Piše: Dragiša Mijačić, InTER
Kosovo poslednjih godina sve više ulaže u planiranje novih izvora i rezervi vode. Među projektima koji su se izdvojili kao prioriteti nalazi se pet novih akumulacija: Kućica, Palatna, Desivojce, Dragačina i Firaja.
Na prvi pogled, reč je jednostavno o pet novih brana. Međutim, kada se projekti pogledaju detaljnije, vidi se da iza njih stoji šira ideja. Cilj nije samo stvaranje novih veštačkih jezera, već povećanje količine vode koja može da se zadrži, skladišti i kasnije usmeri tamo gde je najpotrebnija.
Tu logiku je Aljbin Kurti objašnjavao geografijom Kosova. Govoreći o potrebi izgradnje novih brana, Kosovo je uporedio sa „prevrnutim tanjirom“ sa kojeg voda brzo otiče prema Jadranskom, Crnom i Egejskom moru. Njegova poruka bila je jednostavna: deo vode koja brzo napušta Kosovo trebalo bi zadržati u novim akumulacijama.
Razlozi za takav pristup su jasni. Pojedini delovi Kosova već dugo imaju probleme sa stabilnim vodosnabdevanjem, kapaciteti za skladištenje vode su ograničeni, a značajne su i potrebe domaćinstava i poljoprivrede. Tome se pridružuju suše i drugi rizici povezani sa klimatskim promenama.
Zato ovih pet projekata treba posmatrati zajedno. Oni pokazuju pravac u kojem bi se upravljanje vodama moglo razvijati u narednim decenijama, ka većem skladištenju vode i većoj mogućnosti da se ona usmerava prema područjima gde je najpotrebnija.
Pet projekata na različitim stranama Kosova
Kućica, na području opštine Srbica, jedan je od projekata za koje je pokrenuta priprema studije izvodljivosti. Projekat se često povezuje sa Drenicom, što je naziv šireg regiona. Kućica se nalazi u gornjem delu sliva reke Kline, koja pripada slivu Belog Drima.
Palatna, kod Podujeva, ima jasnije definisanu namenu. Projekat je prvenstveno usmeren na dugoročno poboljšanje snabdevanja vodom Podujeva i okolnih naselja. Ne podrazumeva samo branu i akumulaciju, već i cevovode i postrojenje za preradu vode. Tokom 2025. predstavljen je početni izveštaj glavnog projekta, ali gradnja još nije počela.
Desivojce, kod Kosovske Kamenice, trenutno je jedan od najdalje odmaklih projekata. Ova lokacija izabrana je 2024. godine kao povoljnija opcija nakon poređenja sa ranije razmatranom Kremenatom. Planirana akumulacija trebalo bi da obezbedi sigurnije snabdevanje vodom domaćinstava i poljoprivrede, podrži navodnjavanje i poveća otpornost ovog područja na sezonske poplave.
Projektovanje i procena uticaja na životnu sredinu i društvo su u toku, a u pripremi projekta učestvuju i međunarodne institucije, uključujući Svetsku banku i Investicioni okvir za Zapadni Balkan.
Dragačina, kod Suve Reke, takođe pripada ovoj grupi projekata. Planirana akumulacija na reci Dragačini trebalo bi da doprinese sigurnijem snabdevanju vodom ovog područja. Za projekat je izrađena studija izvodljivosti, ali o njegovim narednim fazama ima manje novijih javno dostupnih informacija nego za Palatnu, Desivojce i Firaju.
Najzanimljiviji i istovremeno najkompleksniji među ovim projektima je, međutim, Firaja, na području Štrpca.
Firaja nije samo još jedna brana
Za razliku od ostalih projekata, Firaja nije zamišljena samo kao mesto na kojem će se voda zadržavati za potrebe neposredne okoline.
Ona je deo šireg razvoja sistema Ibar-Lepenac, a njen poseban značaj je u tome što bi omogućila prebacivanje dela vode iz sliva Lepenca prema sistemima koji pripadaju slivu Ibra.
Lepenac prirodno teče prema Severnoj Makedoniji, gde se uliva u Vardar, a njegove vode potom završavaju u Egejskom moru. Plan kod Firaje predviđa da se deo te vode zahvati pre nego što napusti Kosovo i preusmeri prema centralnim i istočnim delovima Kosova, prvenstveno za potrebe vodosnabdevanja, a u kasnijoj fazi i navodnjavanja.
Time bi se deo vode iz sliva Lepenca prebacio u sliv Ibra, odnosno sa egejske na crnomorsku stranu hidrološkog razvođa.
Zbog toga Firaja nije samo lokalni infrastrukturni projekat. Reč je o prebacivanju vode između dva rečna sistema koji pripadaju različitim morskim slivovima.
Takav projekat otvara i pitanja koja prevazilaze samu izgradnju brane. Koliko vode bi se zahvatalo iz Lepenca? U kojim periodima godine? Koliko bi vode ostajalo nizvodno? I kakav bi bio uticaj na tok Lepenca prema Severnoj Makedoniji?
Odgovori će zavisiti od konačnog projekta, količine vode koja bude predviđena za zahvatanje i načina na koji će sistem biti korišćen. Ipak, već sada je jasno da Firaja ima znatno širi značaj od izgradnje jedne lokalne akumulacije.
Širi plan predviđa i još jednu branu na području Štimlja, poznatu kao brana Gornje Štimlje. Ona bi bila deo druge faze istog sistema, zajedno sa objektima za prenos vode i navodnjavanje.
To pokazuje da pet projekata koji se trenutno najčešće pominju ne moraju predstavljati i konačan broj budućih brana i drugih vodnih objekata.
Brane još nisu počele da se grade
Važno je napraviti još jednu razliku koja se često izgubi u javnim raspravama.
Prema javno dostupnoj dokumentaciji do sredine avgusta 2026. godine, nijedna od ovih pet brana još nije u fazi građevinskih radova.
Projekti se nalaze u različitim fazama pripreme. Za neke se još proveravaju tehnička rešenja i izrađuju studije, dok su drugi stigli do detaljnijeg projektovanja i procene uticaja na životnu sredinu.
Desivojce i Firaja trenutno imaju najjasnije dokumentovanu institucionalnu i međunarodnu podršku. Za Palatnu je 2025. predstavljen početni izveštaj glavnog projekta. Za Kućicu je zvanično potvrđena priprema studije izvodljivosti, dok je za Dragačinu takva studija već izrađena, ali o daljem napretku projekta ima manje novijih javno dostupnih informacija.
Zato nije precizno reći da Kosovo već gradi pet novih brana.
Preciznije je reći da priprema pet projekata novih akumulacija, pri čemu je Firaja deo znatno šireg sistema koji uključuje i prebacivanje vode iz jednog rečnog sliva u drugi.
Šta se zapravo menja?
Najvažnija stvar u ovoj priči možda nije sama činjenica da se planira pet novih brana.
Mnogo je važnije to što se iza njih nazire intenzivniji pristup upravljanju vodama, zasnovan na novim akumulacijama, većem skladištenju i većoj mogućnosti prenosa vode između različitih područja.
Novi projekti bi omogućili da se više vode zadrži kada je ima dovoljno, sačuva za sušne periode i usmeri prema područjima gde je najpotrebnija.
Time voda prestaje da bude samo pitanje lokalnog vodosnabdevanja. Sve više postaje i pitanje gde će se zadržavati, ko će je koristiti, koliko će je biti dostupno i u kom pravcu će biti usmeravana.
Zbog toga će u narednom periodu biti važno pratiti mnogo konkretnija pitanja. Koliki će zaista biti kapaciteti novih akumulacija? Koliko vode će se iz njih koristiti? Ko će biti glavni korisnici? Koliko će projekti koštati? I kakav će uticaj imati na reke nizvodno od planiranih brana?
Kod Firaje su ova pitanja posebno važna jer se ne radi samo o zadržavanju vode. Projekat podrazumeva prebacivanje dela vode iz sliva Lepenca, koji preko Vardara pripada egejskom slivu, prema slivu Ibra, koji pripada dunavskom, odnosno crnomorskom slivu.
Ukratko, Kosovo još ne gradi pet novih brana, ali priprema pet projekata koji bi, ukoliko budu realizovani, mogli značajno da promene način na koji se voda prikuplja, čuva i raspoređuje.
Zato se ova tema ne svodi samo na pitanje gde će se pojaviti nova jezera. Važnije pitanje je kakav se vodni sistem planira za naredne decenije i kako bi mogao da promeni raspodelu vode između različitih delova Kosova, ali i između različitih rečnih slivova.
