U Evropskoj kući u severnom delu Mitrovice juče je održan sastanak u vezi sa pitanjem stanova društvenih preduzeća za koje su trenutni stanari dobili zahteve za iseljenje od strane kosovske Agencije za verifikaciju i upoređivanje imovine. „Istraživala su se stambena rešenja“, naveli su iz Agencije, međutim, uz potvrdu da je ujedno od građana zatraženo da dobrovoljno napuste stanove.
Pitanje stanova javnih preduzeća u severnom delu Kosovske Mitrovice postalo je aktuelno još juna meseca, a nakon što je Kancelarija za KiM saopštila da Agencija za verifikaciju i upoređivanje imovine, odnosno, kosovska vlada, planira da „iseli Srbe sa severa“ i da im je rok dat do kraja juna.
Zvanični Beograd je ujedno tvrdio da je reč o stanovima koje su građani otkupljivali pre 20, 30 godina od Trepče i drugih društvenih preduzeća, optuživši još jednom Prištinu za „etničko čišćenje“.
Iz ove agencije su potom za KoSSev potvrdili da su vlasnicima 24 stana izdali obaveštenja sa zahtevom da napuste stanove, te da zapravo sprovode prethodno donetu odluku Komisije za stambene imovinske zahteve.
Naznačili su da su dužni da imovinu vrate u posed „uspešnim podnosiocima zahteva oslobađanjem imovine od nelegalnih korisnika“. Ujedno su podcrtali da su odluke Komisije za stambene imovinske zahteve pravosnažne, konačne, izvršne i da ne mogu biti predmet revizije bilo kog sudskog ili upravnog organa.
Angažovanje Evropske unije
Šef Kancelarije EU na Kosovu, Tomaš Sunjog, pre nedelju dana je potvrdio da su mu se obratili građani koji su dobili naloge za iseljenje. Naznačio je da su oni zatražili pomoć EU i EULEX-a.
Sunjog je tada i najavio da će organizovati sesiju sa Agencijom za verifikaciju imovine i građanima, koja je danas i realizovana.
On je, međutim, isto kao i Agencija, saopštio da su odluke o ovim predmetima konačne i obavezujuće, sa druge strane, navodeći da je cilj diskusije da se „pruži prilika za razgovor o pojedinačnim slučajevima i da se identifikuju odgovarajuća rešenja za stanovnike“.
Predstavnici EU, Kancelarije za imovinu, advokat i građani
Sastanak koji je bio zatvoren za medije održan je juče u Evropskoj kući u severnom delu Mitrovice.
Njemu su prisustvovali predstavnici Kancelarije EU iz Prištine, najmanje troje, uglavnom pravnih eksperata, predstavnici kosovske agencije za verifikaciju i upoređivanje imovine, advokat Miloš Delević, kao i oko 30 stanara sa članovima porodice koji su dobijali zahteve za iseljenje.
Kako je KoSSevu uoči sastanka iza kamera, potvrdio jedan od građana – on, kao i većina ostalih, dobio je rok za iseljenje koji ističe ove nedelje.
Upadljivo ne želevši da govori javno, kao i ostali, u razgovoru im je kazao da on očekuje da predstavnici EU reše ove probleme.
Naznačio je da za stan u kom živi, ima legalne papire i da je, na kraju – spreman da vlasništvo nad njim dokazuje na sudu.
Agencija: Dobrovoljno napustite imovinu
Agenciju za upoređivanje i verifikaciju imovine juče je predstavljala direktorica, Aferdita (Afërdita) Beka Arifaj.
Iz ove institucije poručili su nakon sastanka da je cilj razgovora bio da se obezbedi kontinuirana komunikacija sa strankama pogođenim odlukama o iseljavanju i razgovara sa njima o njihovim stambenim potrebama.
Iz agencije su i juče napomenuli da su odluke pravnosnažne i pravnoobavezujuće, ali i da se Arifaj „angažovala sa pojedinicma pogođenim ovim odlukama radi istraživanja stambenih rešenja“.
Međutim, ona je ujedno zatražila da se stanovi napuste.
„Takođe, ona ih je pozvala da sarađuju sa institucijom i dobrovoljno napuste imovine, naglašavajući posvećenost KAUVI-a na zaštiti imovinskih prava širom Kosova u skladu sa relevantnim zakonodavstvom“, dodaje se u saopštenju.
Sa Atićem o stambenom zbrinjavanju humanitarnih slučajeva
Aferdita Beka Arifaj se prethodno sastala sa predsednikom Opštine Severna Mitrovica, Erdenom Atićem.
Razgovarali su o procesu vraćanja imovine zakonitim vlasnicima, naveli su iz Agencije.
Sa druge strane, kako su potvrdili, Arifaj je sa Atićem razgovarala i o mogućnostima i kapacitetima opštine da „pruži neophodnu podršku u stambenom zbrinjavanju humanitarnih slučajeva koji zahtevaju hitna rešenja“.
„Čelnici institucija su se obavezali da će nastaviti komunikaciju i blisku saradnju, kako bi se obezbedilo poštovanje imovinskih prava i da će se svaki slučaj tretirati pažljivo i u skladu sa zakonom“, naveli su.
Više stanova već „oslobođeno“
Kosovska Agencija za upoređivanje i verifikaciju imovine je pre nedelju dana izvestila da je više stanova, odnosno kako kažu, „nekoliko imovina dobrovoljno oslobođeno od strane nezakonitih korisnika“.
Preciziraju da je do „oslobađanja“ došlo nakon uručenja preliminarnih obaveštenja.
Prošle nedelje je ujedno direktorka ove agencije lično izvršila verifikaciju. Iz Agencije navode da je ona „konstatovala oslobađanje imovine, osiguravajući da će biti vraćena njihovim zakonitim vlasnicima“.
Ujedno su najavili da će agencija nastaviti da se bavi zaštitom imovinskih prava građana na celoj teritoriji Kosova, vraćanjem imovine zakonitim vlasnicima.
I prošle nedelje su pozvali sve „bespravne korisnike imovina“ kojima je uručen zahtev za iseljenje, da to dobrovoljno učine i time, kako su saopštili „izbegnu zakonske mere koje mogu biti preduzete u slučaju nepoštovanja obaveštenja“.
„Srpska zabluda“
O tome kako se došlo do toga da se Srbima na severu šalju zahtevi za iseljenje iz stanova u vlasništvu javnih preduzeća, ko je kriv i ko je doprineo ovakvoj situaciji, nedavno je govorio Dragiša Mijačić iz Nacionalnog konventa za poglavlje 35.
„Sve počinje kada je devedestih godina ukinuta autonomija na Kosovu i Metohiji i kada su Albanci bili prisilno naterani da napuste svoja preduzeća ili su sami odlučili da ih napuste. S obzirom na to da su oni živeli u tim stanovima, oni su imali stanarsko pravo, ali nisu imali vlasničko pravo. Kada su prestali da rade u društvenim preduzećima, samim tim su dospeli na ulicu. U te stanove kasnije su se uselili neki drugi ljudi koji su radili u tim preduzećima, jer su ti stanovi bili vlasništvo tih društvenih preduzeća“, kazao je Mijačić za N1.
Precizira da je uglavnom reč o stanovima u vlasništvu Trepče, te da je potom raspisan poziv za otkup istih.
„Ti ljudi koji su živeli u tim stanovima dobili su mogućnost otkupa tokom 90-ih i krajem 90-ih godina, oni su postali vlasnici tih stanova“, dodao je Mijačić.
Međutim, kada je došla UNMIK administracija 1999. godine, jedna od prvih regulativa koju je donela bila je da se prethodnim nosiocima stanarskih prava omogući da oni ponovo uđu u posed stanova na način na koji su oni bili pre odlaska iz preduzeća, tvrdi Mijačić.
Precizira da je 2005. godine od strane UNMIK-a došla kolektivna presuda gde su 24 sporna stana vraćena nosiocima stanarskog prava iz perioda pre 1990. godine.
„UNMIK i tadašnja vlast u Srbiji se nisu dovoljno angažovali, niti vlasnici stanova, odnosno Srbi koji su sada oštećeni, na način da su mogli da pobiju tu odluku. Odluka je doneta tada i ona je pravosnažna. Jedan od razloga zašto odluka nije pobijena je jedna srpska zabluda da vladavina kosovskih zakona neće doći na implementaciju na severu Kosova“, kazao je Mijačić.
Pravnog leka, sada kako kaže, nema, a jedina mogućnost su pregovori – da se rokovi za iseljenje produže ili nađe alternativni smeštaj.
