To je zaključeno na konferenciji u okviru projekta „Promovisanje međuetničkog dijaloga u lokalnoj samoupravi“, održanoj u severnom delu Mitrovice, u organizaciji NVO Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC).
„Dvadeset i četiri godine nakon rata, govoriti ponovo o nekim ljudskim pravima je promašena investicija. Svi smo odgovorni zašto je to tako“, poručila je na današnjoj konferenciji zamenica kosovskog premijera, Emilija Redžepi.
Dodaje da je jačanje veza među zajednicama – ključ za održivi suživot na Kosovu.
„U svakom narodu ćete naći i dobro i loše, naići ćete na razne prepreke oko zajedničkog suživota. Neko misli da može sam da živi. Neko misli da je superioran. Neko misli da može da podceni nekog drugog. Smatram da su naše vrednosti bogatstvo različitih naroda, i u tom domenu jačanje naših veza mora biti kroz jačanje veza normalnih ljudi, koji vide svoj život ovde“, kaže Redžepi koja je prvi put posle tri godine posetila sever Kosova.
„Mnogo puta smo odlagali posete smatrajući da nije trenutak da dođem, smatrajući da mene ne treba policija da čuva da bih došla ovde. Ako nisam dobrodošla, neću doći.“
Naglašava da treba raditi na smanjenju predrasuda i mržnje, koji su koren međuetničkih sukoba.
„Između Albanaca i Srba postoji dugogodišnja mržnja koja se gaji unutar porodica, obrazovnog sistema, mržnja koja nas sprečava da napredujemo u društvu. Sudbina nam je da živimo zajedno i te prepreke moramo da preskočimo. Dok god svoju decu ne vaspitavamo onako kako treba, dok god obrazovni sistem ne uvažava svakog od nas, mislim da ćemo imati problem. Svi smo odgovorni i treba da preuzemo odgovornost zašto je to tako“, ističe Redžepi.
Mišljenja je da je od barikada i registarskih tablica na severu Kosova napravljen „svetski mit“.
„To je sramota za nas – i za Srbe, Albance, Bošnjake (…) Treba Savet bezbednosti da zaseda o dinarima i da nam kaže šta treba da radimo. Neke stvari koje ne treba da budu dominantne u našem društvu su jako bitne, a toliko su nebitne da ih jednostavno možemo preskočiti“, smatra Redžepi.
Poručuje da treba raditi na svesti građana „da se međusobno prihvatamo“.
„Niko nema prava da ospori pravo na život, obrazovanje, kulturu (…) Svi smo isti, jednaki. Svi smo ljudi pre svega, pa se onda delimo na nacije, religijske grupacije (…)“
Ujedno najavljuje ulaganje kosovske vlade u vrednosti od 300 miliona evra u ekonomsko osnaživanje zajednica na Kosovu, u periodu od 2024. do 2030. godine.
„Vlada je spremna da bude dostupna svim građanima u svim sredinama, od Leposavića do Dragaša. Spremna sam da pomognem i da se odazovem svim zahtevima koji idu u interesu lokalnog stanovništva. Tako ćemo pospešiti dijalog, a ekonomija spaja ljude. Međusobno poštovanje i uvažavanje treba da bude na višem nivou“, podvlači Emilija Redžepi.
S druge strane, predsednik Srpske demokratije, Aleksandar Arsenijević, smatra da je teško raditi na razvojnim pitanjima dok se ne reše suštinski politički problemi, kritikujući pristup kosovske vlade prema srpskoj zajednici.
„Posle katastrofalnog pristupa kosovske vlade prema Srbima na Kosovu, cenim Vaš napor da sa ‘kofom vode’ gasite ‘požar’ koji su oni izazvali. Ali morate da shvatite da u Vašoj vladi postoje ‘piromani’ koji ‘pale’ teren. Neretko ministri pobegnu iz institucija rušeći zastave, bilborde (…) Sve dok je takvo stanje, dok je narativ prema srpskoj zajednici najgori mogući u istoriji do sada, mislim da je teško raditi na bilo kakvim razvojnim tačkama, naročito na severu“, kaže Arsenijević.
Na konferenciji je govorio i zamenik predsednika Skupštine opštine Severna Mitrovica Skender Sadiku, koji je ispred Odbora za zajednice učestvovao u aktivnostima projekta „Promovisanje međuetničkog dijaloga u lokalnoj samoupravi“.
Ukazuje da je Severna Mitrovica multietnički grad i da se lokalna skupština suočava sa brojnim problemima. Uprkos tome, kako tvrdi, nastoje da prevaziđu prepreke i koliko-toliko odgovore na zahteve svih zajednica.
„Severna Mitrovica je multietnička sredina i na dnevnom nivou ja branim sve zajednice, ne samo albansku i srpsku, već i druge zajednice. Dvadeset i pet godina da budeš i heroj i žrtva je previše. Težimo da idemo ka normalnosti. Aktivnosti koje smo uradili zajedno sa ACDC su rađene sa ljubavlju i na korist svih građana. Tražimo normalne odnose, a u ovom procesu sam sreo puno normalnih ljudi iz svih zajednica.“
Pomenuti projekat je trajao dve godine i sproveden je u opštinama Severna Mitrovica i Zvečan.
„Uprkos brojnim problemima i izazovima na terenu, projekat je uspešno realizovan“, zaključuje izvršni direktor NVO ACDC, Dušan Radaković, najavljujući sličan projekat koji će obuhvatiti i opštine Zubin Potok i Leposavić.
