Pet organizacija civilnog društva sa severa Kosova zatražilo je obustavu daljih rušenja objekata na području jezera Gazivode, uz zahtev da nadležne institucije objave sve odluke, inspekcijske zapisnike i pravni osnov za angažovanje policije tokom rušenja. U saopštenju upozoravaju na pitanja zakonitosti postupka, prava vlasnika na pravni lek i proporcionalnosti mera.
Saopštenje NVO ACDC, New Social Initiative (NSI), AKTIV, InTER i CASA prenosimo u celosti:
„Mi, dole potpisane Organizacije civilnog društva izražavamo ozbiljnu zabrinutost zbog načina na koji se ruše objekti na području jezera Gazivode i smatramo da postupanje institucija otvara ozbiljna pitanja zakonitosti, prava na pravni lek, proporcionalnosti i jednakosti pred zakonom.
Prema informacijama kojima raspolažemo, ni u jednom slučaju vlasnicima nije uručena odluka nadležnog organa kojom se nalaže rušenje. Vlasnici su dobijali samo obaveštenja javnog preduzeća Ibar-Lepenac. Takvo obaveštenje ne može zameniti formalnu odluku nadležnog sudskog, inspekcijskog ili upravnog organa protiv koje vlasnik može koristiti žalbu ili drugi pravni lek.
Zakon br. 05/L-031 o opštem upravnom postupku propisuje načelo zakonitosti (član 4), proporcionalnosti (član 5) i pravo na pravni lek (član 13). Zakon br. 04/L-110 o izgradnji uređuje inspekcijski nadzor i uklanjanje objekata. Ako ne postoji odluka nadležnog organa, mora se objasniti na osnovu kog pravnog akta je rušenje izvršeno.
Posebno zabrinjava činjenica da policija pruža asistenciju pri rušenju iako vlasnicima nisu dostavljena rešenja nadležnih organa. Policijska asistencija ne može zameniti odluku nadležnog organa niti sama stvoriti pravni osnov za rušenje. Institucije moraju objasniti na osnovu kog izvršnog akta policija interveniše i ko je izdao nalog za njeno angažovanje.
Dodatno je problematično rušenje objekata dok su pred sudovima u toku postupci koje su pokrenuli njihovi vlasnici. Poslednji takav slučaj je rušenje motela „Jezero“, uprkos zakazanom ročištu pred Osnovnim sudom u Mitrovici za 12. avgust 2026. godine. Rušenje pre okončanja sudskog postupka može sudsku zaštitu učiniti bespredmetnom, a eventualnu povoljnu presudu praktično neizvršivom, čime se dovodi u pitanje pravo na efektivnu sudsku zaštitu i pravni lek.
Posebno je važno pitanje proporcionalnosti i legitimnih očekivanja. Mnogi objekti postoje deceniju ili više decenija, u njih je uloženo mnogo novca, a prethodno nije bilo inspekcijskih upozorenja niti rešenja o uklanjanju. Dugogodišnje ćutanje institucija, uprkos postojanju javno dostupnih informacija o gradnji objekata na jezeru, relevantno su za procenu pravne sigurnosti i legitimnih očekivanja.
S tim u vezi, ističemo da je Evropski sud za ljudska prava u predmetu Hamer protiv Belgije ukazao da dugotrajno tolerisanje objekta od strane vlasti može biti relevantno za postojanje legitimnog očekivanja i za ocenu proporcionalnosti naknadnog rušenja. Sud, međutim, ne smatra da tolerisanje samo po sebi legalizuje bespravnu gradnju.
S obzirom da su neki od objekata domovi u kojima ljudi stvarno žive i koji su stari nekoliko decenija, njihovo rušenje predstavlja zadiranje u pravo na poštovanje doma iz člana 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Zaštita doma po Konvenciji ne zavisi isključivo od toga da li je objekat formalno legalan, već i od stvarnih i kontinuiranih veza osobe sa tim mestom. Evropski sud je posebno naglasio da se kod rušenja doma mora omogućiti individualno ispitivanje proporcionalnosti, uključujući posledice koje bi rušenje imalo po konkretnu osobu i njenu porodicu.
Ako se rušenje opravdava zaštitom vode, institucije moraju pokazati konkretan rizik za svaki objekat i objasniti zašto blaže mere, uključujući rešavanje otpadnih voda, nisu dovoljne. U tom smislu treba napomenuti da su srušenii i objekti koji nisu na obali jezera.
Konačno, zahtevamo jednaku primenu zakona. Postojanje objekata u drugim zaštićenim područjima, kao što je slučaj sa objektima na jezeru Batlava, u kojem su vlasnici iskoristili pravo na pravni lek i rušenja su zaustavljana do okončanja postupka. Sličan slučaj je i sa objektima u Nacionalnom parku Šar planina. Stoga, ovakvi primeri zahtevaju jasno obrazloženje kriterijuma po kojima se postupa.
Imajući u vidu sve navedeno, zahtevamo obustavu daljih rušenja, objavljivanje svih odluka, inspekcijskih zapisnika i pravnog osnova za policijsku asistenciju, kao i dokaza da je vlasnicima omogućeno korišćenje pravnih lekova i sprovedena individualna procena proporcionalnosti.
Pozivamo nadležne institucije da otvore direktan dijalog sa vlasnicima, a međunarodne misije i diplomatska predstavništva na Kosovu da se aktivno uključe u pronalaženje rešenja koje će istovremeno štititi zakonitost, javni interes, životnu sredinu i prava vlasnika objekata.
Advocacy Center for Democratic Culture (ACDC), New Social Initiative (NSI), AKTIV, Institute for Territorial Economic Development (InTER), Center for Affirmative Social Actions (CASA)“.
