Iako je ona manja u odnosu na onu koja podržava vlast.
„Srbi sa Kosova i Metohije krenuli u Beograd na skup ‘Ne damo Srbiju’, ‘Srbi sa Kosova krenuli jutros za Beograd na skup ‘Ne damo Srbiju“, ovakvi naslovi u medijima bliskim vlasti, ali i u pojedinim nezavisnim medijima, doprinose pogrešnom uverenju da svi Srbi sa Kosova podržavaju aktuelnu srpsku vlast.
U stvarnosti, politička slika srpske zajednice na Kosovu je malo drugačija.
Nesporno je da Srpska napredna stranka, Srpska lista i njihovi koalicioni partneri uživaju značajnu podršku u brojnim sredinama, ali to nikako ne znači da su svi Srbi sa Kosova na istoj strani.
U mnogim mestima ima građana koji se protive aktuelnoj politici Beograda, ali njihovi stavovi retko dolaze do šire javnosti.
„Pripadnost naciji ne određuje politički stav, a opasno je koristiti identitetske odrednice da bi se legitimisala bilo čija politička agenda. Takve generalizacije brišu pravo pojedinca da misli, bira i izražava se slobodno“.
U Severnoj Mitrovici su u prethodnim mesecima održani i skupovi podrške studentskim protestima koji se organizuju u Beogradu, što dodatno potvrđuje da unutar srpske zajednice na Kosovu postoje različiti politički stavovi. Međutim, te informacije se često zanemaruju, dok medijski izveštaji generalizuju celu zajednicu koristeći neprecizne i kolektivizujuće izraze poput „Srbi sa Kosova podržali Vučića“.
Takav pristup ne samo da nije tačan, već i utiče na percepciju javnosti u centralnoj Srbiji, namećući narativ da aktuelna vlast ima nedvosmislenu podršku celokupne srpske zajednice na Kosovu, što u realnosti nije slučaj.
U demokratskom društvu, razlike u stavovima unutar svake zajednice su prirodne i legitimne, a zadatak medija bi trebalo da bude da tu raznolikost prikažu – a ne da je brišu u korist političkog marketinga.
