Vernici danas obeležavaju praznik posvećen Sveti Vasilije Ostroški, jednom od najpoštovanijih svetitelja pravoslavlja, čije se mošti nalaze u manastiru Manastir Ostrog, mestu koje godišnje posećuju hiljade hodočasnika iz regiona i sveta.
Sveti Vasilije Ostroški rođen je 1610. godine kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići, u Popovom polju u Hercegovini. Zamonašio se u trebinjskom manastiru Uspenja Presvete Bogorodice, a kasnije je postao episkop zahumsko-hercegovački i skenderijski. Posle razaranja manastira Tvrdoš tokom osmanske vlasti, povukao se u Ostrog, gde je proveo poslednje godine života u molitvi i podvižništvu. Upokojio se 1671. godine, a njegovo ime vekovima se vezuje za brojna svedočenja o isceljenjima i čudima.
Današnji praznik obeležava se na Kosovu i Metohiji u Leposaviću kao opštinska i hramovna slava.
Običaji i verovanja
Praznik posvećen ovom svetitelju zauzima posebno mesto u narodnoj tradiciji, a veruje se da se na današnji dan treba posvetiti miru, molitvi i pomaganju drugima. U mnogim krajevima običaj je da se odlazi u crkvu, pale sveće za zdravlje ukućana i izbegavaju svađe i teški poslovi. Prema narodnim verovanjima, iskrena molitva Svetom Vasiliju donosi utehu, ozdravljenje i duhovni mir.
Posebno je poznato hodočašće ka manastiru Ostrog, uklesanom u stenama crnogorskih planina, gde vernici često dolaze peške i bosonogi, noseći zavetne darove i molitve za svoje najbliže. Ovaj manastir smatra se jednim od najvećih pravoslavnih svetilišta na Balkanu, a posećuju ga i pripadnici drugih veroispovesti.
