Premijer Albanije Edi Rama uključio se u polemiku između Tirane i Beograda povodom izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića o mogućnosti promene toka Ibra, ocenjujući da reka ne može biti predmet političkih tumačenja i da će nastaviti da teče u skladu sa geografskim zakonitostima.
„Veoma zanimljiva letnja razmena između naših ministara spoljnih poslova. Iako sam očekivao odgovor o Ibru, nekako smo od hidrologije stigli do međunarodnog prava, napravili obaveznu stanicu kod ‘Velike Albanije’, prošli kroz ’Kosovo i Metohiju’ i na kraju stigli do već poznatog muzeja srpskih istorijskih strepnji“, ironično je napisao Rama na društvenoj mreži Iks.
Rama je ocenio da se u Beogradu svaki put kada Albanija govori o Kosovu poteže pitanje „Velike Albanije“.
„U Beogradu postoji jedan neobičan komad političkog folklora koji kao da je imun na protok vremena: kad god Albanija govori o Kosovu, ’Velika Albanija’ mora odmah biti prizvana, kao da će ponavljanje jednog starog duha jednog dana od njega napraviti relevantan argument. Neće“, smatra Rama.
On je odbacio tvrdnje o teritorijalnim pretenzijama Albanije prema Srbiji i poručio da Tirani nije potrebna „Velika Albanija“ da bi podržala Kosovo.
„Albanija nema nikakve pretenzije prema teritoriji Srbije i nema potrebe da ih izmišlja. Niti nam je potrebna ’Velika Albanija’ da bismo stali uz Kosovo.“
Istovremeno je ocenio da je Kosovo „država za sebe“ i da će Albanija podržavati pravo Albanaca sa Kosova da određuju svoju budućnost.
„Albanci sa Kosova su upravo to: Albanci sa Kosova. Oni imaju svoju Republiku, svoje institucije i pravo da sami određuju svoju budućnost. Mi ćemo uvek podržavati to pravo.“
Rama kaže da Srbija mora da prihvati realnost na terenu.
„Srbija je izgubila Kosovo. Ponavljanje da nije možda može da pretvori poraz u pobedu u geografiji političke mašte, ali, nažalost, karte su manje prilagodljive. Teritorija Republike Kosovo nije teritorija Srbije, a prirodni resursi koji se na njoj nalaze nisu resursi Republike Srbije. Naši srpski prijatelji to veoma dobro znaju, uključujući i svaki put kada zajedno sedimo za evropskim stolom“, kaže Rama.
Govoreći o Ibru, Rama je naveo da je reč o prekograničnom vodnom sistemu i da Srbija ima pravo da upravlja resursima u okviru svoje nadležnosti, ali da ne može zanemariti moguće posledice takvih odluka po drugu državu.
„Prvobitno pitanje ostaje upravo tamo gde ga je Albanija i postavila: Ibar je prekogranični vodni sistem. Srbija je potpuno slobodna da upravlja resursima u okviru svoje nadležnosti. Ono što ne može razumno da tvrdi jeste da moguće posledice po drugu državu nekim čudom prestaju na srpskoj granici.“
Istovremeno se osvrnuo na međunarodno vodno pravo.
„Reke imaju tu nezgodnu naviku da prate geografiju, a ne diplomatske parole“, naglašava Rama.
Rama se osvrnuo i na položaj srpske zajednice na Kosovu, navodeći da njihova prava, bezbednost, imovina, jezik i kulturno i versko nasleđe moraju biti zaštićeni.
„Njihova prava su važna. Njihova bezbednost je važna. Njihova imovina, jezik, kulturno i versko nasleđe moraju biti zaštićeni. Albaniji nikada nije bilo teško da to kaže, jer je to jednostavno ono što demokratska država duguje svojim građanima.“
Rama kaže da postoji kontradiktornost u tome da se Albanija optužuje za „etnički ekspanzionizam“, dok se istovremeno Kosovo u političkim izjavama predstavlja kao deo teritorije Srbije.
„To je prilično težak krug za zatvoriti. Možda to funkcioniše unutar političkog mehura u Srbiji. Van njega, geometrija je manje popustljiva.“
Rama ocenjuje i da je „mali preduslov“ za to da granice u regionu postanu manje važne – prihvatanje granica koje već postoje.
Prema njegovim rečima, „genijalnost“ evropskog projekta upravo je bila u tome da razdvoji nacionalnu pripadnost od teritorijalnih pretenzija.
„Albanci sa Kosova su Albanci sa Kosova. Albanija će stajati uz njih i uz njihovu Republiku jer delimo istoriju, jezik, porodice i budućnost, ali pre svega zato što je slobodno, demokratsko i bezbedno Kosovo legitimna evropska država i nezaobilazan deo stabilnosti našeg regiona“, kaže Rama.
Rama dodaje da Tirana poštuje Srbiju, teži dobrim susedskim odnosima sa njom i želi da ceo region, uključujući Srbiju, bude deo Evrope.
„Ali dobrosusedstvo ne može da znači tražiti od svakog suseda Srbije da se trajno preseli u srpsku verziju istorije. Balkan je već platio previsoku cenu, u krvi i izgubljenom vremenu, za takvu vrstu prilagođavanja.“
„A Ibar će, potpuno nesvestan sve naše istorijske kartografije, i dalje teći onako kako nalažu geografija, a ne politički folklor“, zaključuje Rama.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio je u nedelju raniji stav o mogućnosti promene toka Ibra, navodeći da su konsultacije sa stručnjacima već počele.
Na to je reagovao albanski ministar za Evropu i spoljne poslove Ferit Hodža, koji je ocenio da promena toka reke koja je deo prekograničnog vodnog sistema ne može biti tretirana kao unutrašnje pitanje jedne države niti se o njoj može odlučivati jednostrano.
Srpski ministar spoljnih poslova Marko Đurić odgovorio je da Srbija, kao suverena država, ima pravo da samostalno odlučuje o upravljanju svojim prirodnim resursima.
Đurić se potom direktno osvrnuo i na izjavu albanskog premijera Edija Rame, ocenivši je kao „uglađen letnji pokušaj promene teme“.
Prema njegovim rečima, razlog zbog kojeg se uopšte govori o Ibru jesu, kako je naveo, rušenja srpskih kuća duž obala Gazivodskog jezera i Ibra.
