Toliko slučajeva ugrožavanja novinara, koliko je UNS zabeležio u bazi prošle godine, govori da smo u društvenom kontekstu koji se može opisati kao „ratna zona“, naveo je Rakočević, javlja Radio Kim.
„Nije više problem da izveštavate, sada se pitate da li smete da se identifikujete kao novinar, da nosite prsluk sa PRESS oznakama, da izađete i kažete kako izgledaju dve suprotstavljene strane“, naveo je Rakočević.
Ukazao je na dramatičnu situaciju na Kosovu i Metohiji, gde, kako je istakao, nema ni minimalnog pomaka u istragama ubistava i nestanaka 17 medijskih radnika – sedam Srba, sedam Albanaca i troje stranaca.
Kosovo je, dodao je Rakočević, i jedina teritorija u Evropi na kojoj nema štampe i na kojoj je zabranjena štampa.
„Skoro sam razgovarao sa svojom prijateljicom iz Kosovske Kamenice, koja je rekla da njen otac više ne živi u tom kraju. Kada sam pitao zašto je i kada otišao, rekla je: ‘Kada više nije mogao da čita novine, otišao je’. To je kap koja je prelila čašu i koja presuđuje da li će neko ostati na Kosovu i Metohiji i da li će neko tamo živeti. To su osnovne civilizacijske norme“, naveo je on.
Govoreći o savremenim izazovima, Rakočević je istakao da živimo u vremenu „pluralizma propagandi“.
„To je paradoks ovog vremena – ili ste žrtva određene propagande i živite u toj propagandi, ne možete da izađete iz nje, ili se svesno izlažete pluralizmu propagandi i različitim propagandama da biste pohvatali mrvice istine i složili ih u nešto što se zove mozaik profesionalnog života, normalnosti“, naveo je on.
Iako je stanje ocenio kao veoma teško, Rakočević je poručio da sloboda i istina uvek pronalaze svoj put i istakao da su upravo profesionalni novinari njihovi najvažniji čuvari.
FOTO: Radio Kim
Predsednica Društva novinara Kosova i Metohije Ivana Vanovac je ukazala na ekonomske probleme sa kojima se suočavaju novinari. Ocenila je da je finansijska neizvesnost trenutno najveći problem sa kojim se suočavaju srpski mediji na Kosovu i Metohiji.
Ona je istakla da su pojedini mediji, koji decenijama grade kredibilitet i autoritet u informisanju srpske zajednice, dovedeni na ivicu opstanka, uz upozorenje da institucionalna podrška nije dovoljna niti je raspoređena u skladu sa realnim potrebama.
Vanovac je ukazala i na nastavak diskriminatornog odnosa prištinskih institucija prema srpskim redakcijama.
„Često nismo pozivani na događaje, ne prepoznaju nas kao relevantne izvore informisanja, a i kada nas pozovu, zanemaruje se zakonsko pravo na prevod i pravo da razumemo ono što nam se saopštava, da postavimo pitanja i dobijemo odgovore“, dodala je Vanovac.
Važno je, navela je, da celokupna medijska zajednica na Kosovu i Metohiji pokaže jedinstvo i svest o ozbiljnosti situacije.
Na početku akcije „Pet minuta gromoglasne tišine“, kojom se tradicionalno obeležava Svetski dan slobode medija, Proglas Udruženja novinara Srbije pročitala je sekretarka DNKiM Jelena Marković.
