Kosovski institut pravde (KIP) ocenio je da je Vlada u tehničkom mandatu donela niz odluka koje su, kako navode, protivne Ustavu i zakonima, a ujedno i politički motivisane uoči drugog kruga lokalnih i mogućih vanrednih parlamentarnih izbora.
„Ove odluke donela je vlada čiji je sastav, prema presudi Vrhovnog suda, u neskladu sa Ustavom i Zakonom. Štaviše, odluke koje su donete u periodu pre održavanja drugog kruga lokalnih izbora, i verovatno i pre vanrednih parlamentarnih izbora, KIP smatra predizbornim odlukama“, navodi se u saopštenju KIP-a.
Ova organizacija ističe da ne osporava povećanje plata, penzija ili dečjih dodataka, ali upozorava da se takve odluke ne mogu donositi u predizbornom kontekstu i bez poštovanja zakonskih procedura.
„U situaciji ekonomske krize i opšteg razočaranja, lako je opravdati svaku meru koja naizgled donosi trenutnu korist, iako se pritom ne poštuju zakoni i procedure. Međutim, zakoni i procedure postoje upravo da bi zaštitili građane od zloupotrebe vlasti. Kada se oni krše iz političkih razloga, može se činiti da danas nešto dobijamo, ali sutra gubimo sigurnost, pravdu i jednakost pred zakonom. Zato, zaštita procedure znači zaštitu zakona, institucija i samih interesa građana“, poručuju iz KIP-a.
Pozivajući se na presudu Vrhovnog suda, ukazuju da su članovi Vlade koji su verifikovani kao poslanici izgubili mandat članova Vlade zbog nespojivosti istovremenog obavljanja dve funkcije – funkcije člana vlade i poslanika Skupštine.
„Drugim rečima, svi članovi vlade koji su verifikovani kao poslanici više nisu članovi vlade i nemaju nikakva ovlašćenja da donose odluke. Iz tog razloga, oni su uzurpirali vladine kancelarije, a samim tim su sve njihove odluke, donete bez pravnog osnova, nezakonite“, ocenjuju dalje.
Posebno osporavaju današnju odluku vlade o usvajanju Predloga budžeta za 2025. godinu, ocenjujući da je ona u suprotnosti sa Zakonom o vladi. Taj zakon, prema njihovoj oceni, koji je usvojila upravo ova vlada, predviđa da tehnička vlada nema pravo da donosi predloge zakona, uključujući i budžet.
„Član 31. Zakona o Vladi definiše ograničenja za vladu u tehničkom mandatu. U okviru tih ograničenja nalazi se i zabrana usvajanja predloga zakona. Ovaj član, pored ograničenja, predviđa i dve izuzetne situacije, od kojih je jedna pravo da se usvoji budžet. Međutim, prema formulaciji ovog člana, ta dva izuzetka odnose se samo na vladu koja je podnela ostavku, a ne na vladu kojoj je istekao mandat“, navode u obrazloženju.
Dodaju da član 30.2 precizno definiše šta se podrazumeva pod vladom u ostavci.
„S druge strane, stav 5 člana 31. navodi da se ‘ograničenja predviđena ovim članom primenjuju i na vladu iz situacije navedene u članu 28, stav 1, podstav 1.1 ovog zakona, sve dok se ne izabere nova vlada’ – dakle, na vladu kojoj je istekao mandat. Jezik ovog člana jasno pokazuje da se na takvu vladu primenjuju samo ograničenja, a ne i izuzetna prava.“
Pored toga, i suštinski gledano, ova vlada u tehničkom mandatu nije vlada ovog saziva, već prethodnog, ukazuju.
„Pošto ovaj saziv Skupštine nije izabrao tu vladu, ona nema pravo da mu predloži budžet. Iz tog razloga, Skupština treba da odbije razmatranje budžeta koji je predložila vlada“, kategorični su iz KIP-a.
Kritikuju i odluku da se dodatak za radni staž poveća sa 0,25% na 0,5%, podsećajući da je Ustavni sud još ranije naložio izmenu Zakona o platama u javnom sektoru, što ni vlada ni Skupština nisu učinile u predviđenom roku.
„Treba podsetiti da je ranije dodatak za radni staž iznosio 0,5%. Zakon o platama u javnom sektoru, koji je donela ova vlada, smanjio ga je na 0,25%. U vezi s tim, Ustavni sud je utvrdio povredu Ustava i naložio Skupštini da do 1. avgusta 2024. izvrši potrebne izmene Zakona o platama u javnom sektoru. Ova vlada i prethodni saziv Skupštine prekršili su rok koji je dao Ustavni sud, jer nisu sproveli presudu i nisu izmenili zakon.“
Zbog toga su, konstatuju dalje, sudovi sada preplavljeni tužbama građana koji traže ostvarivanje svog prava.
„Međutim, vlada je u petak odlučila da to pitanje uvrsti u budžet, iako se ono može regulisati samo Zakonom o platama u javnom sektoru, u skladu sa presudom Ustavnog suda. Dakle, i u ovom slučaju reč je o kršenju Ustava i Zakona“, upozoravaju.
Organizacija smatra nezakonitim i donošenje odluke o trinaestoj plati, ocenjujući da takva mera mora biti definisana zakonom, a ne vladinom odlukom.
„Ova tema se ne može urediti vladinom odlukom, već zahteva sistemske izmene osnovnih zakona. Rešavanje tog pitanja putem vladine odluke pravno je bezvredno. Uz to, takvoj odluci trebalo bi da prethodi dubinska ekonomska analiza, koja bi uzela u obzir moguće posledice.“
Ta analiza, prema njihovoj oceni, trebalo bi da razmotri i aspekt socijalne pravde, jer, ističu, nije opravdano izjednačiti „državne službenike“ sa visokim platama od nekoliko hiljada evra i one sa niskim primanjima – a obe kategorije bi prema toj odluci dobijale trinaestu platu.
Pored toga, ukazuju dalje, analiza bi trebalo da uključi i pitanje učešća privatnog sektora u ovoj meri.
„Stoga je ova odluka, osim što je nezakonita, i konceptualno pogrešna i može dovesti do kršenja prava na jednak tretman.“
Kada je reč o povećanju minimalne plate, tvrde da je netačna izjava ministra finansija Hekurana Muratija da je odluka doneta zato što nije bilo predloga Ekonomsko-socijalnog saveta.
„Ministarstvo finansija, rada i transfera zapravo nije ni učinilo operativnim taj savet, pa samim tim nije mogao ni postojati takav predlog.“
Kao sporne navode i odluke o povećanju penzija i dečjih dodataka, koje su, kako navode iz KIP-a, „očigledno donete u predizborne svrhe“.
„Sam premijer u tehničkom mandatu, Aljbin Kurti, ranije je govorio da ne povećava plate uoči izbornih kampanja, za razliku od prethodnih vlada. Donošenje ovakvih odluka, bez zakonskog ovlašćenja i suprotno presudi Vrhovnog suda, predstavlja krivično delo zloupotrebe službenog položaja, u skladu sa članom 414 Krivičnog zakonika Republike Kosovo“, poručuju iz Instituta.
S tim u vezi, pozivaju se na član 414 Krivičnog zakonika:
„Službeno lice koje, koristeći svoj službeni položaj ili ovlašćenje, prekorači svoja ovlašćenja ili ne izvrši svoje službene dužnosti sa ciljem da pribavi bilo kakvu korist za sebe ili za drugo lice, ili da nanese štetu drugom licu, ili da povredi prava drugog lica, kazniće se zatvorom od jedne (1) do osam (8) godina.“
U ovom slučaju, postupanjem službenih lica koja koriste svoj položaj i, prema standardima koje je postavio Vrhovni sud, prekoračuju svoja ovlašćenja, predizborne koristi od ovih odluka predstavljaju „bilo kakvu korist za sebe“, čime je ispunjeno biće krivičnog dela iz ovog člana, konstatuju.
„Zbog toga, krivična odgovornost treba da bude predmet postupanja Specijalnog tužilaštva Republike Kosovo“, zaključuje se u saopštenju Kosovskog instituta pravde.
Podsećamo, kosovska vlada u tehničkom mandatu danas je, na 273. redovnoj sednici, usvojila Nacrt budžeta za 2026. godinu, u ukupnoj vrednosti od četiri milijarde evra. Raspodelu budžeta predstavio je premijer u tehničkom mandatu, Aljbin Kurti.
Danas je ujedno istekao zakonski rok za usvajanje nacrta budžeta za narednu godinu, nakon čega kosovska skupština ima obavezu da ga do kraja godine razmotri i usvoji u dva čitanja, u skladu sa Zakonom o javnim finansijama.
