U kosovskoj vladi nisu rekli da li je bilo nove evaluacije udžbenika na srpskom jeziku, nakon one sprovedene 2010. godine, kada je utvrđeno da su „u suprotnosti sa Ustavom“. Organizacije koje su se bavile ovim pitanjem spominju nemačko-danski model, koji bi mogao da se primeni i na Kosovu, piše prištinska Koha, a prenosi KoSSev.
Paralelno obrazovanje na srpskom jeziku na Kosovu posmatra se kao kompleksno pitanje koje se ne može rešiti bez volje svih uključenih strana, navode poznavaoci ove oblasti. Ova tema se vraća svaki put kada dođe do promena u drugim sektorima na severu koje održava Beograd, od kojih je mnoge zatvorila aktuelna kosovska vlada.
Obrazovna mreža na srpskom jeziku ne sarađuje sa kosovskim institucijama i škole nastavljaju da rade prema nastavnom planu i programu Srbije. Evropski centar za pitanja manjina (ECMI) jedna je od organizacija koja je analizirala nastavu na srpskom jeziku i razradila modalitete koji bi mogli da se primene u slučaju Kosova. Izvršni direktor ECMI-ja, Adrian Zećiri, kaže da dosadašnji napori nisu bili dovoljni za rešavanje ovog pitanja.
„Pitanje obrazovanja je osetljivo, to je jedno od fundamentalnih ljudskih prava. Teško je preduzeti korake u obrazovanju a da se ne ugrozi integritet obrazovnog procesa. Bilo je nekih pokušaja. Sećam se da su pre desetak-petnaest godina prosvetni radnici koji su radili u obrazovanju na srpskom jeziku u Republici Kosovo dobijali platu i od Ministarstva prosvete. To je značilo da primaju dve plate: i od Ministarstva prosvete Srbije i od Ministarstva prosvete… Posle je to ukinuto. Sada nema nikakvih koraka kada je reč o adresiranju pitanja obrazovanja na srpskom jeziku u Republici Kosovo. Zašto nema? Zato što mora da postoji volja obe strane kako da se to pitanje reši“, rekao je Zećiri.
Razlike između dva sistema
Prema analizi ECMI-ja, postoje suštinske razlike između obrazovnog sistema Kosova i onog u Srbiji.
„Oni (Srbija) funkcionišu po sistemu četiri plus četiri, tri plus jedan i tri plus dva – dakle, sistem prenosa kredita je drugačiji od onog koji koristi Republika Kosovo. Pokušavali smo da pronađemo način da Republika Kosovo bude spremna da ponudi ozbiljnu ponudu za integraciju srpskog obrazovnog sistema u okviru obrazovnog sistema Republike Kosovo. Međutim, opet, da bi se našlo rešenje za obrazovni sistem mora da postoji obostrana volja – i sa srpske i sa kosovske strane. Nažalost, do sada tu volju nismo videli“, rekao je on.
Zećiri je istakao da je bilo nekoliko pokušaja od strane kosovske vlade, ali ne suštinskih, kako bi se napravila ozbiljna ponuda za integraciju obrazovanja na srpskom jeziku u okviru ustavnih prava zajemčenih srpskoj zajednici.
„Takođe, bilo je potpunog odbijanja od strane srpske zajednice da uopšte postoji dijalog o ovom pitanju. Budući da je obrazovni proces veoma osetljiv, a to najbolje znaju Albanci sa Kosova koji su tokom devedesetih bili žrtve oštrog diskriminisanja u obrazovanju, naravno da postoji razumevanje kompleksnosti situacije i da se ovo pitanje ne koristi za dnevno-političke rasprave dok ne dođe odgovarajući trenutak. U jednom trenutku, kada se reše neka druga pitanja između Kosova i Srbije, možda će doći na red i obrazovanje, ali trenutno nije visoko na agendi“, naglasio je on.
Obrazovanje i zdravstvo smatraju se među najvećim sektorima koji još funkcionišu prema sistemu Srbije. Za sektor zdravstva, zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi nedavno je rekao da se radi na pronalaženju rešenja za njihovu integraciju u kosovski pravni okvir. Međutim, iz njegove kancelarije nisu dali objašnjenje o obrazovanju. Objašnjenja nije dalo ni Ministarstvo prosvete.
U dokumentu koji je izradilo Ministarstvo – Strategija obrazovanja 2022-2026. – naglašava se saradnja sa međunarodnim partnerima u rešavanju ovog pitanja.
„Škole sa nastavom na srpskom jeziku na Kosovu i dalje funkcionišu van kosovskog obrazovnog sistema, iako postojeći zakon nudi velike mogućnosti za prilagođavanje specifičnim potrebama srpske zajednice. Republika Kosovo će nastaviti napore za integraciju srpske zajednice uz pomoć međunarodnih partnera. Mere Strategije obrazovanja važe za sve zajednice, ali ako se u kasnijoj fazi pojavi potreba za adresiranjem specifičnih pitanja u vezi sa integracijom srpske zajednice, MESTI će nastojati da ih uvrsti u godišnje planove delovanja“, piše u strategiji.
U septembru prošle godine, ministar za zajednice i povratak u kosovskoj vladi, Nenad Rašić, izjavio je da obrazovne i zdravstvene institucije na severu, koje rade prema sistemu Srbije, trenutno nisu ugrožene mogućim zatvaranjem, ali je upozorio da kosovski Srbi moraju biti spremni i na scenario „koji nam se neće svideti“.
Udžbenici koji iskrivljuju činjenice
Udžbenici koji se koriste u srpskim školama na Kosovu imaju pristrasan sadržaj o poslednjem ratu, kao i iskrivljavanja činjenica koja su u suprotnosti sa Ustavom, piše prištinska Koha. U udžbeniku istorije za osmi razred, zasnovanom na programu Srbije, navodi se da je rat na Kosovu počeo događajima krajem februara u Likošanu i 5. marta 1998. godine, kada je, kako piše, likvidiran prvi vođa OVK, Adem Jašari.
„Kriza na Kosovu i Metohiji – Situacija na Kosovu i Metohiji postala je veoma teška. Takvim su je učinile svakodnevne akcije albanskih terorističkih grupa, takozvane ‘Oslobodilačke vojske Kosova’, koje su pljačkale i sukobljavale se sa snagama reda (policijom i vojskom)“, piše u ovom udžbeniku.
Masakri koje su počinile srpske paravojne snage nad albanskim civilima u udžbenicima se označavaju kao teški ratovi u kojima je Jugoslovenska vojska morala da neutrališe situaciju.
Takođe se navodi da je NATO bombardovanje Srbije izvedeno bez odobrenja Ujedinjenih nacija, kršeći međunarodno pravo, i da je to bila agresija na zemlju poput Srbije. Dalje piše da „američki zvaničnici to nikada nisu negirali“.
Prema Zakonu o preduniverzitetskom obrazovanju, Ministarstvo prosvete preko Agencije za nastavni plan i program, standarde i ocenjivanje, izrađuje Okvir nastavnog plana i programa.
Do sada su škole na srpskom jeziku funkcionisale prema planu i programu Srbije, jer im je to omogućeno Ahtisarijevim planom. Međutim, u Ahtisarijevom paketu ističe se da Ministarstvo prosvete ima pravo da proceni udžbenike koji nisu u skladu sa Ustavom.
Ranije procene
Ministarstvo je jedino 2010. godine sprovelo procenu udžbenika. U nalazima izveštaja Nezavisne komisije za reviziju nastavnih programa u srpskim školama naglašeno je da su oni u suprotnosti sa Ustavom, jer krše principe etničke jednakosti.
„Godine 2011. urađeno je potpuno istraživanje nastavnog plana i programa i udžbenika, gde smo ja i moja organizacija posredovali procesom. Izašli smo sa izveštajem, ali posle toga nije bilo koraka u vezi sa integracijom srpskog obrazovanja u Republici Kosovo. Tako da je taj proces ostao takav“, naglasio je Zećiri.
Trenutno, prema Zakonu o zaštiti i unapređenju prava i interesa zajednica i njihovih pripadnika, škole koje izvode nastavu na srpskom jeziku mogu da koriste nastavne planove i udžbenike pripremljene od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije, nakon obaveštavanja i odobrenja Ministarstva prosvete Kosova. To uključuje saradnju sa srpskim institucijama i prihvatanje njihove finansijske pomoći.
Model koji bi Kosovo moglo da primeni
Adrian Zećiri, izvršni direktor ECMI-ja, spominje nemačko-danski model, koji bi, prema njegovom mišljenju, trebalo razmotriti u slučaju Kosova.
„Sedište moje organizacije nalazi se u Flensburgu u Nemačkoj. To je pogranični grad između Danske i Nemačke. Tamo u danskom delu postoji nemačka manjina, a u nemačkom delu danska manjina. Rešenje koje je primenjeno za obrazovanje u ovom regionu veoma je zanimljivo i mislim da bi to mogao biti jedan od načina, naravno uz specifičnosti Kosova, jer se nijedan model ne može u potpunosti preslikati. Međutim, prilagođavanjem specifičnostima Kosova i Srbije, mislim da bi to bilo dobro rešenje. Ukratko, upravljanje školama tamo sprovode obrazovne asocijacije sa obe strane granice, koje vode pripadnici te zajednice, a diplomiranje učenika omogućava dobijanje dve diplome – jedne validne u Danskoj i jedne validne u nemačkom sistemu“, rekao je Zećiri.
„Postoje dodatna odeljenja za učenike i ta odeljenja omogućavaju dobijanje dve diplome koje, realno, predstavljaju jednu diplomu, ali ispunjavaju akademske i kreditne zahteve i Nemačke i Danske. Mislim da postoje kreativna rešenja, ali bi to moralo da se dogodi uz razumevanje obe strane da je obrazovanje fundamentalno pravo i da ovo pitanje treba da se adresira sa odgovarajućim uvažavanjem kompleksnosti“, naveo je on.
Prema podacima Ministarstva prosvete, na Kosovu trenutno postoji 131 škola koje rade prema planu i programu Srbije.
