Puna implementacija svih prethodno dogovorenih sporazuma, najavljeno otvaranje mosta na Ibru, energetika, telekomunikacijame, nestali… teme su o kojima je bilo reči danas u Brieselu u nastavku dijaloga Beograda i Prištine, rekao je Petar Petković, direktor Kancelarije za KiM nakon razgovora sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom, javlja Insajder, pozivajući se na Tanjug.
Sa Lajčakom se prethodno susreo i kosovski glavni pregovarač Besnik Bisljimi, ali do trojnog susreta nije došlo, jer je, kako je rekao Petković, Bisljimi odbio da se sretne s predstavnicima Beograda zbog insisitranja da se razgovara o temama kao što su Zajednica srpskih opština i pitanje primene dosad ugovorenih sporazuma.
„Predstavio sam mere Vlade o kojima je predsednik (Srbije Aleksandar) Vučić govorio na konferenciji za novinare u petak. To su sveobuhvatne mere zaštite srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i mere koje podrazumevaju oživljavanje procesa dijaloga koji nam je preko potreban pošto smo uvereni da jedino u dijalogu možemo da pronađemo kompromisno rešenje za pitanje KiM“, naveo je Petković.
On je dodao da nema ništa protiv tema koje pokušava da nametne Priština, ali i postavio pitanje o čemu da se razgovara ako ne žele razgovore o zajednici srpskih opština, mostu, poštanskim uslugama…
Petković je naveo i da je Lajčaku predao listu uhapšenih Srba na kojoj su, kaže, većim delom politički zatvorenici uprkos garancijama EU i SAD da niko zbog učestvovanja u barikadama neće biti uhapšen.
„Mene očekuje razgovor s predstavnicima NATO iz Brisela gde ćemo da razgovaramo o temi mosta kroz prizmu bezbednosti. Spremili smo prezentaciju koja ukazuje na sve opasnosti koje postoje ako bi (kosovski premijer Aljbin) Kurti krenuo u otvaraje mosta“, naveo je Petković.
Sastanak delegacije Beograda predvođene direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petrom Petkovićem sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom i njegovim timom završen je danas u Briselu počeo je oko 11.25 časova a završenoko 14 časova. Prethodno je održan sastanak delegacije Prištine koju predvodi Besnik Bisljimi sa Lajčakom.
Bisljimi: Srbija odbila sastanak sa dogovorenim dnevnim redom
Glavni pregovarač Kosova Besnik Bisljimi izjavio je da je misterija kako danas nije bilo trilateralnog sastanka u Briselu, iako je izaslanik EU najavio takav sastanak.
Bisljimi je, prenosi Koha, rekao da je srpska strana trilateralu odbacila sa dnevnog reda, zahtevajući „uvođenje njenih tema koje su za političku potrošnju“.
„Čak i za nas je to pomalo misterija, jer je poziv gospodina Lajčaka bio vrlo jasan da će prvo biti bilateralni sastanak i predložene su teme ili dnevni red bilateralnog sastanka, a zatim je rečeno da će na trilateralnom sastanku se razgovarati o sporazumu o normalizaciji i drugim temama će se moći odlučivati ako postoji sporazum između dve strane. Saglasni smo sa ovim pozivom, potvrdili smo i učešće na trilateralnom sastanku, ali izgleda da je Srbija tada odbila da uđe sa tom agendom i tražila uvođenje svojih tema koje su za političku potrošnju, na šta nismo pristali”, naveo je Bisljimi.
Prema njegovim rečima, u pozivu je stajalo da se o drugim temama može razgovarati samo uz dogovor stranaka, pa „dakle, trilaterala nije mogla da bude uslovljena prihvatanjem ili neprihvatanjem predloga druge strane“.
On je dodao da je uslov dnevnog reda „izgleda da Srbija nije pristala da uđe na sastanak“.
„Danas smo tražili od gospodina Lajčaka da demantuje izveštaje da obe strane nisu spremne za trilateralni sastanak jer smo u potpunosti sledili Lajčakov poziv. Srbija je odbila da uđe, sve dok njeni predlozi nisu prihvaćeni sa temama koje su danas vezane za političku potrošnju u Srbiji“, rekao je Bisljimi.
On je kazao da je razgovarano o nizu pitanja, ali je glavno pitanje put ka implementaciji Osnovnog sporazuma i Ohridskog aneksa.
Bisljimi je dodao da je bilo reči i o temi telekomunikacija, pošto su ranije obavestili zvanični Brisel „o kršenjima sporazuma koje Srbija pravi ometanjem frekvencija unutar teritorije”.
„Takođe za dogovorenu temu da ćemo ubuduće razgovarati o poštanskim uslugama. Pozvao je stručnjake komisije koji su nam pokazali direktive Evropske komisije i one su za nas bile izuzetno dragocene. Iz ovih prezentacija smo jasno videli da je Kosovo u stvari, po njihovom tumačenju, u potpunosti u oblasti poštanskih usluga, u skladu sa direktivama EU, dok je Srbija samo delimično. Kažu i da se nigde u EU ne tolerišu nezakonite radnje ili poslovanje kompanija koje pružaju poštanske usluge i zato je bilo veoma dostojno da ih zatvorimo“, rekao je Bislimi.
Komentarišući mere i zahteve koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić predložio za Kosovo, Bisljimi je rekao da je međunarodno nereagovanje više uznemirujuće od konferencije.
„Ono što me zabrinjava, ne njegov sadržaj, izveštaji ili nalazi, već činjenica da ovi nalazi nisu naišli na zabrinutost ili oštru reakciju Evropske komisije ili Evropske unije, ali ono što je izabrano je od sastanka 40-50 minuta, izaberite dva minuta koja se mogu pozitivno protumačiti i sva reakcija se uzima sa ta dva minuta a ne sa veoma opasnim sadržajem ovog obraćanja“, nastavio je on.
„Za mene je nedokučivo da Evropska unija ne vidi zabrinjavajuće to što svi nalazi za polazište imaju veštački i neistiniti narativ o dešavanjima na Kosovu. Za vašu informaciju, i u sporazumu za MTS i u sporazumu za Elektrosever je vrlo jasno propisano da se sve razvija na osnovu pravnog okvira Kosova. Ovim sporazumima, gospodin Vučić je prihvatio da je od Merdara pa na dalje oblast u kojoj postoji drugačiji pravni okvir. Tamo gde nema mešanja Srbije i onda se sve što se dešava u ovoj oblasti radi u skladu sa zakonskim okvirom Republike Kosovo. I onda kaže neka se vrate policajci, neka se vrate sudije, što je zapravo poziv međunarodnoj zajednici i Kosovu da isprave svoje političke promašaje. Mislim da je to razlog što je EU morala da se pozabavi, a ne njegovim pozivom Srbima da izađu na izbore. On je ovaj poziv uputio i pre aprilskih izbora, ali znamo kako se to završilo”, rekao je Bisljimi.
On je dodao da očekuje da će do kraja Lajčakovog mandata, do kraja januara, možda biti sastanaka glavnih pregovarača, ali ne i lidera.
