Direktor NVO Centar za afirmativne društvene akcije (CASA), Miodrag Marinković, kazao je na debati u Čaglavici da ne veruje da će predlog kosovskog premijera Aljbina Kurtija za smirivanje tenzija biti podržan, jer “Priština ne čini nijedan potez” koji bi vodio ka tome.
Beograd je, prema njegovim rečima, pokazao pruženu ruku, ali se na terenu to ne oseća.
„Potezi Prištine koje u zadnje vreme vidimo, pa čak i juče to proglašavanje ‘Severne brigade’ koja inače ne postoji i Civilne zaštite za terorističke organizacije… To je još jedan potez koji će dovesti do eskalacije na terenu, jer imamo sada već grupu od 200 do 300 obeleženih za hapšenje“, rekao je Marinković, javlja Radio Kim.
On smatra da potezima koje sprovodi na severu, Kurti pokušava da zaustavi sprovođenje Ohridskog sporazuma.
Marinković je naglasio da se plan ne dopada ni Beogradu ni Prištini, a posebno Kurtiju zbog predloga o formiranju Zajednice srpskih opština.
Ni Branimir Stojanović iz Srpskog nacionalnog pokreta ne vidi spremnost Prištine da se smiri situacija na severu Kosova.
On se slaže sa Marinkovićem da proglašavanje “Civilne zaštite” i “Severne brigade” terorističkim organizacijama vodi ka novim hapšenjima.
„To znači da se stvara još ozbiljnija atmosfera straha. Ono što mene brine u celoj situaciji, a to smo u poslednjih više od mesec dana videli, jeste neefikasnost predstavnika najznačajnijih država zapadnog sveta. Da su oni bili rešeniji i oštriji kada su se povlačili radikalni potezi, mi danas ne bi došli u ovu situaciju. Ta bolećivost prema odlukama koje je donosio Kurti – dovela nas je zapravo to toga da on nastavlja dalje“, kazao je Stojanović.
Analitičar Alen Meta je nešto drugačijeg stava.
On veruje da je deeskalacija krize na pomolu, ali da treba uspostaviti dijalog i što pre krenuti na izbore u kojima bi ovoga puta učestvovali i Srbi.
„Političke partije treba da sednu, predstavnici Kosova i Srbije, da se što pre organizuju fer i demokratski izbori u četiri opštine na severu, u kojima verujem da bi trebalo da postoje zastupnici Srba“, naveo je Meta.
Marinković je podsetio da je na početku krize narod bio revoltiran postupcima lokalnih lidera na severu, pa i prema Beogradu, ali da se to promenilo i da je takav odnos sada usmeren ka novinarima.
Na pitanje kako je do toga došlo i zašto se povukao Nebojša Jović, koji je na terenu pokazivao uticaj, Marinković je rekao:
„Mislim da je politika koju zastupa gospodin Jović – politika koja bi dovela do rata za dva dana. Ja je ne smatram validnom alternativom, ali dajem za pravo da u demokratskom uređenju postoje demokratske alternative. To je ono što se ne događa. Zašto imamo ovo nasilje, razlog jeste to što Beograd već godinama vara Srbe sa Kosova. Neguje jedan jako patriotski narativ u kojem ‘nema predaje’, ‘nema priznanja’ i to traje deset godina, time rastu i očekivanja ljudi da će Srbija uraditi nešto za njih, a onda se na terenu vide ustupci u ovom procesu i dolazi do razočaranja.“
Mere (sankcije) i kada će stupiti na snagu?
Na pitanje da li tvrdoglavost kosovskog premijera u vezi deeskalacije na severu vodi ka izolaciji Prištine, Marinković je kazao da se u javnosti percipira da je pritisak usmeren samo na Kurtija.
„To je samo zato što je Vučić već prihvatio ono za šta su ga pritiskali, a Kurti nije. Međunarodna zajednica je svesna da na Kurtija može da deluje samo unutrašnji pritisak, pritisak njegovog biračkog tela… Kurti je za razliku od Vučića spreman da ide u opoziciju. Primećujem da se taj pritisak dešava kod jednog malog broja politički prosvećenih građana, političkih analitičara itd. Što se tiče albanske zajednice kao jedne celine, mislim da donosi uspeh onaj deo populističke politike koji cilja deo njegovo radikalizovano glasačko telo. Siguran sam da bi on u ovom trenutku na novim izborima pobedio. Ono što međunarodna zajednica traži jeste kako da pritisne političku elitu, a da ne pogodi građane“, dodao je Marinković.
On je podsetio da su sankcije 90-ih godina prošlog veka uvedene Srbiji pogađale samo građane, a ne političku elitu koja je živela u izobilju.
Marinković veruje da se međunarodna zajednica dvoumi da li da krene sa sankcijama koje će pogoditi narod i koje verovatno mogu doneti rezultate ili ne.
Stojanović smatra da za sada stižu samo upozorenja međunarodne zajednice i da prema Prištini ne preduzimaju ozbiljne mere.
„Da je bilo jedne ozbiljne izjave ili poteza koji bi značio da Priština neće dobiti viznu libaralizaciju 1. januara verujem da bi i stanje u javnosti bilo drugačije. Time bi bila poslata poruka da će svi na Kosovu da trpe zbog njegove politike, to bi bila jasna i konkretna sankcija koja bi zabolela sve i to bi imalo poitičke posledice. Sve ostalo, kritike, to nikakvog efekta neće imati. Sve što je radio do sada pomoglo mu je da poboljša svoj rejting“ , kaže on.
Meta sa druge strane, međutim, veruje da najavljene mere signal kako je međunarodna zajednica počela da vidi problem na Kosovu te da bi one mogle da dovedu do deeskalacije. „Ali mislim da uprkos ovim merama i mogućim sankcijama, ja verujem da sve ovo neće dugo potrajati posebno posle poslednjih sastanaka koje su imali premijer Kosova i predsednik Srbije. Da li će to ići brzo ili ne, ne znam. Smatram da što pre treba sa međumarodnom zajednicom i svim faktorima koji su uključeni da se postigne jedan sporazum koji bi išao u prilog i srpskoj i albanskoj zajednici“, kaže analitičar iz Prištine.
Nova mirnovna konferencija – podela kao rešenje?
Miodrag Marinković je tokom debate podsetio na predlog albanskog premijera Edija Rame koji je podržao i šef Evropskog parlamenta Šarl Mišel za održavanjem međunarodne konferencije na najvišem nivou. „Ako ta inicijativa dobije na zamahu mi ćemo imati potpuno napuštanje Francusko-nemačkog plana, Briselskog sporazuma kao procesa i usmeravanje međunarodne zajednice na ogranizovanje jedne takve konferencije i paktei pritisaka će se predstaviti pregovaračima na takvoj konferenciji“.
Marinković kaže da bi format konferencije bio takav „da možemo očekivati bilo šta“, pa i da se ponovo pokrene pitanje podele. „Govori se o konferenciji tima Rambuje, tipa Dejton, kada se učesnici zatvore i nema izlaska dok se ne nađe rešenje. U takvom okruženju moguća su sva rešenja. Ako Beograd pristane na takvu konferenciju pristaće iz razloga da ponovo nominuje temu razmene teritorije“, kaže Marinković.
Samo pristajanje Srbije na takvu konferenciju bi bio unapred poraz, smatra Branimir Stojanović.
„Zato što bi bilo šta što bi se na toj konferenciji ponudilo i bilo na tom stolu, bilo bi manje od onoga što je već dogovoreno i stalno menjanje pravila u toku igre nas je i dovelo do ovde. Organizaovanje ove konferencije će značiti da sve ovo što smo radili deset godina u Briselskom dijalogu, što smo pregovarali, sporazumi, to sve nema veze, puj pike ne važi, idemo iz početka, a početak je nova realnost u kojoj mi sada postojimo, a ona znači da imamo baze na severu, specijalne jedinice u opštinskim zgradama. Tako da pristajanje Srbije na takvu konfenciju gde ste dovedeni pred svršen čin da nešto morate da prihvatite je po meni pristajanje na manje od onoga što već postoji kao obaveza i poraz unapred“, naglasio je Branimir Stojanović.
Učesnici debate su osudili nasilje nad novinarima u proteklih mesec dana na severu Kosova, te izneli kritički stav i prema lokalnim liderima na severu Kosova i traženju povlačenja Srba iz institucija, a pre svega iz policije. Takođe su naglasili i da je u javnosti široko rasprostranjen nacionalizam i netrpeljivost između zajendica, te da posebno zabrinjava ekstremistički narativ prema zajednicama koji, kako ističe Stojanović, dobija na popularnosti.
