Svetu arhijerejsku liturgiju služio je vikarni episkop mitropolita crnogorsko-primorskog, episkop dioklijski Pajsije.
„Danas proslavljamo svetog arhiđakona Stefana za koga se kaže da je bio pun mudrosti i dobrote Božje. To se videlo kada su ga nevinog osudili na smrt. On kaže: ‘Bože ne računaj im greh ovaj’. Danas kada proslavljamo pokrovitelja ove drevne Nemanjićke svete obitelji molimo da Bog od mudrosti i dobrote koju je njemu dao da, podari i nama jednim srcem i dušom. Proslavljamo Boga našeg i nadamo se da će nam podariti život večni“, rekao je episkop Pajsije.
Episkop novobrdski Ilarion naglasio je da su sabrani na mestu otkrovenja slave Božje, ali i stradanja da se ne zaborave svi nevino stradali.
„Mi posebno ovih dana treba da se molimo za našu braću i sestre kojima ruše kuće, koje prebijaju, ponižavaju, zastrašuju. I to nije prvi put da se dešava, a ja vam u ime patrijarha srpskog poručujem da treba da ostanemo i gradimo mir sa svim ljudima dobre volje. To je jedina poruka naše ljubavi. Mi smo sluge Jevanđelja dobre vesti – da budemo oni koji grade, a ne oni koji ruše, oni koji govore istinu, celom svetu. Da kako pevamo na Vaskrs, treba da činimo svakog dana, da kažemo ‘brate’ i onima koji nas mrze. Znam da to nije uvek lako, ali to je vera naša“, rekao je episkop novobrdski Ilarion.
Pored velikog broja vernika, liturgiji je prisustvovala i pomoćnica direktora Kancelarije za KiM Milena Parlić.
„Veliki je dan za SPC i srpski narod kada se proslavlja praznik koji je posebno važan, jer ima posebnu snagu i značaj za srpski narod i crkvu, imaju u vidu prebijanja našeg naroda, nasilne upade u kuće, prislino odvođenje ljudi bez objašnjenja, privođenja, suđenja bez ijednog dokaza. Teška su vremena, ali veliki se broj Zvečanaca okupio danas sa bez straha, dostojanstveno, ne pognute glave, već puni nade da će Bog uspostaviti pravdu, jer ovozemaljske, svetske i evropske, nema za srpski narod“, rekla je Parlić nakon liturgije.
Ona je, ukazujući na značaj manastira Banjska, istakla da je mesto okupljanja, snage, otpora, mesto ljubavi, molitve.
„Naš Sveti kralj Milutin ostavio nam je ovo mesto, koje je kroz istoriju bilo mesto okupljanja, snage, otpora, mesto ljubavi, molitve i tako će uz Božju pomoć i ostati. Ostavili su nam preci korenje koje ne može da se čupa, ne može da se hapsi. Ono nas održava i mi se sabiramo, jer su nam ga preci ostavili za ovakva teška vremena, da nam to korenje bude izvorište u kojem će nam se obnavljati snaga i duh, da tako vaskrsavamo. Želim svim vernicima u ime Kancelarije za Kosovu I Metohiju i direktora Petra Petkovića da čestitam ovaj veliki praznik. Daće Bog da se u što većem broju okupljamo u miru i radosti Božjoj“, rekla je Parlić.
Naglasila je da su „država Srbija i Kancelarija za Kosovo i Metohiju uvek tu za srpsku crkvu, verni narod i svoje legitimno izabrane predstavnike“.
„Kancelarija za Kosovo i Metohiju je od prvog dana uz svoj narod, svoju crkvu, čak i kada fizički nismo tu. Narod zna da smo svojim duhom, delima, svakodnevno u komunikaciji i da se trudimo da čak i više nego što nam mogućnosti dozvoljavaju budemo uz njega i uz crkvu“, rekla je ona.
Vernici su naveli da je manastir Banjska vekovima okupljao Srbe i da će tako i ostati.
„Tu smo se rađali, krstili, venčavali, slavili pobede, molili se Bogu kad smo bili u nevolji. Tako i danas svedočimo i još od XIV veka okupljamo se oko ove svetinje. Molimo se za zdravlje, naše porodice, našu otadžbinu Srbiju“, rekao je jedan od njih.
Manastir Banjska sagrađen je na temeljima starije crkve, između 1312. i 1316. godine, kao zadužbina Svetog kralja Milutina, jednog od najmoćnijih vladara na Balkanu toga doba. Milutin je Banjsku namenio sebi za grobnu crkvu. Kada je umro u Nerodimlju 1321, arhiepiskop Danilo II je preneo njegovo telo u Banjsku. Nakon Kosovskog boja, telo kralja Milutina je preneto je u Trepču, a potom 1460. godine u Sofiju, gde se i sada nalazi.
Posle više od pet vekova prekida, život u manastiru Banjska i svakodnevna bogosluženja obnovljeni su 2004. godine, kada je započeta i sveobuhvatna obnova ove svetinje.
Praznik Prenos moštiju Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, u narodu poznat i kao Sveti Stefan letnji, ustanovljen je u znak sećanja na čudesno otkrivanje njegovih moštiju u blizini Jerusalima 415. godine. Sveti Stefan, kao prvi Hristov mučenik, svojim stradanjem posvedočio je istinitu veru i ostao primer hrišćanske smirenosti i ljubavi, jer je i u času svoje smrti molio Boga da ne uračuna greh onima koji su ga kamenovali.
