Na tribini „UPKM – Privremeno sedište, stalna institucija“, profesori i pravnici upozorili su da primena Zakona o strancima ozbiljno ugrožava rad Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Slobodan Orlović ističe da je „normalizacija“ dovela srpsku zajednicu na Kosovu „do zida“. Advokat Dragutin Nenezić upozorava da Univerzitet, uprkos postojećim pravnim uporištima, koja se ne koriste, neće opstati bez aktivnog angažovanja nastavnika i studenata. Advokat Dejan A. Vasić smatra da je ključno da se o sudbini Univerziteta odlučuje uz učešće ljudi koji žive i rade na ovim prostorima, te da je potrebno proaktivno delovanje, uz konkretne rezultate. S druge strane, novinar Branislav Krstić smatra da ova institucija nema kapacitete za otpor i da je srpska zajednica praktično prepuštena kosovskim organima.
Orlović: „Normalizacija“ dovela Srbe do zida
Profesor Slobodan Orlović ocenio je da bi puna primena Zakona o strancima na Kosovu mogla imati ozbiljne posledice po rad Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, upozoravajući da bi ta institucija mogla postati ključna tačka daljeg odlaska Srba sa Kosova i Metohije.
Orlović je naveo da se Srbi na Kosovu nalaze u politički i društveno složenoj situaciji koju je opisao kao „dolazak do zida“, ali i trenutak nakon kojeg, kako smatra, više nema prostora za povlačenje.
Prema njegovim rečima, proces koji se godinama vodi pod pojmom „normalizacije odnosa“ predstavlja kontinuitet političkih i pravnih koraka koji su, kako kaže, doprineli jačanju „kosovske državnosti“, dok je položaj srpske zajednice postepeno slabljen.
„Protivrečnost pojma normalizacije jeste upravo u tome što nikada nije jasno definisano šta ona zapravo znači“, rekao je Orlović, dodajući da se taj proces, po njegovom viđenju, odvija još od perioda politike „standardi pre statusa“, a posebno nakon 2012. godine i potpisivanja Briselskog sporazuma.
On je podsetio da Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici predstavlja jednu od retkih preostalih urbanih i institucionalnih sredina u kojoj Srbi na Kosovu funkcionišu kroz obrazovni sistem Republike Srbije. Kako je naveo, ta visokoškolska ustanova deluje u specifičnom pravnom okviru — primenjuje srpske obrazovne standarde, ima sopstvenu akreditaciju i finansira se iz budžeta Srbije, ali opstaje na teritoriji Kosova.
Orlović smatra da bi primena Zakona o strancima, čija je potpuna implementacija najavljena za 15. mart, mogla posredno da onemogući rad Univerziteta, pre svega kroz otežavanje boravka i rada nastavnog kadra, kao i studenata.
„Ako izgubite nastavni kadar, neće imati ko da radi, studente… izgubićemo sam supstrat. Ako se ugasi, to će značiti, možda ne nagli, ali preostali odlazak Srba sa KiM“, kazao je Orlović na jučerašnjoj tribini održanoj u Kosovskoj Mitrovici.
Čak i eventualno odlaganje primene zakona, smatra on, ne bi trajno rešilo problem, jer bi postupci izdavanja dozvola za boravak i rad ostali predmet diskrecionog odlučivanja institucija.
Orlović je ocenio da apeli i peticije mogu imati simboličan značaj, ali da ključ rešenja vidi u političkom dijalogu Beograda i Prištine, kao i u mogućem uticaju međunarodnih aktera.
„Možda je efikasnije ono što mogu da pretpostavim, a to je ta komunikacija koja je sakrivena od naših očiju između Beograda i Prištine, a koja se, uveren sam, odvija. Kroz tu komunikaciju moglo bi da se utiče da se ovaj zakon odloži. Ne verujem da će ga ikad ukinuti. Ono što bi sigurno bilo efikasno i što bi proizvelo pozitivne posledice po Srbe i Univerzitet je to kada bi licemerna EU i, čini mi se, sada još uvek nesnađena ili dezorijentisana vlast milijardera u SAD-u uticala na kosovske vlasti da na neko vreme ili trajno uklone zakon. Ja mislim da je to jedini mogući izlaz iz ove situacije da ovaj Univerzitet radi. Možda zamole Kurtija da ovaj zakon ne primeni“, kazao je Orlović.
Foto: Kontakt Plus
Nenezić: U Briselu se vode razgovori, ali Univerzitet nije u fokusu
Advokat Dragutin Nenezić izjavio je da se, prema njegovim saznanjima, vode određeni razgovori u vezi sa primenom Zakona o strancima, ali da ne očekuje da će oni doneti trajno rešenje, niti da će pitanje Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici biti u središtu tih pregovora.
Nenezić se u raspravu uključio putem video-linka, navodeći da postoje najave da bi tokom ove nedelje u Briselu moglo doći do dogovora o pojedinim pitanjima.
„Neki razgovori se vode i postoje najave da se ove nedelje neko u Briselu oko nečega dogovara. Pretpostavljam da to, u najboljem slučaju, može biti neko ublaženo prelazno rešenje za ljude pogođene primenom ovog zakona, pre svega u oblasti školstva i zdravstva“, rekao je Nenezić.
On je, međutim, izrazio sumnju da se pitanje Univerziteta razmatra u tim okvirima.
„Mislim da se niko ne bavi Univerzitetom. Voleo bih da me neko ispravi“, naveo je on.
Prema njegovoj oceni, pasivnost koja, kako kaže, trenutno postoji, „graniči se sa opstrukcijom“, uz tvrdnju da bi, ukoliko se sam ne izbori za svoj status, Univerzitet mogao doživeti sudbinu drugih institucija po srpskom sistemu.
„Ako se Univerzitet sam ne izbori, završiće kao i druge institucije – biće izmešten“, upozorio je Nenezić.
On smatra da eventualni dogovor u Briselu, ukoliko do njega dođe, može imati ograničen domet i biti usmeren isključivo na ublažavanje neposrednih posledica primene zakona, bez dugoročnog rešavanja statusnih i institucionalnih pitanja.
Foto: Kontakt Plus
Nenezić: Univerzitet ima pravna uporišta, pitanje je zašto se ne koriste
Advokat Dragutin Nenezić ocenio je da se Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici trenutno suočava sa pritiscima na tri nivoa – kroz primenu Zakona o strancima, kroz pitanja imovine i kroz potencijalno osporavanje samog statusa ustanove – ali da za svaki od tih elemenata postoje pravna uporišta koja bi mogla biti iskorišćena u njegovoj zaštiti.
Govoreći o situaciji u kojoj se Univerzitet nalazi, Nenezić je naveo da je prvi element „napada“ usmeren na ljude, odnosno na nastavno osoblje, zaposlene i studente, kroz primenu Zakona o strancima. Drugi se, kako je rekao, odnosi na imovinu, podsećajući na dopis koji je nedavno Rektorat Univerziteta u Prištini uputio Fakultetu tehničkih nauka, u kojem se traži da se fakultet iseli u roku od 30 dana ili potpiše ugovor sa Prištinskim univerzitetom. Treći element je sam status Univerziteta, koji, prema njegovim rečima, trenutno nije direktno osporen, ali postoje indicije da bi i to moglo uslediti.
„Za sva tri elementa postoje određena uporišta u kosovskim propisima, ali i van njih. Nije mi jasno zašto se institucionalno na ta uporišta ne oslanja sam Univerzitet, rektor i druge nadležne strukture“, rekao je Nenezić.
On je istakao da se i sam Zakon o strancima može osporavati, ali da to ne mogu učiniti pojedinci, već politički predstavnici, pre svega poslanici Srpske liste u Skupštini Kosova. Prema njegovim rečima, primena zakona takođe može biti predmet sudskog preispitivanja.
„Primena zakona je nešto što može sudski da se napada i ja sam na raspolaganju svima“, naveo je Nenezić.
Kada je reč o imovinskim pitanjima, ocenio je da je situacija kompleksnija, ali da postoje različiti pravni mehanizmi za njihovo rešavanje. Posebno ga je, kako je rekao, pogodila izjava rektora da Univerzitet nema kapacitet da se time bavi.
„Čemu onda Pravni fakultet i pravna služba? Ako je Fakultet tehničkih nauka primio dopis iz kosovskog sistema, onda tvrdnja da nema načina da se pojavi u tom sistemu predstavlja protivrečnost“, rekao je Nenezić.
On smatra da se imovinska pitanja, kao i status Univerziteta, mogu braniti pozivanjem na više osnova iz različitih perioda. Kao primer naveo je sporazum Milošević-Rugova, za koji tvrdi da se i dalje primenjuje u slučaju Univerziteta koji fizički funkcioniše u Prištini, te da ne vidi razlog da se isti princip ne primeni i na Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici.
Takođe je podsetio na propise UNMIK-a, kojima su, prema njegovim rečima, prepoznate specifičnosti Univerziteta, kao i na odredbe Ahtisarijevog plana, koji definiše njegov status.
„Univerzitet, po mom mišljenju, uživa određena stečena prava koja mu se ne mogu suziti niti oduzeti, kako se to sada pokušava učiniti, za sada posredno, a verovatno će se u nekom trenutku pokušati i direktno. Nejasno je zašto se ta pravna uporišta ne koriste u većoj meri“, upitao je Nenezić.
Advokat Dragutin Nenezić ocenio je da budućnost Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici neće zavisiti isključivo od institucionalnih predstavnika, već pre svega od spremnosti profesora i studenata da se aktivno uključe u njegovu odbranu.
Prema njegovim rečima, ukoliko se Univerzitet – ne samo formalno kroz upravu i rektora, već kao zajednica nastavnika i studenata – sam ne izbori za svoj status, mogao bi „završiti“ kao i druge srpske institucije koje su prethodnih godina izmeštene.
Nenezić smatra da bi eventualni dogovori koji se trenutno najavljuju mogli biti predstavljeni kao uspeh, ali da u suštini mogu značiti tek odlaganje nepovoljnog ishoda.
„Možda će ono što se sada dogovara biti predstavljeno kao nekakva pobeda, a u stvari će biti samo odlaganje nečega što je neminovno“, naveo je on, dodajući da takve procene ipak treba uzeti sa rezervom i sačekati razvoj događaja u narednom periodu.
On je ocenio da je, u ovom trenutku, ključno preći sa simboličnih vidova delovanja, poput peticija i tribina, na aktivnije oblike borbe za očuvanje Univerziteta.
„Mislim da je važno da se pređe sa faze peticija i tribina na fazu aktivnije borbe“, poručio je Nenezić.
Foto: Kontakt Plus
Advokat Vasić: Proaktivno, ali sa konkretnim rezultatima
Advokat Dejan A. Vasić ocenio je da je pred srpskom zajednicom na Kosovu još jedan ozbiljan politički izazov, uz poruku da bi, bez obzira na ishod, ključno bilo da se o sudbini Univerziteta odlučuje uz učešće ljudi koji u njemu žive i rade.
„Možda treba da nađemo način kako da se borimo protiv novih ‘izdaja’. Uvek se o tome priča, ali nisam siguran da li među sobom možemo da pronađemo način da se tome suprotstavimo“, rekao je Vasić.
Smatra da su institucije koje su se bavile i bave Kosovom – od nekadašnjeg Koordinacionog centra do Kancelarije za Kosovo i Metohiju – često bile, kako je naveo, „poligon za izgradnju političkih karijera“.
„Od Slobodana Miloševića, Nebojše Čovića, Samardžića, Sande Rašković Ivić, Aleksandra Vulina i kasnije i kasnije… ali su se svi ti ljudi nekako nama bavili tako da sebi pomognu da odu visoko, a mi smo ostajali ovde nisko, nisko i niže.“
Govoreći o mogućim scenarijima, Vasić je naveo da ne isključuje ni najteže opcije.
„Ako se desi da nam ukinu Univerzitet, ako nam ga presele u Rašku, ako nas nateraju da taj Univerzitet pohađamo u katakombama kao Albanci 90-ih, ako taj Univerzitet integrišu u kosovski sistem, reći ću vam – i to ćemo preživeti, kao što smo preživeli sve do sada. Možda će nas biti manje, ali preživećemo“, rekao je on.
Ipak, naglasio je da ne bi želeo da se takve odluke donesu bez učešća same zajednice.
„Voleo bih da pametni ljudi među nama da u tome, ako se o tome pregovara, učestvuju, da pametni ljudi kažu neku pametnu reč ovima nepametnima koji se povodom naših pitanja bave. To bih voleo“, poručio je Vasić.
On je podržao stav da je potrebna proaktivnost, ali je istakao da ona mora imati konkretan ishod.
„Proaktivno – da. Ali bih voleo da od tog proaktivnog bude nešto konkretno“, naveo je, dodajući da je kao pravnik spreman da profesionalno pomogne svakome ko smatra da ima ideju ili pravni osnov za delovanje.
Foto: Kontakt Plus
Krstić: Zakon iz 2013. sada dolazi na naplatu, Univerzitet bez kapaciteta za otpor
Novinar Branislav Krstić ocenio je da je aktuelna situacija u vezi sa primenom Zakona o strancima posledica političkih odluka donetih pre više od decenije, ističući da zakon nije donela sadašnja vlast u Prištini, već da potiče iz 2013. godine, nakon potpisivanja Briselskog sporazuma.
„Zakon o strancima donet je 2013. godine, kao posledica Briselskog sporazuma koji su potpisali Ivica Dačić i Hašim Tači. Nije ga doneo Aljbin Kurti, već je aktuelna vlast u Prištini sada odlučila da ga primeni“, rekao je Krstić.
On je naveo da sličan zakon postoji i u Srbiji, ali da je, prema njegovoj oceni, primena u Srbiji fleksibilnija kada je reč o Srbima sa Kosova i iz Republike Srpske.
Govoreći o kapacitetima Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici da se suprotstavi trenutnim procesima, Krstić je izrazio skepticizam.
„Mi nemamo kapaciteta na Univerzitetu da se odupremo bilo čemu“, rekao je on, ocenjujući da je upravljačka struktura Univerziteta povezana sa političkim strukturama iz Beograda i Srpskom listom, te da, prema njegovom mišljenju, ne postoji spremnost za organizovani otpor.
Krstić je ustvrdio da se u poslednja tri meseca vode intenzivni razgovori uz posredovanje Evropske unije, uključujući susrete delegacija Beograda i Prištine, ali da javnost o tome nema dovoljno informacija.
„Ovo je neko dogovorio. U poslednja tri meseca aktivno se vode pregovori, razgovori uz moderisanje Evropske unije. Idu delegacije iz Beograda, borave u Prištini, zajedno se sreću u Švajcarskoj… Mi smo sada posledica nečega i nama je narod neobavešten i ukoliko budemo ‘srbovali’, doći ćemo u situaciju da će nam neko zaista ugasiti Univerzitet“, upozorio je Krstić.
Krstić je pomenuo i odredbe nemačko-francuskog plana, navodeći da se u njemu predviđa da sva dokumenta budu kosovska, što, prema njegovom tumačenju, dodatno sužava prostor za institucionalno delovanje srpske zajednice.
On je ocenio da su Srbi na Kosovu dovedeni u „pat poziciju“, uz tvrdnju da je zvanični Beograd prepustio rešavanje pitanja kosovskim organima.
„Nama kosovske specijalne jedinice ulaze u tzv. paralelne opštine. Potpuno će se identično dogoditi i ako uđu na Univerzitet. Nema otpora. Hajmo da pripremimo narod za ono što je realno. Svakako, otpor na bilo koji način, ali je princip vrlo jednostavan – Beograd nas je ‘pustio niz vodu’, odnosno Kabinet predsednika Vučića“, podvukao je Branislav Krstić.
Foto: Kontakt Plus
Tribina „UPKM – Privremeno sedište, stalna institucija“ okupila je deo profesora i studenata Prištinskog univerziteta, kao i njihove kolege iz centralne Srbije, koji su pružili podršku studentskim protestima u Srbiji. Pored akademske zajednice, tribini su prisustvovali i predstavnici civilnog sektora, pravnici, opozicioni političari, kao i pojedinci iz različitih oblasti.
Stavove ostalih učesnika predstavićemo uskoro u posebnim vestima.
