Nemačka, Turska i Kina su tri zemlje iz kojih je oko 40 procenata robe uvezeno tokom perioda januar-april 2025.
Izvoz se smanjio, dok potrošnja nastavlja da raste, uz podršku dijaspore i kreditiranja.
Stručnjaci kritikuju nedostatak podrške lokalnoj proizvodnji i institucionalno povlačenje, piše Koha.
Od januara do aprila, iz Nemačke, Turske i Kine je uvezeno oko 845 miliona evra, odnosno oko 40 procenata celokupnog uvoza, koji je vredeo 2 milijarde i 152 miliona evra.
Ova brojka je za 15,5 procenata veća u poređenju sa periodom januar-april 2024.
Prošle godine je uvezeno preko šest milijardi evra robe.
Kosovo uvozi uglavnom automobile i druge mašine iz Nemačke.
Iz Turske se uvoze uglavnom čelične šipke, cigarete, nafta i lekovi, dok se iz Kine uvoze klima uređaji, računari i telefoni.
Povećanje uvoza, prema rečima Bljenda Hasaja, direktora Instituta GAP, pokazuje da je Kosovo potrošačka ekonomija i da svoju potrošnju zasniva na uvozu.
Potrošnja, prema njegovim rečima, nastavlja da raste zbog povećanja kreditiranja i nastavka doznaka iz dijaspore, od kojih preko 80 odsto ide na potrošnju.
„Investicije koje dijaspora ulaže u nekretnine, koje takođe promovišu uvoz građevinskih proizvoda i slična pitanja, manje-više su ono što pokreće potrošnju u zemlji, i to u uslovima ekonomije koja ne uspeva da proširi izvoz, ili da ima dovoljan kapacitet da uđe na nova tržišta, da poveća obim proizvodnje, da unapredi neke prakse u preduzećima kako bismo mogli više da izvozimo, i kao rezultat toga, umesto poboljšanja, doživljavamo stagnaciju“, ocenio je Hasaj.
Kosovska roba na međunarodnom tržištu smanjila se za 10 miliona evra, u poređenju sa periodom januar-april 2024. godine, kada je izvezeno skoro 270 miliona evra robe.
Koha je zatražila odgovor od Ministarstva industrije, preduzetništva i trgovine o tome koje je mere ovo ministarstvo preduzelo da bi smanjilo trgovinski deficit, ali nije dobila odgovor od ovog ministarstva.
Pad izvoza, prema rečima profesora ekonomije Iljira Hajdinija, govori o nedostatku podrške lokalnoj proizvodnji.
On kaže da bi i ambasade trebalo da igraju ulogu u promociji lokalnih proizvoda.
„Ideja je da ambasade organizuju razne forume, da podstaknu preduzeća da učestvuju na izložbama, na raznim skupovima, što im omogućava da promovišu lokalne proizvode, a zatim u saradnji sa raznim vladama da ih podstaknu, jer sada vidimo da EU traži alternativne izvore snabdevanja i dobavljače, pošto se očekuje da ćemo imati slabljenje ekonomskih odnosa između EU i Kine i udaljenih zemalja, a kako bi povećali sigurnost snabdevanja, gledaju na tržišta istočne Evrope“, rekao je Hajdini.
Od 2018. godine, Kosovo je promenilo svoje trgovinske partnere. Dok je ranije srpska roba imala primat na kosovskom tržištu, počela je da se zamenjuje.
Srbija je trenutno deveta najveća zemlja uvoznica, posle Severne Makedonije, koja je na četvrtom mestu, i Albanije, koja je na šestom.
Ove tri zemlje u regionu su tokom ovog perioda uvezle robu u vrednosti od oko 318 miliona evra, odnosno 14,77 odsto ukupnog uvoza.
