Ministarstvo pravde saopštilo je da Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o Specijalizovanim većima i Kancelariji specijalizovanog tužioca zahteva dalje specijalizovano razmatranje u Skupštini, posebno u pogledu njegove usklađenosti sa Ustavom i međunarodnim obavezama Kosova.
U mišljenju Ministarstva navodi se da je reč o „složenom pitanju, jer se u njemu prepliću različite zakonske odredbe različite prirode”, piše Koha.
Ističe se da su predložene izmene tesno povezane sa ustavnim pitanjima, funkcionisanjem Specijalizovanih veća i Kancelarije specijalizovanog tužioca, međunarodnim obavezama Kosova, relevantnim međunarodnim sporazumima, kao i sa tekućim ustavnim procedurama.
Pravno odeljenje Ministarstva razmotrilo je nacrt i ocenilo da predložene promene – uključujući izmenu predmetne, vremenske i teritorijalne nadležnosti Specijalizovanih veća; prebacivanje predmeta na lokalne sudove; promenu maksimalnih kazni; pomilovanje osuđenih; kao i izmenu nadležnosti Veća Ustavnog suda pri Specijalizovanim većima – same po sebi ne predstavljaju direktan sukob sa drugim zakonima pravosudnog sistema.
Međutim, Ministarstvo naglašava da usklađenost sa Ustavom, posebno sa Amandmanom br. 24 (član 162 Ustava), kao i sa međunarodnim instrumentima, zahteva dodatnu analizu.
U mišljenju se pominje i Međunarodni sporazum između Kosova i EU o vladavini prava, uz ocenu da procenu treba da sprovedu nadležni skupštinski odbori, pre svega Odbor za zakonodavstvo, mandate, imunitete i Poslovnik.
Ministarstvo je navelo da je spremno da pruži stručni doprinos tokom skupštinskih rasprava.
Vlada je saopštila da ne postoje pravne prepreke za dalje postupanje po inicijativi za izmenu Zakona o Specijalizovanim većima, a Odbor za zakonodavstvo mora da se sastane pre slanja izmena na prvo čitanje.
U međuvremenu, DPK je uslovila svoje glasanje za predsednika podrškom Samoopredeljenja izmenama ovog zakona. Skupština ima rok do 6. oktobra da izabere predsednika.
DPK je pokrenula izmene nakon što su Specijalizovana veća 16. septembra osudila Hašima Tačija, Jakupa Krasnićija, Kadrija Veseljija i Redžepa Selimija na ukupno 81 godinu zatvora zbog ratnih zločina.
