Lokalni mediji na Kosovu, posebno oni koji izveštavaju na srpskom jeziku, suočavaju se sa ozbiljnim finansijskim problemima, smanjenjem broja zaposlenih i nedostatkom mladih novinara, ocenjuje predsednica Udruženja novinara Srbije na Kosovu Ivana Vanovac.
Govoreći za Kontakt Plus o položaju lokalnih medija, Vanovac ukazuje da su pojedine redakcije, koje su ranije imale znatno veći broj zaposlenih, danas svedene na svega nekoliko ljudi.
„Ovo su negde poslednji trzaji za jedan lokalni medij koji se sa jedne ozbiljne redakcije, usled finansijskih prilika, bolje reći neprilika, sveo na par ljudi, jednog do dva čoveka“, kaže Vanovac.
Prema njenim rečima, jedan od ključnih problema predstavlja nestabilno projektno finansiranje, na koje se oslanja veliki broj lokalnih medija.
Vanovac navodi da su problemi sa finansiranjem dodatno došli do izražaja nakon promena u američkom finansiranju međunarodnih organizacija preko kojih su se, kako kaže, mediji u značajnoj meri finansirali. Dodaje da su i druge države i međunarodne organizacije suočene sa smanjenjem fondova i budžeta.
Govoreći o projektnom finansiranju iz budžeta Srbije, Vanovac kaže da su mediji na Kosovu poslednjih godina imali probleme sa raspodelom sredstava.
Posebno ukazuje na problem raspodele sredstava medijima za koje, kako dodaje, lokalna javnost na Kosovu nije čula, dok pojedini mediji koji svakodnevno informišu građane dobijaju manju ili nikakvu podršku.
Vanovac ističe da je UNS predlagao formiranje komisije koja bi obišla medije na Kosovu i dokumentovala njihov rad, uključujući sadržaj koji proizvode, emisije i druge pokazatelje rada, kako bi se, kako naglašava, na osnovu stvarnog učinka procenjivala potreba za podrškom.
„Učinak i uradak je jedini način da mi dokažemo da smo mi zaista tu, da radimo, da postoje mediji ovde“, kaže Vanovac.
Ona smatra da projektno finansiranje samo po sebi ne može biti trajno rešenje za opstanak lokalnih medija i da je potrebno pronaći stabilniji model koji bi istovremeno očuvao uređivačku nezavisnost.
„Dugoročno ovo je neodrživo“, ocenjuje Vanovac, navodeći da se Udruženje novinara Srbije obraća različitim institucijama i organizacijama u pokušaju da se pronađe rešenje.
Prema njenim rečima, oslanjanje na tržište i oglašavanje takođe nije dovoljno za održivost lokalnih medija, posebno u sredinama u kojima su najveći oglašivači javna preduzeća.
„Ako neko želi da bude slobodan medij i da radi profesionalno, trenutno mora da bude spreman i na to da steže kaiš. To je faktičko stanje“, smatra Vanovac.
Odnos institucija i bezbednost novinara
Pored finansiranja, Vanovac kao problem izdvaja i način na koji kosovske institucije komuniciraju sa srpskim medijima.
Prema njenim rečima, UNS-u se ukazuje na situacije u kojima se albanskim medijima omogućava prisustvo događajima koje organizuju kosovske institucije u Prištini, dok se srpski mediji izostavljaju. Kao problem navodi i nedostatak prevoda.
Kada je reč o bezbednosti novinara, Vanovac kaže da je u poslednjih godinu i po dana značajno manje pritužbi na konkretne fizičke i verbalne pretnje.
Ipak, kako ističe, ranijih godina najviše pritužbi stizalo je sa severa Kosova, a odnosile su se uglavnom na postupanje pripadnika Kosovske policije prema novinarima na terenu.
„Dešava se da prepoznaju novinara kao opasnost na terenu i onda mu brane da slika, da snima, teraju ga da se udalji, uzmu mu dokumenta, pa on čeka na ta dokumenta pola sata i tako dalje“, kaže Vanovac.
Kako zadržati novinare i privući mlade
Nedostatak mladih novinara i podmlatka u redakcijama Vanovac vidi kao još jedan ozbiljan problem za budućnost lokalnih medija.
Kako kaže, uslovi rada, zahtevne i često rizične teme, uz nedovoljnu finansijsku nadoknadu, otežavaju privlačenje novih novinara.
Govoreći o tome kako privući mlade, Vanovac kaže da nema mnogo načina da se oni ubede da se bave ovim poslom ukoliko im se ne ponude pristojni uslovi rada.
„Ponuditi im dobru platu, biti pošten prema njihovoj neukosti, a ne očekivati od njih da znaju sve. Ne biti pregrub prema njima. Urednici kao da zaboravljaju da su i sami bili početnici koji su pravili greške“, ističe Vanovac.
Istovremeno ukazuje i na problem prevelikih očekivanja od novinara, uključujući stalnu dostupnost i rad van radnog vremena bez odgovarajuće naknade.
„Nije tačno da novinar nema radno vreme. Svuda u svetu novinar ima radno vreme, postoji pripravnost i ona se dodatno plaća“, naglašava Vanovac.
„Sačuvati postojeće redakcije“
Prema njenim rečima, u trenutnoj finansijskoj situaciji posebno je važno biti realan i ne računati na to da će se problemi sa finansiranjem brzo rešiti.
„Ono što je važnije, možda, jeste kako zadržati ove ljude koji su sada u medijima. Zaista je apsolutno važno da budemo realni, da budemo racionalni, a ne da se zamajavamo nekim idejama – to će da nam bude dobro. A šta ako nam ne bude? Šta ako se ništa ne sredi u narednom periodu? Moramo da budemo pripravni da će ovo da potraje“, smatra Vanovac.
Govoreći o narednom periodu, Vanovac smatra da bi cilj lokalnih medija trenutno trebalo da bude očuvanje postojećih redakcija i funkcionisanje u obimu koji je neophodan za njihov opstanak.
„Jesmo u problemu, ali neka nam cilj za sada bude da održimo medije koje imamo, makar u onom minimalnom obimu u kome nam je to neophodno da bismo imali sa čime da sačekamo neko eventualno razrešenje i neke bolje prilike“, ističe Vanovac.
Kako kaže, u takvim okolnostima prioritet je sačuvati ljude i medije koji već postoje.
„Nažalost, lokalni mediji ovde uče na baš težak način“, zaključuje Vanovac.
Više o ovoj temi na našem YouTube kanalu.
Produkciju i emitovanje ovog sadržaja omogućio je AMPEK uz podršku NED-a (National Endowment for Democracy).
