Međunarodni praznik rada obeležava se svake godine 1. maja kao simbol borbe za radnička prava i dostojanstvene uslove rada. Njegovo poreklo vezuje se za kraj 19. veka i radničke proteste u Čikago, koji su kulminirali tokom Hajmarket protesta.
Naime, 1886. godine radnici u Sjedinjenim Američkim Državama organizovali su masovne štrajkove tražeći osmočasovno radno vreme. Tokom protesta došlo je do sukoba sa policijom, što je imalo dalekosežne posledice i postalo simbol radničke borbe širom sveta. U znak sećanja na te događaje, Druga internacionala je 1889. godine donela odluku da se 1. maj obeležava kao međunarodni praznik rada.
Ovaj datum danas ima dvostruko značenje – sa jedne strane podseća na istorijsku borbu za radnička prava, a sa druge predstavlja priliku za odmor i druženje. U mnogim zemljama organizuju se protesti, sindikalni skupovi i javne manifestacije, dok je u drugim sredinama naglasak na neformalnim okupljanjima.
Kada je reč o običajima, u regionu je posebno rasprostranjen prvomajski uranak, odnosno rano okupljanje u prirodi, najčešće uz roštilj, muziku i druženje. Ova tradicija ima i simbolično značenje – predstavlja „novi početak“, buđenje prirode i zajedništvo.
Prema narodnim verovanjima, boravak u prirodi na ovaj dan donosi zdravlje i energiju za naredni period. U nekim krajevima veruje se da je poželjno ustati rano i provesti dan van kuće, kako bi godina bila uspešna i ispunjena.
Iako se način obeležavanja razlikuje od zemlje do zemlje, suština ostaje ista – podsećanje na značaj rada, prava radnika i solidarnost među ljudima.
