Još jedna žena ubijena je pre dva dana na Kosovu, u Gnjilanu, a za njeno ubistvo osumnjičen je suprug. U pucnjavi je ubijen i njen brat, dok je stric žrtve teško ranjen. Ova tragedija ponovo je u fokus stavila nasilje nad ženama i odgovornost institucija za sprečavanje ubistava.
Prema podacima koji se navode o ubistvima žena na Kosovu, ovo je 63. žena koju je od 2010. godine ubio suprug. Nakon događaja reagovala je i kosovska ministarka pravde Donika Gervala, koja je poručila da institucije moraju da deluju pre nego što nasilje završi ubistvom.
„Ne smemo čekati da žene budu ubijene da bismo reagovali. Naša obaveza je da delujemo, da sprečavamo i da učinimo sve što je u našoj moći kako se ovakve tragedije nikada ne bi ponovile“, napisala je Gervala u javnoj reakciji.
Kosovo je u član 22 Ustava direktno uključilo Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, poznatu kao Istanbulska konvencija. Ona utvrđuje standarde za sprečavanje nasilja, zaštitu žrtava i krivično gonjenje počinilaca.
Godine 2022, na inicijativu tadašnje kosovske predsednice Vjose Osmani, formiran je Savet za demokratiju i ljudska prava, koji je tokom dve godine rada izneo konkretne preporuke za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja, uključujući i potrebne zakonske izmene. Međutim, prema navedenim podacima, Savet se sastao samo dva puta.
Adeljina Beriša iz Mreže žena Kosova ocenjuje da samo održavanje sednice Saveta ne bi trebalo da bude cilj, već da ono mora da bude praćeno konkretnim potezima institucija u istragama slučajeva i unapređenju zakonodavstva.
„Očekujemo da naše institucije sa ovog sastanka izađu sa konkretnim koracima o tome šta će preduzeti, sa adekvatnim istragama ovih slučajeva, kao i izmenama zakonodavstva, koje su, čini se, sve potrebnije, kako bi nasilje nad ženama i ubistva žena bili tretirani i u našem zakonodavstvu, ali i postali nacionalni prioritet i dobili pažnju institucija“, istakla je ona.
Na potrebu hitnog rešavanja problema ukazuje i Iljir Havoli, predsednik Udruženja psihologa Kosova, koji ističe značaj institucionalne intervencije i ulaganja u mentalno zdravlje.
„Ne možemo da shvatamo i prihvatamo nasilje kao nešto normalno u našem društvu. Glavni problem je u našoj državi, jer država ne ulaže u promociju mentalnog zdravlja i tretiranje ovih slučajeva. Imamo politike na papiru, ali se one nikada ne sprovode“, kazao je Havoli.
Prema navedenim podacima, žene starosti od 30 do 40 godina čine grupu sa najvećim brojem žrtava porodičnog nasilja.
Prema podacima Kosovske policije za prvih šest meseci ove godine, prijavljeno je 1.335 slučajeva nasilja u porodici.
