„Vreme je da se krene napred“ – ovom porukom je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas završila objavu posle odvojenih susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem, na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku.
Formalno živ, a politički zamrznut – za Evropsku uniju dijalog Beograda i Prištine je alat politike proširenja, a ne zaseban spoljnopolitički prioritet. Jedan od razloga je i to što pet članica EU ne priznaje nezavisnost Kosova, a odluke o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici Unija donosi jednoglasno. Zato Brisel dijalog održava kao obavezu i svodi ga na upravljanje procesom na nižem nivou.
Spoljnopolitički prioriteti EU, podvučeni u Strateškoj agendi 2024-2029, jesu nastavak podrške Ukrajini, jačanje odbrambenih kapaciteta i veća ulaganja u odbranu, otpornost na krize i proširenje zasnovano na zaslugama, uporedo sa unutrašnjim reformama.
U govoru o stanju Unije 16. septembra predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pomenula je Ukrajinu, Moldaviju i Zapadni Balkan i najavila mape puta za kandidate koji su najviše napredovali. U govoru dužem od sat vremena proširenju je posvećen tek završni deo, a jedina konkretna tema sa Balkana bila je sahrana Ratka Mladića u Beogradu. Kosovo i dijalog Beograda i Prištine, prema dostupnom tekstu govora, nisu pomenuti nijednom.
Za Kaju Kalas, visoku predstavnicu EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, Kosovo je tema koja se ponavlja. Ipak, od preuzimanja dužnosti u decembru 2024. nije joj pošlo za rukom da organizuje nijedan trilateralni sastanak lidera u okviru dijaloga.
Jedanaestog maja je izjavila da je sastanak na visokom nivou bio planiran i da su se oba lidera saglasila, ali da su susret odložili ponovni izbori na Kosovu. Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti za istim stolom nisu sedeli već 40 meseci, od maja 2023.
Na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku, 22. septembra, Kalas se sastala sa obojicom, ali odvojeno. To je ujedno bio i prvi susret sa Kurtijem nakon formiranja njegove četvrte vlade 13. septembra i nedelju dana nakon presude Hašimu Tačiju u Hagu.
Bivša premijerka Estonije još jednom je podvukla okosnicu briselske politike: napredak u normalizaciji i napredak ka EU moraju ići ruku pod ruku. Sporazumi postignuti u dijalogu uz posredovanje EU, a pre svega Ohridski, obavezujući su, poručila je Kalas, naglasivši da njihova primena nije usluga Briselu, već obaveza prema građanima i regionu.
Očekivano, svaka strana je u Njujorku ponovila sopstvene uslove. Vučić je razgovor ocenio kao otvoren, iskren i konstruktivan i rekao da je insistirao na osnivanju Zajednice srpskih opština. Kurti je pokrenuo pitanje diskriminacije Albanaca u „Preševskoj dolini“ i zatražio da EU izvrši pritisak na Beograd da izruči osumnjičene za napad u Banjskoj.
EU, rekla je Kalas, ostaje nepristrasan posrednik. Podvukla je, međutim, i suštinski problem – posredovanje ne može zameniti političku volju u Beogradu i Prištini.
Dijalog Beograda i Prištine, pod okriljem EU, ima sopstveni institucionalni aparat: specijalnog predstavnika i mandat Saveta EU.
Dvadeset sedmog januara 2025. za specijalnog predstavnika imenovan je danski diplomata Peter Sorensen, sa mandatom da postigne sveobuhvatnu normalizaciju kroz pravno obavezujući sporazum koji rešava sva otvorena pitanja u skladu sa međunarodnim pravom. Formulacija mandata je važna: „pravno obavezujući sporazum“ ostaje zvanični cilj EU, iako se o njemu trenutno ne pregovara.
U prvoj godini mandata Sorensen je, posle odvojenih razgovora sa glavnim pregovaračima, u junu 2025. vodio prvi trilateralni sastanak. Strane su se tada usaglasile samo o principima za buduće sastanke, bez konkretnih rezultata. Tek početkom 2026. napravljena su dva pomaka, i oba se odnose na humanitarna i administrativna rešenja, a ne na suštinska politička pitanja.
Prvi pomak je inauguralni sastanak Zajedničke komisije za nestala lica, održan 22. januara u Briselu. Reč je o trilateralnom telu u kojem učestvuju glavni pregovarači i specijalni predstavnik EU, a koje podržava rad Radne grupe za nestala lica pod predsedavanjem Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.
Drugi je od 14. marta, kada je Sorensen, uoči početka pune primene Zakona o strancima i Zakona o vozilima, posle sastanka sa Kurtijem u Prištini predstavio mere za njihovu primenu. EU je kao ključni prioritet navela dozvole boravka na početnih 12 meseci za srpske zaposlene i studente. Od Prištine je zatražila i da dozvoli upotrebu ličnih karata koje je Srbija izdala do 15. marta kao sredstva identifikacije u administrativnim postupcima.
Povodom plana Prištine da integriše zdravstvene i obrazovne ustanove koje podržava Srbija, Sorensen je naglasio da taj proces treba da bude inkluzivan, u skladu sa ranijim obavezama iz dijaloga i bez prekida osnovnih usluga. Istakao je i da EU insistira na strukturisanim konsultacijama sa predstavnicima kosovskih Srba kako bi se obezbedila njihova saglasnost.
EU je 9. aprila u Savetu bezbednosti UN taj dogovor ocenila kao važan korak napred i pozdravila napredak u potrazi za nestalima. Tada je navela da očekuje da obe strane konstruktivno učestvuju na sastanku na visokom nivou kojim će predsedavati Kalas, „kada bude sazvan“.
Sorensen je sredinom maja u Briselu održao odvojene sastanke sa glavnim pregovaračima, Agronom Bajramijem sa kosovske i Petrom Petkovićem sa srpske strane, o planu rada za naredne mesece.
Komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je 15. maja u Prištini, posle sastanka sa Kurtijem, da napredak Kosova ka EU zahteva konstruktivan angažman u dijalogu sa Srbijom.
To, prema njenim rečima, podrazumeva da se pitanja institucija kojima upravlja Srbija reše inkluzivno, u konsultaciji sa kosovskim Srbima i u okviru dijaloga. Podsetila je da dogovor od 14. marta mora u potpunosti i u dobroj veri biti primenjen. Kazala je i da proces pristupanja ne određuju rokovi, već rezultati, i da će, što Kosovo bude uspešnije u reformama i u dijalogu, veće biti šanse za početak pregovora.
Kosovo je zahtev za članstvo u EU podnelo 15. decembra 2022, ali i dalje nema status kandidata. EU o Kosovu govori kao o potencijalnom kandidatu, a pristupni pregovori nisu otvoreni.
EU prema Kosovu ima i konkretniji instrument od izjava, a to je novac. Mere koje je uvela u junu 2023, zbog nemira na severu, obuhvatale su i obustavu velikog dela finansijske pomoći. Povod za njihovo ukidanje bila je mirna primopredaja vlasti na severu: posle lokalnih izbora 12. oktobra 2025, gradonačelnici iz Srpske liste preuzeli su 5. decembra vlast u četiri opštine sa srpskom većinom.
Fon der Lajen je 17. decembra 2025. najavila ukidanje mera, programiranje 216 miliona evra pomoći i isplatu 205 miliona početkom 2026. U martu 2026. Komisija je potvrdila isplatu, 74 miliona za projekte iz programa IPA i 131 milion za projekte iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan, uz napomenu da se od Kosova očekuje da ubrza reforme i napreduje u ispunjavanju obaveza iz dijaloga koji facilituje EU.
Poseban kanal je pravosudni. Specijalizovana veća za Kosovo u Hagu osudila su 16. septembra 2026. Hašima Tačija i trojicu bivših komandanata OVK, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija, za ratne zločine. Tači je osuđen na 25 godina zatvora. Presuda je izazvala proteste ispred sedišta misije EULEX-a u Prištini. Portparol Evropske komisije Kristijan Vigand odgovorio je da podrška EU Specijalizovanim većima ostaje nepromenjena.
Ohridski sporazum predviđa da obe strane međusobno priznaju državne simbole, dokumenta i isprave i da se uzdrže od pretnji silom. Priština se njime obavezala na odgovarajući nivo samouprave za Srbe, uključujući ZSO. Svim učesnicima u procesu zato je jasno da susret za pregovaračkim stolom test jesu li spremne da plate političku cenu obaveza koje su preuzele 2013. i 2023. godine.
Za Moskvu argument
Za Rusiju je Kosovo pre svega pravni presedan u sporu sa Zapadom oko Ukrajine. Ruski Koncept spoljne politike iz 2023. uopšte ne pominje region. U izjavama zvaničnika, međutim, Kosovo se pojavljuje često i gotovo uvek u istoj funkciji. Samo u 2026. ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ga je više puta koristio kao dokaz „dvostrukih standarda“ Zapada.
Na Antalijskom diplomatskom forumu 18. aprila rekao je: „Kada treba da se prizna nezavisnost takozvanog Kosova, to je pravo na samoopredeljenje; kada treba da se iskaže kategorično prenebregavanje prava naroda Krima, a zatim i Donbasa, onda je to zahtev da se poštuje teritorijalni integritet. Sve se radi od slučaja do slučaja“.
Sličan argument, ovog puta samo o Krimu, izneo je 8. juna u Moskvi u razgovoru sa bivšom predsednicom Čilea Mišel Bašele, kandidatkinjom za generalnu sekretarku UN, a ponovio ga je 15. septembra na sastanku sa stranim ambasadorima.
Ta teza ima dugu istoriju. Predsednik Rusije Vladimir Putin je 26. aprila 2022. u Moskvi ubeđivao generalnog sekretara UN Antonija Gutereša da su donbaske „republike“ imale pravo da proglase nezavisnost, pozivajući se na savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o Kosovu.
O dijalogu Moskva govori kao o evropskom neuspehu.
Autorka teksta: Jelena L. Petković
