Iako Zakon o krivičnom postupku obavezuje nadležne institucije da reaguju na saznanja o mogućim krivičnim delima, u praksi na Kosovu novinarska istraživanja retko dobijaju sudski ili tužilački epilog.
Najčešće usledi reakcija javnosti, ali izostaje i institucionalno postupanje.
Na ovaj problem, ukazano je tokom debate u Medija centru u Čaglavici, pod nazivom „Od objave do odgovornosti – zašto put traje predugo”?
Institucije pod uticajem centara moći
Glavni i odgovorni urednik Radija Goraždevac, Darko Dimitrijević, ocenjuje da institucije ne funkcionišu nezavisno, već da su pod snažnim političkim, a ponekad i kriminalnim uticajem.
„Na medijske sadržaje reaguje samo javnost. Institucije zavise od centara moći, političkih ili kriminalnih“, kaže Dimitrijević.
Kao primer navodi slučaj „Brezovica“ i ilegalnu gradnju u okviru nacionalnog parka, gde je reakcija usledila tek kada su to, kako tvrdi, dozvolili određeni politički centri moći.
Dimitrijević je ukazao i na primer Milorada Đokovića iz Vitomirice, koji je godinama pokušavao da povrati svoju imovinu. Nakon što je u tome uspeo, protiv njega je podignuta optužnica za ratni zločin. U međuvremenu je njegova kuća srušena, a na tom mestu izgrađen put.
„Tužilaštvo nikada nije reagovalo na naše pisanje, niti je utvrđeno ko je naložio rušenje“, navodi on.
Monopol tužilaštva i sumnje na političko mešanje
Šef pravnog tima BIRN-a na Kosovu, Ljabinot Ljepaštica, navodi da ova redakcija redovno obaveštava tužilaštvo o svojim istraživanjima, ali da reakcije često izostaju, čak i kada se radi o ozbiljnim navodima o korupciji.
„Kao medij, često smo vrlo blizu optužnice. U našim pričama su identifikovani osumnjičeni i predstavljeni gotovo svi elementi slučaja. Ono što ostaje jeste pravna kvalifikacija, što je isključiva nadležnost tužilaštva“, kaže Ljepaštica.
Prema njegovim rečima, u pojedinim slučajevima postoji sumnja na političko mešanje s ciljem da se predmet utiša, dok interesovanje javnosti ne splasne. Kada institucije ne reaguju na objavljeni tekst, BIRN dokumentaciju dostavlja i u štampanoj formi, po protokolu.
„Ignorišemo elektronsku komunikaciju, lično predajemo tvrdu kopiju i šaljemo je institucijama zvaničnim putem“, navodi on.
Targetiranje civilnog društva bez institucionalne zaštite
Na izostanak reakcije institucija, ukazao je i Zoran Savić iz nevladine organizacije „Aktiv“. Kako je naveo, ova organizacija je u više navrata bila meta targetiranja od strane provladinih organizacija poput Oktopusa, ali i pojedinih kosovskih medija, uključujući Klan Kosova.
Predstavnici „Aktiva“ optuživani su za špijunažu, a njihove fotografije su objavljivane u najgledanijim emisijama, bez odgovora nadležnih organa.
„Naravno da smo pokrenuli tužbe u svim slučajevima. Nikakve reakcije nije bilo. Jedina vaninstitucionalna reakcija bila je delimična odluka Saveta za štampu zbog kršenja novinarskog kodeksa. Što se tiče Tužilaštva, ni posle šest ili sedam meseci nemamo nikakav odgovor“, kaže Savić.
On podseća i na slučaj iz 2022. godine, kada je direktor „Aktiva“ Miodrag Milićević, napadnut od strane policajaca. Iako je predmet pokrenut pred Policijskim inspektoratom Kosova (PIK), epilog još uvek nije poznat.
„Ulazimo u četvrtu godinu bez ikakve informacije o ishodu“, dodaje Savić.
Zakonska obaveza, a ne diskreciono pravo
Advokatica Jovana Filipović naglašava da reagovanje na medijske navode nije stvar dobre volje institucija, već zakonska obaveza.
„Državni organi, pre svega tužilaštvo i policija, dužni su da postupe kada postoji osnov sumnje da je izvršeno krivično delo, bilo da je reč o korupciji, zloupotrebi službenog položaja ili kršenju ljudskih prava“, navodi Filipovićeva.
Ona pojašnjava da tužilaštvo nije obavezno da automatski pokrene istragu po svakom medijskom tekstu, ali jeste dužno da proveri navode i utvrdi da li postoji opravdana sumnja za dalje postupanje.
