Sudstvo na Kosovu neefikasno i politizovano, pritvor se pretvara u kaznu

Sudije na severu Kosova rade pod političkim i pritiskom javnosti, a pritvor se često pretvara u kaznu. Neefikasnost, kašnjenje u rešavanju slučajeva, opterećenost predmetima, dugo trajanje postupaka i slaba obrazloženja sudskih odluka – neke su od odlika kosovskog sudstva, rečeno je na debati “Rad pravosudnih organa na Kosovu, izazovi i dostignuća”.

Advokatica Jovana Filipović smatra da je pravosuđe na Kosovu neefikasno.

„Ne postoji pravovremenost u postupanju i procesuiranju predmeta. Imamo sudske predmete koji su započeti 2002/2003. godine i koji još uvek nisu rešeni. U istim predmetima nije čak zakazano ni pripremno ročište. To je period od 20 godina, gde nesporno imamo činjenicu da su stranke preminule ili je došlo do promene njihovih adresa. Čak i kada se posle 20 godina zakaže ročište, ne možemo da pronađemo stranke“, rekla je Filipović.

Izrazila je nadu da će se to ubuduće promeniti.

„Postoji preporuka Sudskog saveta Kosova da se radi na rešavanju starih predmeta. Sudije kada rešavaju stare predmete dobijaju veći broj poena koji su potrebni za njihovo normiranje i nadamo se da će ovo da zaživi“, navela je Filipović.

Ukazala je na to da sudske presude advokatima ponekad ne budu dostavljene u roku od šest meseci od dana zaključenja glavne rasprave, kao i da prevod tokom ročišta sa albanskog na srpski jezik često nije adekvatan.

„Advokati i tužioci nisu jednaki“

Iako zakon garantuje da su advokati i tužioci jednaki tokom postupka – to u praksi nije slučaj, naglasila je Filipović.

„Kroz istoriju i pravo jednakosti, advokati su se izborili za svoje mesto pod suncem i određeni status u društvu, zato što mi štitimo prava okrivljenih i onoga što im je zakonom zagarantovano. To možemo postići samo ukoliko smo jednaki sa tužiocem“, poručila je ona.

Istakla je i to da je nejednakost posebno vidljiva u slučaju ubistva lidera GI SDP, Olivera Ivanovića.

„Obrazloženje odluka veoma slabo“

Artan Ćerkini iz Advokatske komore Kosova, smatra da je obrazloženje sudskih odluka veoma slabo, te da ono narušava pravo na pravično suđenje.

„Advokatima se ne dozvoljava da istražuju, postoje slučajevi kada na glavne argumente nema odgovora. Kada je u pitanju pritvor, ne postoji razlog da neko pobegne, ali od suda ne dobijamo nikakav odgovor“, rekao je on.

Ćerkini je branilac bivšeg gradonačelnika Štrpca, Bratislava Nikolića, koji je jedan od optuženih u slučaju “Brezovica”. On smatra da se pritvor pretvorio u kaznu za Nikolića.

„Mi smo pružili garancije da gospodin Nikolić neće pobeći. Njemu je oduzeta i velika suma novca, što je dovoljna garancija da on neće otići sa Kosova i da će se suočiti sa sudskim postupkom. Ne samo kod gospodina Nikolića, već i u drugim slučajevima gde ima puno optuženih, vi ne možete da ocenite da šestoro ili sedmoro lica imaju slične oklonosti i da postoji opasnost od bega“, naveo je advokat.

On je istakao da se ovakve okolnosti jednako primenjuju na recediviste, ali i na one koji se po prvi put suočavaju sa zakonom.

„Sudstvo optrećeno brojem predmeta, postupci traju godinama“

Sudstvo na Kosovu opterećeno je brojem predmeta, kazao je Ljavdim Makšana iz Kosovskog instituta za pravdu.

„Ukoliko vidimo koliko traje sudski postupak – zakasnela pravda za građane je oduzeta pravda. Prosek rešavanja predmeta je oko šest godina“, naveo je on.

Razmatranje predmeta pred Apelacionim sudom ili nekom višom instancom traje pet ili šest godina, dodao je Makšana.

„Zakasneloj pravdi doprineo je ping-pong između sudova. Vraćanje predmeta na ponovno suđenje je u nadležnosti Apelacionog suda. Više od 20 odsto sudskih ročišta se odlaže zbog tehničkih grešaka, neprisustvovanja stranki“, rekao je on.

„Sudstvo na severu bez kapaciteta“

Aleksandar Rapajić iz NVO Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC) koja se već godinama bavi praćenjem sudskog sistema na Kosovu smatra da je nakon napuštanja institucija od strane Srba na severu situacija vrlo loša.

„Vratili smo se u situaciju pre integracije, kada je sud u Mitrovici fukcionisao u zgradi suda u Vučitrnu i bio prilično neefikasan. Procesi su trajali mnogo dugo, nije imao kapaciteta da reši mnoge slučajeve, a sada smo se vratili u sličnu situaciju“, kazao je on.

Rapajić je podsetio je da je 7. novembra prošle godine sud u Mitrovici napustilo 25 sudija, 10 tužilaca, 119 članova osoblja suda i 22 lica iz osoblja tužilaštva, što je više od polovina radnika Osnovnog suda u Mitrovici.

„Prošlo je devet meseci i nema nikakve naznake da će se ova situacija rešiti. To je sve proizvelo velike probleme građanima, rade se samo hitni slučajevi. Sve što može da se odloži, sudije odlažu. Nema kapaciteta da se odrade svi slučajevi, a i došlo je do smanjenje poverenja građana u sudove, a pogotovu Srba“, istakao je on.

Iako je Sudski savet Kosova, prema Rapajićevim rečima, ostavio otvorena vrata da sudije mogu da se vrate u institucije, on verujem da će, ukoliko dođe do njihovog otpuštanja biti nemoguće da oni budu zamenjeni.

„Napuštanje sudija politička odluka“

„Čitava situacija sa sudom, posebno u Mitrovici je prilično ispolitizovana. Napuštanje sudija nije nastupilo zbog nezadovoljstva sudija radom ili odnosom sa svojim kolegama, već je bila politička odluka. To je, naravno, loše, da politika utiče na sudstvo. S druge strane, imamo sada slučajeve da postoji politizacija odluka sudova vezano za probleme na severu“, dodao je Rapajić.

„Sudije pod pritiskom“

I on je određivanje pritvora na Kosovu ocenio kao veliki problem.

„Pritvor se izdaje veoma lako, bez potrebnih dokaza da će lice pobeći. Sudije veoma lako i dugo koriste pritvor kao meru, tako da on postaje kao kazna. Imamo situaciju na severu posle protesta, da sudije nisu smele da urade ništa drugo, osim da odrede pritvor. Toliki je pritisak bio, politički i od strane javnosti, da su te sudije morale za svakog privedenog da odrede pritvor, jer bi se bilo šta drugo smatralo veleizdajlom ili izdajom nacionalnog interesa“, zaključio je Rapajić.

Poziv na debatu „Rad pravosudnih organa na Kosovu – izazovi i dostignuća“ organizatori današnje debate su uputili i na adrese kosovskog Ministarstva pravde, Sudskog saveta Kosova i EULEKS-a, ali je odgovor da u istoj nemogu da učestuju stigao samo od Misije za vladavinu prava na Kosovu (EULEKS).