Oni već 26 godina sa istog mesta traže da se njihovi najmiliji pronađu, a počinioci zločina izvedu pred lice pravde.
Koordinatorka Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Srba sa KiM, Silvana Marinković, navela je da se porodice kidnapovanih i nakon 26 godina nalaze na samom početku.
„Obraćajući se nadležnim institucijama za rešavanje pitanja kidnapovanih, dobijali smo obećanja i lažnu nadu. Godine prolaze, a mi sa našim bolom, tugom i neizvesnošću – da se kidnapovani pronađu, a izvršioci tih zločina izvedu pred lice pravde. Jedina novina, na našu veliku žalost, jeste da je EULEX naše poverljive informacije, koje smo mi dali njima u nadi da istraže i dođu do saznanja, predao istražnoj policiji Kosova. Na taj način, kao i više puta do sada, izigrali su naše poverenje, jer su dali naše informacije onima koji su i počinili te zločine“, kazala je Marinkovićeva.
Dodala je da su porodice svesne da je rešavanje pitanja kidnapovanih i nestalih složen i dugotrajan proces.
„Uvereni smo da uz volju, regionalnu saradnju i razmenu informacija taj proces može da se unapredi. U tom cilju su formirane vladine komisije za nestala lica Beograda i Prištine. Rad i formiranje komisije dalo je nadu porodicama da ima pravde, ali te iste komisije danas ne sarađuju jer politika nalaže tako. Isto tako formirana je i radna grupa Beograda i Prištine uz nadležnost Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, ponovo rođena nada za porodice kidnapovanih, uverenje da je proces traženja uzeo maha i to nije trajalo dugo, razočaranje porodica još jedno u nizu.“
Marinkovićeva ističe da je veliko nezadovoljstvo porodica kidnapovanih zbog zataškavanja zločina.
„Suočeni sa tragičnom činjenicom da nemamo odgovor na naša pitanja, da moramo i dalje da nastavljamo da postavljamo pitanja, da kucamo na sva vrata, da nateramo međunarodnu zajednicu za brže razotkrivanje sudbine kidnapovanih i nestalih lica“, istakla je ona.
Nada uvek postoji
Za vreme ratnih sukoba na Kosovu 1999. godine u Donjem Nerodimlju, na kućnom pragu, kidnapovana su dva člana porodice Đorđević – Miloš i Milorad.
„Kidnapovani su moj svekar i stric. Dvadeset i šest godina ni traga ni glasa od njih. Nada postoji – ne znamo ni da li su živi ni da li su mrtvi. Mi očekujemo sve najbolje, ali od toga nema ništa“, kazala je Miroslava Đorđević.
Prema zvaničnim podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta još uvek se traga za 9.920 lica koja se vode kao nestala u ratovima devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije, a od toga je 1.620 nestalih u sukobu na Kosovu.
