Direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) i koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić ocenio je da je izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića o mogućnosti preusmeravanja toka Ibra otvorila pitanje koje bi dugoročno moglo da bude deo pregovora Beograda i Prištine.
Mijačić je na Iksu naveo da je Vučić, nakon ranijih najava da Srbija ne želi da preusmerava Ibar, sada javno saopštio da se razmatra suprotna mogućnost.
„Alea iacta est – Kocka je bačena. Vučić je upotrebio jednu od najjačih karti i izašao javno sa stavom – ako kosovske vlasti nastave pritiske na Srbe koji žive oko jezera Gazivode, Srbija će razmotriti mogućnost preusmeravanja vodotoka reke Ibar koji svojom vodom puni to jezero“, napisao je Mijačić.
On je podsetio da je Vučić mogućnost preusmeravanja Ibra pomenuo i krajem novembra 2025. godine, nakon eksplozije na kanalu Ibar-Lepenac, ali da je tada rekao da Srbija ne želi da preduzme takav korak.
Mijačić ocenjuje da zbog geografskog položaja Ibra i jezera Gazivode Srbija ima mogućnost kontrole priliva vode u jezero, kao i mogućnost preusmeravanja vodotoka.
Podsetio je i na tekst „Jezero Gazivode – menica za mir“, koji je pre sedam godina objavio njegov brat Ljubiša Mijačić, ocenjujući da je u njemu ukazana na potrebu saradnje u upravljanju jezerom i posledice njenog izostanka.
Prema njegovim rečima, pitanje Gazivoda prepoznato je i u Vašingtonskom sporazumu iz 2020. godine kao potencijalna tačka dugoročnog dogovora ili konfrontacije.
„Kao rezultat ovog sporazuma, Nacionalna laboratorija Pacifičkog severozapada (PNNL) Ministarstva energetike SAD je uradila studiju o zajedničkom upravljanju jezerom Gazivode. Usled dešavanja na severu Kosova i u Ukrajini, ta tema nikad nije došla na red“, naveo je Mijačić.
Mijačić je ocenio da su postupci kosovskih vlasti na području jezera Gazivode, uključujući rušenje objekata, doprineli tome da pitanje upravljanja vodama ponovo dođe u prvi plan.
„Sada smo došli u situaciju da Kurti i njegova ekipa (Svečlja, Mujka i Pacoli) svojim agresivnim i nadasve nezakonitim ponašanjem doveli su do toga da Vučić koristi najsnažniji štih – i to nakon neuspelog pokušaja međunarodne zajednice (pre svega EU) da zaustave rušenje. Duh je izašao iz boce, Rubikon je pređen! Ideja da se kontrolom vodotoka reke Ibar kontroliše vodostaj na jezeru Gazivode od čega zavise životi i ekonomija više od polovine Kosova će trajno ostati da kruži kao materija u prirodi budućih pregovora o normalizaciji Srbije i Kosova“, napisao je Mijačić.
Ukazujući na posledice, kako navodi, tolerisanja jednostranih poteza kosovskih institucija prema srpskoj zajednici, on upozorava da bi takva politika mogla da proizvede nove pritiske i kontraefekte.
„Treći Njutnov zakon je neumoljiv – svaka akcija izaziva reakciju. Tolerancija na Kurtijeve jednostrane (poteze) koji su direktno rezultirali rušenjem kuća običnih građana obrnuto je proporcionalna pritisku na Vučića da preusmeri Ibar. Drugim rečima, što se više toleriše Kurtiju, Mujki i Pacoli da nezakonito ruše na jezeru ali i druge akcije koje direktno pogađaju Srbe na Kosovu, to će biti veći pritisak na Vučića (i sve druge nadolazeće političare) da pokrene korake u ograničavanju toka reke Ibar“, smatra Mijačić.
Angažovanje Srbije u borbi protiv negativnih posledica klimatskih promena na reci Ibar je od strateškog interesa za Kosovo, uveren je Mijačić.
„Na Kosovu niti ko to razume, niti se posebno opterećuje ovim problemima. Zauzeti su rušenjem kuća, vikendica, hotela i letnjih kampova – čime dokazuju svoju dominaciju nad lokalnim Srbima“, navodi Mijačić.
Mijačić je na kraju naveo da kosovske vlasti, u narednim danima, planiraju rušenje još 11 kuća i seoske sale na području jezera.
„Test inteligencije za Kurtija“, zaključio je Dragiša Mijačić.
