Od početka 2026. godine Vlada Srbije donela je više od 20 kadrovskih rešenja koja se neposredno tiču Kosova – od promena u privremenim opštinskim organima, preko upravnih okruga, zdravstva i arhiva, do rutinskog obnavljanja mandata rukovodilaca u Kancelariji za Kosovo i Metohiju i kancelariji zaduženoj za koordinaciju pregovaračkog procesa sa Prištinom. Dok kadrovska rešenja redovno stižu, jedno od najvećih obećanja Beograda o posebnoj zaštiti Srba na Kosovu – proglašenje područja posebne socijalne zaštite – ni gotovo dve godine nakon najave Aleksandra Vučića nije realizovano.
Najnovije u nizu kadrovskih rešenja doneto je 9. jula, kada je Vlada Srbije razrešila Vučinu Jankovića dužnosti načelnika Kosovsko-mitrovačkog upravnog okruga sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
U dostavljenom rešenju nije navedeno obrazloženje za njegovu smenu, niti ko će ga naslediti na ovoj funkciji, ali ni to da li će, odnosno na koju novu funkciu sada otići ovaj kadar Srpske liste, koji je obavljao više funkcija u srpskom i kosovskom sistemu.
Samo nedelju dana ranije, 2. jula, Vlada je donela dva kadrovska rešenja koja se odnose na kancelarije zadužene za Kosovo i pregovarački proces sa Prištinom.
Marko Antić postavljen je za vršioca dužnosti direktora „Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini“, počev od 1. jula, i to na tri meseca.
Istog dana Petar Đorđević postavljen je na šest meseci za vršioca dužnosti pomoćnika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, zaduženog za Sektor za pravnu zaštitu, podršku lokalnoj samoupravi i imovinsko-pravne poslove na Kosovu i Metohiji.
Još jedno kratkoročno v. d. imenovanje u Kancelariji za KiM usledilo je prethodno 11. juna. Bojana Anđelković postavljena je, počev od 15. juna, na tri meseca za vršioca dužnosti pomoćnika direktora, zaduženog za Sektor za međunarodnu saradnju, podršku oficiru za vezu pri Misiji Evropske unije u Prištini i IPA projekte.
Rešenja o v. d. kadrovima u ovim kancelarijama donose se na ograničene periode, pa su se tokom i prethodnih meseci i prethodnih godina imena rukovodilaca ovih službi Vlade Srbije periodično ponavljala u odlukama Vlade, najčešće kroz nova tromesečna ili šestomesečna postavljenja.
Štrpce: Član razrešen, pa istim rešenjem postao predsednik
Jedna od najupečatljivijih kadrovskih promena ove godine dogodila se 25. juna u Privremenom organu opštine Štrpce.
Bratislav Nikolić razrešen je funkcije predsednika na lični zahtev, dok je profesor dr Živče Šarković razrešen članstva u ovom organu.
Međutim, istim rešenjem Šarković je odmah imenovan za novog predsednika Privremenog organa, dok je na upražnjeno mesto člana imenovana Milena Spasić.
To znači da je istog dana i istim aktom Šarković formalno razrešen sa jedne pozicije u ovom telu i imenovan na njegovu čelnu funkciju.
Ovo, međutim, nije bila jedina promena u Privremenom organu Štrpca tokom 2026. godine. Još 5. marta Zdravko Jovanović razrešen je članstva, a na njegovo mesto imenovana je Julija Lazarević Vucić.
Novi predsednik u Leposaviću, smena u Peći bez imenovanog naslednika
Na istoj sednici Vlade, 25. juna, doneta su i kadrovska rešenja za privremene organe opština Leposavić i Peć.
Marko Radosavljević imenovan je za predsednika Privremenog organa opštine Leposavić.
U samom rešenju nema podatka o tome koga je nasledio, niti je uz ovo imenovanje dostavljeno posebno rešenje o razrešenju prethodnog predsednika.
Istog dana Darko Kolašinac razrešen je dužnosti predsednika Privremenog organa opštine Peć. U dostupnim rešenjima koje je KoSSev pregledao nije istovremeno imenovan njegov naslednik.
Prizren: Stanisavljević razrešen, Savić imenovan
Direktna smena na čelu jednog privremenog organa zabeležena je 14. maja u Prizrenu.
Jednim rešenjem Vlade Srbije Marjan Stanisavljević razrešen je dužnosti predsednika Privremenog organa opštine Prizren, dok je Bojan Savić imenovan na njegovo mesto.
Istog dana Vlada je razrešila i Mila Stevanovića sa mesta načelnika Pećkog upravnog okruga sa sedištem u Peći.
Ni u ovom slučaju u pregledanim rešenjima nije navedeno ko će ga naslediti.
Tri smene i tri nova člana u Kosovskoj Kamenici
Najobimnija promena unutar jednog privremenog organa ove godine dogodila se 30. aprila u Kosovskoj Kamenici.
Tada su dužnosti članova Privremenog organa razrešeni Dejan Vasić, Dušan Avramović i Dušan Jevtić.
Istim rešenjem na njihova mesta imenovani su Marko Nikolić, Lazar Marković i Miloš Trajković.
Rešenje, kao ni druga kadrovska akta Vlade koje je KoSSev pregledao, ne sadrži obrazloženje razloga za ove promene.
Glogovac i Gora: Nova imenovanja bez prethodnih razrešenja u istim aktima
Tokom januara i februara doneta su i tri rešenja o imenovanju članova privremenih organa opština Glogovac i Gora.
Boban Stanković imenovan je 29. januara za člana Privremenog organa opštine Glogovac, dok je manje od mesec dana kasnije, 26. februara, za člana istog organa imenovan i Dejan Todorović.
Istog dana, 26. februara, Cvetko Veljković imenovan je za člana Privremenog organa opštine Gora.
U ovim rešenjima nisu navedena prethodna razrešenja drugih članova.
Obilić: Istog dana razrešen jedan, imenovan drugi direktor Doma zdravlja
Jasna kadrovska zamena izvršena je i 4. juna u Domu zdravlja Obilić.
Doktor Marko Nikolić razrešen je dužnosti vršioca dužnosti direktora ove zdravstvene ustanove, a posebnim rešenjem donetim istog dana doktor Aleksandar Spasić imenovan je za novog vršioca dužnosti direktora.
Za razliku od rešenja koja se odnose na pomoćnike direktora Kancelarije za KiM i direktora pregovaračke kancelarije, u dostavljenom aktu o Spasićevom imenovanju nije navedeno vremensko trajanje njegovog v. d. mandata.
Peć: Promene i u arhivu
Prva kadrovska rešenja zabeležena ove godine doneta su 16. januara i odnosila su se na arhivsku ustanovu u Peći.
Ranko Marković razrešen je dužnosti direktora Arhiva u Peći, dok je istog dana, posebnim rešenjem, Aleksandar Stević imenovan za vršioca dužnosti direktora Međuopštinskog arhiva Peć.
Uočljivo je da se u dva rešenja koriste različiti nazivi ustanove – u aktu o razrešenju „Arhiv u Peći“, a u aktu o imenovanju „Međuopštinski arhiv Peć“.
Preko 20 rešenja za manje od sedam meseci
Prema rešenjima koja je KoSSev pregledao, Vlada Srbije je od 16. januara do 9. jula ove godine donela najmanje 18 kadrovskih odluka neposredno povezanih sa Kosovom, dodatno uz rešenja o produžetku rukovodilačkih funkcija u kancelarijama koje se bave Kosovom.
Njima su obuhvaćeni privremeni organi opština Štrpce, Leposavić, Peć, Prizren, Kosovska Kamenica, Glogovac i Gora; Kosovsko-mitrovački i Pećki upravni okrug; Dom zdravlja Obilić; arhivska ustanova u Peći; Kancelarija za Kosovo i Metohiju, kao i Kancelarija za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini.
Rešenja se razlikuju po svojoj prirodi: neka predstavljaju pojedinačna imenovanja ili razrešenja, neka direktnu zamenu jednog funkcionera drugim, dok se kod rukovodilaca dve kancelarije pojavljuju i vremenski ograničeni v. d. mandati od tri ili šest meseci.
Privremeni već 13 godina
Posebnu kategoriju čine kadrovske promene u privremenim organima opština, strukturama koje već 13 godina funkcionišu u okviru sistema Republike Srbije na Kosovu.
Skupštine opština na Kosovu u sistemu Srbije raspuštene su 2013. godine odlukom Vlade Srbije, samo godinu dana nakon što su formirane posle lokalnih izbora održanih 6. maja 2012.
Po njihovom raspuštanju, ponovo odlukama Vlade Srbije, formirani su privremeni organi.
Odluka o raspuštanju opština na severu Kosova doneta je pred lokalne izbore po kosovskom sistemu, koji su 2013. godine de fakto prvi put održani i u ovom delu Kosova.
Iako je prema Zakonu o lokalnoj samoupravi Srbije predsednik Narodne skupštine morao u roku od dva meseca od raspuštanja opština da raspiše izbore za odbornike kako bi se konstituisale nove lokalne vlasti, to se nije dogodilo.
Ulogu lokalnih samouprava u sistemu Srbije tako su na terenu preuzeli privremeni organi, kojih bi trebalo da bude 29, a koji funkcionišu paralelno sa opštinama u kosovskom sistemu.
Nisu bili retki ni slučajevi da ista osoba istovremeno obavlja funkciju u oba sistema – kao predsednik privremenog organa u sistemu Srbije, a ujedno kao odbornik ili zamenik gradonačelnika u opštini po kosovskom sistemu.
Ustavni sud Srbije je 3. aprila 2014. odluke o raspuštanju skupština opština Podujevo, Đakovica, Suva Reka, Dečane, Prizren, Uroševac i Klina, kao i o formiranju njihovih privremenih organa, proglasio neustavnim i nezakonitim.
Uprkos tome, praksa rada i kadrovskog popunjavanja privremenih organa nastavljena je.
Tadašnji ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić je tokom unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, na okruglom stolu u Nišu u februaru 2018. godine, objasnio značaj koji Beograd pridaje ovim strukturama:
„Srbija danas svoj uticaj na Kosovu i Metohiji realizuje i kroz 29 privremenih opštinskih organa čijim očuvanjem održavamo ustavno-pravni poredak Republike Srbije.“
Dodao je tada da su privremeni organi „značajni i za egzistenciju nekoliko hiljada srpskih porodica u pokrajini“.
Velike najave o rezultatima i smenama, a kadrovi se godinama sele sa funkcije na funkciju
Kadrovske promene u privremenim organima i drugim institucijama Srbije na Kosovu, koje u značajnom broju fizički ne funkcionišu, ili bar ne vidljivo, godinama prate velike najave o rezultatima, odgovornosti i radu na terenu.
Ipak, praksa je neretko pokazivala drugačiju sliku – poznata imena ostaju u sistemu, seleći se sa jedne funkcije na drugu, iz jedne institucije u drugu, a ponekad i između srpskog i kosovskog sistema.
Jedna od najglasnijih najava smena stigla je krajem 2019. godine, kada se tadašnji direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić sastao sa predstavnicima Srpske liste i rukovodiocima institucija Srbije sa Kosova.
Funkcionerima i aktivistima tada je najavljen „ključni period“ i naložen intenzivan rad na terenu, uključujući i praznične dane.
„Nema odmora, već radne obaveze: ući u svaku srpsku kuću, pomoći svakom kome je pomoć potrebna, a državu Srbiju oseća svojom“, bila je poruka iz Beograda.
U okviru tada predstavljenog velikog plana „Srbija 2020–2025“, Đurić je najavio i konkretne posledice za one koji ne budu pokazali rezultate – uključujući smene već početkom naredne godine:
„Ko se ne bude toga pridržavao, ko ne bude na terenu u januaru mesecu, nema ljutiš. Na kraju januara meseca, početkom februara, biće promena i u privremenim organima i na rukovodećim pozicijama u institucijama Republike Srbije i u mnogim drugim mestima.“
Poručio je i da niko od funkcionera nije primao platu „da bi sedeo, čapras-divanio i pričao prazne priče“.
Šest i po godina kasnije, velika obećanja o vrednovanju rezultata i smenama nisu promenila prepoznatljivu kadrovsku praksu. Rešenja se i dalje uglavnom donose bez javnog obrazloženja o tome zbog čega je neko razrešen, po kojim kriterijumima je drugi imenovan i kakvi su bili konkretni rezultati njihovog prethodnog rada.
Istovremeno, deo poznatih kadrova ostaje u institucionalnom i političkom krugu, prelazeći sa jedne funkcije na drugu ili iz jedne institucije u drugu, ali i jednog sistema u drugi, ili paralelno u oba sistema. Tako kadrovska promena ne mora nužno da znači i dolazak novih ljudi, već često samo novo mesto za već poznato ime.
Funkcije u jednom sistemu kao odskočna daska za drugi
Preplitanje kadrova između institucija u srpskom i kosovskom sistemu nije novina.
KoSSev je i ranije izveštavao o slučajevima u kojima su funkcije u kosovskim institucijama pojedinim srpskim funkcionerima poslužile kao odskočna daska za nova postavljenja u sistemu Srbije.
Kadrovska rešenja Vlade Srbije iz prvih nešto više od šest meseci 2026. pokazuju da se praksa imenovanja, razrešenja i privremenih mandata nastavlja – od lokalnog nivoa i privremenih opštinskih organa do struktura neposredno uključenih u politiku prema Kosovu i pregovarački proces sa Prištinom.
Kadrovska rešenja stižu, zakon o posebnoj socijalnoj zaštiti nije
Dok Vlada Srbije u kontinuitetu donosi kadrovska rešenja za privremene organe, upravne okruge i druge institucije svog sistema na Kosovu, jedno od najvećih obećanja Beograda o posebnoj zaštiti tamošnjih Srba do danas nije realizovano.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 13. septembra 2024. godine, nakon zatvaranja niza srpskih institucija na severu Kosova, najavio da će Kosovo biti proglašeno područjem posebne socijalne zaštite, obećavajući da će odgovarajući zakon biti usvojen u roku od 45 dana.
Najavio je tada finansijsku podršku od 20.000 dinara mesečno za 5.000 nezaposlenih, besplatne udžbenike, „užinski dodatak“ od 5.000 dinara mesečno za decu predškolskog, osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta, građevinski materijal, nova zapošljavanja u zdravstvu i dodatnu podršku gerontodomaćicama i ličnim pratiocima, kao i podsticaje za privredu, žensko preduzetništvo, porodični biznis i poljoprivredu.
Prethodna Vlada Srbije jeste 28. oktobra 2024. usvojila Predlog zakona o proglašenju Kosova za područje posebne socijalne zaštite, koji je narednog dana ušao u skupštinsku proceduru.
Međutim, zakon do sada nije usvojen.
Štaviše, nova Vlada Srbije na čelu sa Đurom Macutom, čija kadrovska rešenja iz 2026. godine sada analiziramo, samo dan nakon svog formiranja – 17. aprila 2025. – povukla je ovaj predlog iz skupštinske procedure, zajedno sa još 42 akta prethodne vlade.
Reč je, kako je tada za KoSSev objasnila narodna poslanica Biljana Đorđević, o uobičajenoj proceduri nakon izbora nove vlade. Ipak, činjenica ostaje da zakon koji je Vučić najavio kao hitnu meru i za koji je obećao usvajanje u roku od 45 dana, ni gotovo dve godine kasnije nije donet.
