Služba je u ovom hramu počela u 15 časova, a nakon bogosluženja, mitropolit je, uz sasluženje lokalnog sveštenstva, izneo plaštanicu.
Prema crkvenom verovanju, plaštanica je platno koje prikazuje Hristovo polaganje u grob. Na platnu je izvezen prikaz tela Isusa Hrista.
Sveštenici su sa njom tri puta obišli ukrašen sto u sredini hrama, što simbolizuje Hristov grob, odnosno pogrebnu povorku Hristovu.
Potom su je tu i položili, javio je KoSSev.
Prisutni vernici, među kojima je bio i veliki broj dece, potom su satima ulazili u hram, celivali plaštanicu i, kako običaj nalaže, prolazili odnosno poklonili se ispod nje.
Mitropolit Teodosije: Tišina Velikog petka najavljuje ono što će se dogoditi u istoriji ljudskog roda
Nakon polaganja plaštanice, episkop raško-prizrenski održao je i svoju besedu.
U njoj je najpre poručio da je Veliki petak, iako dan „stradanja i raspeća Sina Božijeg Isusa Hrista“, istovremeno i dan duboke nade.
„Jer je Hristova žrtva prinesena radi spasenja čovečanstva“.
U toku protekle Velike nedelje, poručio je, pa sve do Vaskrsa crkva vernike podseća na mnoge velike događaje u životu Isusa Hrista, koji jesu bitni za narod i spasenje.
„Od molitve, od Judine izdaje i hvatanja Gospoda našega od strane zakonika, književnika, Judeja, vezivanje i odvođenje, isleđivanje, suđenje, a pritom i veliki strah apostola i učenika u tom trenutku. Tako da se i jedan od prvovrhovnih apostola Petar, čak i odrekao Hrista iz straha. Tražili su da se Gospod razapne, jer nisu mogli da potisnu njegovu reč, jevanđelje, jer to nije bilo od ovoga sveta. Sam Gsopod je reako da on nije car, da njegovo carstvo nije od ovoga sveta. Tražili su da se razapne na krst i umre najstrašnije, kako bi izbrisali sećanje na njega…“, poručio je episkop raško-prizrenski.
Ljudi su, naveo je dalje, tražili Hristovu smrt i raspeće – iako je činio dobro svima.
„On koji je sve činio dobro za ljude na zemlji, a bio je ismejan, šamaran, tučen i sve je to podneo radi nas ljudi…Gospod naš je stradao, umro na krstu sa bolom, u mukama, kao čovek. I upravo ovi događaji opisuju se u našim bogosluženjima ovih dana u crkvama, a naročito danas, na Veliki petak“.
Hristos je, naveo je mitropolit, rekao da je sve to trebalo da se dogodi, da on bude raspet, da umre, da tri dana bude u grobu, pa da ustane i da posle tri dana vaskrsne, da pobedi smrt, odnosno da:
„Pobedi neprijatelja, đavola, i ljudima ponovo otvori rajska vrata i uspostavi svoje carstvo, večno nebesko“.
Tišina Velikog petka, istakao je Teodosije, upravo najavljuje ono što će se dogoditi u istoriji ovoga sveta, ljudskog roda, a to je:
„Vaskrsenje kao najveća pobeda ikada“.
Ta pobeda je za sve nas, braćo i sestre. I mi, koji bilo kako stradamo u ovom životu, od neprijatelja, ako stradamo od bolesti, nemaštine ili bilo čega drugog – treba samo da se setimo koliko je Gospod stradao za nas stradao, i bio ponižen. Nijedno stradanje i poniženje ne može se meriti sa njegovim. To nam daje snagu da istrajemo“, naveo je u besedi mitropolit.
Poželeo je da Gospod pruži svima mir pri kraju Vaskršnjeg posta.
„Da nam Gospod da mir, da sa radošću i sa veseljem u srcu dočekamo vaskrsenje Hristovo, a naročito deca“.
