrazovanja.
„Deca ovde nemaju nikakvih smetnji u obrazovanju. Mi koristimo iste udžbenike i imamo iste nastavne planove kao i deca u ostatku Srbije. Mislim da je to važno, jer ni po čemu ne zaostajemo za drugim delovima zemlje“, naglašava Jelena.
Ipak, postoji jedan veliki problem u zajednici koji Jelena ističe – zdravstvena zaštita.
„Zdravstvena zaštita je veliki problem. Za svaki specijalistički pregled moramo putovati do Kosovske Mitrovice, što je veliki trošak. Mislim da je pravo na zdravstvenu zaštitu nešto što mora da se popravi“, kaže Jelena.
Na kraju razgovora, Jelena se osvrće na život u povratničkom selu Berkovo.
„Život u malim sredinama uvek nosi izazove. Mi se, ipak, trudimo da ostvarimo zajedništvo, da se pomažemo, i da decu uključimo u različite aktivnosti. Zajedništvo je najvažnija stvar za opstanak u ovakvim sredinama“, zaključuje Jelena, dodajući da je potrebno još mnogo truda kako bi se unapredili uslovi života, pre svega za žene i decu.
