Prisustvo srpske robe na Kosovu se 2023. smanjilo za oko 50 odsto – Albanija preuzela vođstvo

Dok je Srbija zauzimala prvo mesto po vrednosti proizvoda na kosovskom tržištu, tokom 2023. godine prisustvo njene robe je smanjeno za oko 50 odsto. Albanija je preuzela vođstvo, a sledi Severna Makedonija. Smanjenje uvoza iz Srbije diktirala je mera bezbednosti koju je vlada donela u junu prošle godine, za finalni proizvod.

Srpski proizvodi su izgubili primat na kosovskom tržištu tokom prošle, ali i početkom ove godine. Srbija je do 2022. godine bila glavni trgovinski partner iz zemalja CEFTA, a bezbednosne mere koje je vlada uvela u junu 2023. zamenile su je Albanijom i Severnom Makedonijom.

Bljendi (Blendi) Hasaj, direktor Instituta GAP, rekao je da je samo prošle godine uvoz iz Srbije opao za 47 odsto.

„Sa 372 miliona evra uvoza iz ove zemlje (Srbije) 2022. godine, tokom 2023. godine on je pao na 198 miliona evra ili za – 47 odsto. Među ostalim glavnim susednim partnerima, značajno je povećanje uvoza iz Albanije za +28 odsto u odnosu na 2022. godinu, kao i iz Severne Makedonije za +10 odsto“, rekao je Hasaj.

Hasaj je rekao da je povećan i uvoz iz Nemačke, Kine i Indije. On to vezuje za uvoz naftnih derivata.

Prema podacima carine, i početkom ove godine zabeležen je pad uvoza iz Srbije. Za dva meseca uvezeno je robe u vrednosti od 13 miliona evra.

Ljuljzim (Lulzim) Rafuna, predsednik Privredne komore, rekao je da su lokalna preduzeća nastavila da uvoze proizvode iz istih zemalja, ali da imaju predstavništva u drugim zemljama u regionu.

„Poznato je da su mnoge kompanije koje se bave proizvodnjom u Srbiji preorijentisale svoje partnere sa Kosova da kupuju robu od sestrinskih kompanija u Makedoniji, poput Koka Kole, koja se ranije uvozila iz Srbije, dok je sada preorijentisana na Skoplje, gde je isti vlasnik“, rekao je on.

Rafuna je naglasio da i pored promene zemalja partnera nije došlo do povećanja cena za potrošače.

„Na osnovu informacija koje imamo kao komora, neki od partnera su preuzeli na sebe da pokriju troškove prevoza, jer je poznato da je jedan od razloga što zbog kog smo poslovali sa Srbijom bila blizina, ali sa druge strane, ne treba zaboraviti da većina kompanija koje se nalaze u Srbiji dolazi iz Nemačke, prvo sa proizvodnim kompanijama, zatim dolaze italijanske, američke kompanije, tako da su apsolutna većina strane kompanije koje proizvode i izvoze iz Srbije na Kosovo“, naveo je Rafuna.

Poslednjih godina Kosovo beleži porast uvoza iz Albanije. Prema podacima carine, u 2022. godini uvezeno je robe u vrednosti od 255 miliona evra, dok je prošle godine uvezeno 326 miliona evra.

U cilju povećanja komercijalne saradnje ove dve zemlje, Privredna komora je preporučila i prelazak na jedinstven sistem poreza na dodatu vrednost.

„Sa Albanijom treba da preduzmemo mere da naše dve Vlade pređu na drugi nivo saradnje, da eliminišu neke administrativne i neadministrativne barijere koje utiču na cenu poslovanja i vreme transporta robe. Dakle, naša preporuka je da pređemo na jedinstven sistem poreza na dodatu vrednost, gde kroz jedinstvenu fakturu poreza na dodatu vrednost roba cirkuliše od Sarande do Prištine, ili od Korče do Peći“, rekao je Rafuna.

On je dodao da bi to pomoglo u odnosima dve zemlje, kao i da bi se smanjili troškovi poslovanja između njih. A, prema podacima Instituta GAP, tokom 2023. godine došlo je do povećanja uvoza iz Indije, za 529 odsto.

Sa 46 miliona evra, koliko je bila vrednost uvezene robe u 2022. godini, prošle godine je ova vrednost porasla na preko 292 miliona evra.

Čak je i iz Nemačke zabeležen porast uvoza za 23 odsto ili 140 miliona evra više, kao i iz Kine za 19 odsto, što znači da je na kosovsko tržište ušla kineska roba vredna 102 miliona evra više.

Koha/KoSSev