Kosovski premijer u tehničkom mandatu, Aljbin Kurti, izjavio je u četvrtak da su odnosi Kosova sa Sjedinjenim Američkim Državama veoma dobri i da su nesuglasice uglavnom vezane za Srbiju i njene strukture, a nikada za bilateralna pitanja.
„Kada su Sjedinjene Države tražile od nas da prihvatimo izbeglice iz Avganistana, odmah smo rekli ‘da’. Ukinuli smo taksu od deset odsto, prihvatamo i one koje SAD ne žele na svojoj teritoriji – ako se ne varam, jedan ili dva su već ovde, a pristali smo da primimo 50“, rekao je Kurti u intervjuu za lokalnu televiziju Kanal 10.
Govoreći o eventualnim nesuglasicama sa SAD-om, Kurti je dodao da je bilo situacija kada su Sjedinjene Države smatrale da je njegov stav prema Srbiji bio previše rigorozan.
„Ali ne mogu očekivati da SAD imaju isti stav prema Srbiji kao Kosovo. SAD su priznale i Srbiju i Kosovo, naši su prijatelji i saveznici. Oni su nezamenljiv saveznik i ključni partner, čak i naš poseban prijatelj.“
Na pitanje da li se mogao izbeći prekid strateškog dijaloga između SAD-a i Kosova, Kurti je insistirao da su odnosi veoma dobri i da se odvijaju u tri dimenzije: razvoj, diplomatija i odbrana.
„Nikada odnosi u oblasti odbrane i sigurnosti nisu bili bolji nego sada sa Sjedinjenim Državama. Dostigli smo najviši nivo. Kao nezavisna država, imamo najbolji nivo saradnje u odbrani i sigurnosti“, naglasio je Kurti.
U septembru ove godine, SAD su saopštile da su na neodređeno vreme obustavile planirani strateški dijalog s Kosovom zbog zabrinutosti u vezi s postupcima Vlade u tehničkom mandatu.
Dijalog je bio planiran kako bi se ojačale ekonomske i diplomatske veze, ali su Kurtijevi potezi viđeni kao prepreka napretku.
Neki politički analitičari tada su komentarisali da je obustava bila upozorenje da međunarodna podrška Kurtiju i njegovoj vladi slabi.
Tokom poslednjih godina, Kurti je više puta bio na meti kritika međunarodnih saveznika zbog odluka na severu Kosova – području naseljenom većinski Srbima – koje su se odnosile na zamenu srpskih registarskih tablica kosovskim, ukidanje upotrebe srpskog dinara ili zatvaranje srpskih institucija.
Kurti je opravdao ove poteze kao korake ka uspostavljanju vladavine prava na severu i rekao da su u skladu s Ustavom i zakonima Kosova.
Međutim, međunarodna zajednica ih je u nekoliko navrata ocenila kao jednostrane i nekoordinisane s saveznicima.
O strateškom dijalogu
Strateški dijalog je proces koji američki Stejt Department u većini slučajeva vodi sa različitim zemljama sveta s ciljem unapređenja bilateralnih odnosa.
Ovaj proces uključuje razgovore na visokom nivou između dve zemlje, koji se održavaju ili u Vašingtonu ili u zemlji partneru, o širokom spektru tema kao što su odbrana, sigurnost, zaštita okoline, energija, ekonomska saradnja i drugo.
Sjedinjene Američke Države su od 1998. godine izdvojile više od 2 milijarde dolara za Kosovo.
Kosovski lideri su godinama ponavljali da je Amerika najvažniji partner Kosova i da je njena podrška od ključnog značaja.
O odnosima sa Srbijom
Na pitanje o zastoju u dijalogu na visokom nivou između Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, Kurti je rekao da kada nema dijaloga između dve strane, život na Kosovu se nastavlja.
„Aktivno se angažujem na normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. Ali kada dođe do pauze u tom procesu, ne mojom krivicom, tada se bavim normalizacijom države Kosovo“, rekao je Kurti o dijalogu pod posredstvom Evropske unije u Briselu.
On se nije sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem od napada u Banjskoj kod Zvečana u septembru 2023. godine.
Kurti traži da srpske vlasti izruče Millana Radoičića, koji je preuzeo odgovornost za organizovanje napada u Banjskoj. Kosovske vlasti su protiv njega podigle optužnicu.
Radoičić je u vreme napada bio potpredsednik Srpske liste – najveće stranke Srba na Kosovu – a sada se veruje da se nalazi u Srbiji.
Osim toga, Kurti je ponovio u intervjuu 11. decembra da traži i povlačenje pisma bivše premijerke Srbije Ane Brnabić, u kojem je ona izrazila rezerve prema Sporazumu o putu ka normalizaciji odnosa s Prištinom i njegovom Aneksu o implementaciji.
Beogradi i Priština su postigli saglasnost o ovom sporazumu u februaru 2023. godine.
Neki zvaničnici EU su rekli da je Srbija povukla pismo, ali je bilo kontradiktornih izjava o tome.
Dijalog između Beograda i Prištine traje od 2011. godine. Strane su postigle nekoliko sporazuma, ali nisu svi sprovedeni.
Napredak u ovom procesu ključan je za težnje obe strane ka članstvu u Evropskoj uniji.
