Predsednik Srpskog nacionalnog foruma iz Gračanice i član predsedništva Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije, Momčilo Trajković, uputio je otvoreno pismo mitropolitu raško-prizrenskom Teodosiju, pozivajući ga da preuzme odgovornost i pomogne u očuvanju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
U pismu, Trajković ističe da je narod u teškom položaju, „razbijen, obezglavljen i prepušten agoniji“, dok vlast u Beogradu i deo srpske elite ćute pred izazovima sa kojima se suočavaju Srbi na Kosovu i Metohiji. On upozorava da situacija više nije političko pitanje, već pitanje opstanaka – kako naroda, tako i Crkve.
Trajković poziva mitropolita Teodosija da, u duhu Hrista i istorijske uloge Srpske pravoslavne crkve, „sabre razbijeno stado“ i pomogne narodu da ostane sabran i očuva dostojanstvo.
On predlaže hitno okupljanje predstavnika relevantnih političkih subjekata, građanskih aktivista, profesora, studenata i drugih uglednih građana u konaku Manastira Gračanica radi organizacije crkveno-narodnog sabora, koji bi definisao dalji put očuvanja srpske zajednice.
„Potrebna je Vaša mudrost, autoritet i autoritet Crkve da zajedno potražimo odgovor šta nam valja činiti, kako bi se sačuvao bar ostatak ovog naroda“, navodi Trajković u pismu.
On upozorava da ćutanje u ovom trenutku nosi istorijsku odgovornost, pozivajući Crkvu da stane uz narod pre nego što bude kasno.
Poziv prenosimo u celosti:
OTVORENI POZIV ARHIEPISKOPU I MITROPOLITU RAŠKO-PRIZRENSKOM TEODOSIJU
Vaše Visokopreosveštenstvo,
Iako sam mislio da Vam se više ne obraćam, katastrofalno stanje u kome se naš narod našao „nateralo“ me je da Vam još jednom ukažem na Vašu moralnu obavezu i odgovornost da se kao pastir izgubljenog stada, trgnete iz sna i sebe i Crkvu stavite u ulogu koju je ona imala uvek kada je narodu bilo najteže. Hteli da priznate ili ne, ovo je baš taj trenutak.
Poznati su mi Vaši stavovi više puta izrečeni u odgovorima na naše zahteve da se uključite u sabiranju našeg izbezumljenog naroda. Odbili ste, jer smatrate da bi Vaše učestvovanje u procesima okupljanja i sabiranja našeg naroda bilo „mešanje Crkve u politiku i njeno pretvaranje u instrument dnevne borbe“, što bi po Vašem mišljenju „umanjilo njen istorijski značaj“.
Ipak, nadam se da, kao i ja, osećate i vidite da su Srbi sa Kosova i Metohije u beznađu, da se batrgaju kao „jaganjci pred klanje“, da više nije u pitanju politika, već „goli“ nacionalni opstanak, egzistencionalni opstanak naroda i Crkve.
Visokopreosvećeni mitropolite,
Vaše stado je u bunilu prevareno, razbijeno, obezglavljeno, ostavljeno, prepušteno agoniji i nestajanju. Vidite li da, osim retkih glasova, Srbija ćuti!
Ćuti i vlast ćuti i opozicija, ćuti srpska intelektualna elita! Nažalost, ćuti i Crkva!? Kao da se ova tragedija dešava nekom u dalekoj tuđini! Čak i tada, bila bi grehota i sramota ćutati!
Zar ne vidite da nas je vlast u Begradu prevarila, predala, izdala i dovela u bespuće? Zar ne vidite da se predsednik Srbije, ruga našoj nesreći u kojoj nas je on uvukao!?
Koja pamet upravlja nama i ko nas „predstavlja“ najbolje govori skorašnja Deklaracija tzv. Srpske liste kao odgovor na egzodus – Zakon o strancima, gašenja zdravstva i prosvete – koji se nadvio nad glavama nesrećnog naroda!
Zar i to nije alarm da se radi o izdaji i da treba podići glas? Vidite li da će to konačno „oterati“ naš narod iz svoje postojbine, sa svojih vekovnih ognjišta!? Zar i to nije razlog da podignete glas i kao pastir stanete u zaštitu svoga stada!?
Fragmentarna reakcija i batrganje dela srpske akademske zajednice na Kosovu i Metohiji nakon dugog „spavanja“ i njihovi pokušaji u odbrani Univerziteta, govore koliko je potrebna kohezija i sabornost u delovanju! Bez naše države, ostavljeni od vlasti, crkva ostaje naša poslednja nada!
Kazaćete da se Eparhija oglasila poslednjih dana dva puta. Vaša dva saopštenja (analize stanja) poslednjih dana, više priliče političkim analitičarima negoli pastiru. Narodu je potreban izlaz, putokaz, kako da sačuva živote svojih porodica, svoju dušu, svoju čast i svoje dostojanstvo! Našem narodu na Kosovu i Metohiji je u ovom odlučnom trenutku potrebna sabornost, dogovor o važnim odlukama šta nam valja činiti, podrška da opstane i ostane, a ne Vaše analize i nemušta saopštenja „samo da bi se nešto reklo“, kao što i vlast čini!
Vaše visokopreosveštenstvo,
Vlast je digla ruke i prepustila narod „njegovoj“ sudbini. Nažalost, narod je ostavljen i od države i od vlasti! Zato u ovom trenutku Vi nosite veliku odgovornost i od nje ne možete pobeći.
Ne tražimo od Vas da predvodite „divlje pleme“ koje želi da oružjem rešava svoju sudbinu, već da u duhu Hrista i istorijske uloge naše Crkve (kada je narodu najteže), saberete razbijeno stado, napaćeni narod koji je na izdisaju i kome treba ohrabrenje.
Mi smo činili napore, i svakodnevno delovanjem obaveštavali, molili svakog koji nešto znači u našem narodu: Crkvu (Sabor, Sinod, patrijarha, Vas), vlast, opoziciju, SANU, Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, intelektualnu elitu u Beogradu, naš narod na Kosovu i šire, da se nešto učini!
Molili smo i preklinjali! I svi ćute! I Vi ćutite!?
Kao odgovor, od Vas smo dobili nerazumevanje, a od „čuvara režima“ širom Kosova i Metohije, zatvarene domove kulture, koji na taj način, štite vinovnika naše nesreće (i svog vođu) od kritike naroda, predstavljajući da „veliki vođa“, navodno, uživa podršku tog istog naroda, iako ga on permanentno izdaje. Umesto da nas podržite, ćutanjem podržali ste njih!?
Na taj način, dozvolili smo, da mi Srbi sa Kosova i Metohije i Vi, arhiepiskop raško-prizrenski, postanemo „smokvin list“ politici Aleksandra Vučića ispod koga, u ime srpstva i naše navodne podrške, nam se dešava neviđeni egzodus i izdaja!?
Vaše visokopreosveštenstvo,
Poslednji je trenutak da izađete iz komfora i preuzmete odgovornost i podnesete žrtvu, kao što su to kroz istoriju uvek činila naše vladike, patrijarh Pavle, naša Crkva, kao što to ovih dana čini Njegovo visokopreosveštenstvo mitropolit Joanikije.
Potrebna je Vaša mudrost, Vaš autoritet i autoritet Crkve, pre svega, da sabere „razbijeno stado“ i da zajedno potražimo odgovor šta nam valja činiti, da bi se sačuvao bar „ostatak“ ovog naroda.
Zato Vam ponovo predlažemo da, zajedno sa vladikom Ilarionom, igumanima manastira na Kosovu i Metohiji što pre u konaku manastira Gračanica okupite predstavnike relevantnih političkih subjekata, građanske aktiviste, profesore, studente, lekare, viđene ljude, domaćine i ostale, kako bi se dogovorili o hitnom zakazivanju crkveno-narodnog sabora na kome bi doneli važne odluke koje bi ohrabrili „ostatak“ naroda da, bez obzira na sve zle sile, i u najtežim uslovima ostane sabran i pokažemo mu da nije sam i da nije obezglavljen.
Sabor i narodni dogovor će biti potreban i za nove i još teže izazove koji nam tek dolaze. Bolje što pre, da sutra ne bude kasno!
Da na kraju citiram poslednji stih veoma poučne pesme nemačkog pastora Martina Nimlera o ćutanju u nevremenu, ćutanju dok drugi stradaju, koje se naizgled nas ne dotiče. A, „kada su došli po mene, nije preostao niko da se pobuni“, kriknuo je pesnik!
Visokopreosvećeni,
Posle svega što je „veliki vođa“ predao, a Vi ste ćutali, došli su i po zdravstvo i prosvetu. I dalje ćutite, saopštavate „analize“!? A kad uskoro dođu po „Vas“, plašim se da nikoga neće biti „ni glas da podigne“!
Nastavite li da i dalje ćutite, ponećete istorijsku odgovornost!
S verom u Boga! Čekamo Vaš odgovor, Momčilo Trajković, predsednik Srpskog nacionalnog foruma iz Gračanice i član predsedništva Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije – Gračanica.
