Emanuel Makron u Srbiji: Transakciona politika bez Kosova na „vrhu prioriteta“

Gotovo svi mediji, ali i javnost generalno, nedavnu posetu predsednika Francuske Emanuela Makrona Srbiji sagledavaju kroz prizmu sklapanja unosnog posla u oblasti vojne industrije i nagoveštaja dalje, pre svega privredne, saradnje između dve zemlje. Na osnovu svega što se zna i uprkos najavama, Kosovo u javnom obraćanju, a verovatno ni iza zatvorenih vrata, nije bilo u „vrhu prioriteta“ visokog gosta i njegovog domaćina, predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Emanuel Makron je u Srbiji boravio dva dana u okviru svoje druge zvanične posete. Ona je usledila pet godina nakon prve i bila je (ne)očekivani iskorak u daljem unapređenju bilateralnih odnosa između dve zemlje.

Potpisano je čak 12 međudržavnih sporazuma. Gost(i) iz Francuske su sa najvišim srpskim zvaničnicima, uključujući predsednika Aleksandra Vučića, razgovarali o ekonomskoj saradnji, nuklearnoj energiji, veštačkoj inteligenciji, političkim odnosima i evropskim integracijama Srbije.

Ipak, najviše pažnje javnosti zaokupila je srpska kupovina 12 vojnih aviona „rafala“ od Francuske.

„Gledaćemo u nebo francuskim očima“

Novinar Balkanskog kurira (Le Courrier des Balkans) Filip Bertanšamp (Philippe Bertinchamps) smatra da je poseta uglavnom bila vrlo profitabilna za Makrona i Francusku jer su, kako je kazao, „napravili dobar poslovni sporazum“.

„Prodali su 12 novih vojnih aviona, 12 ‘rafala’ u vrednosti od 2,7 milijarde evra, ali ne samo to. Bilo je takođe razgovora o izgradnji mini-nuklearnih elektrana, izgradnji metroa u Beogradu od strane francuske kompanije Almstom, razgovora o EDF-u, francuskoj elektrodistribuciji, a verovatno je pomenut i litijum. Sve u svemu, bio je to dobar i profitabilan poslovni sastanak za Emanuela Makrona“, naveo je on za Kim radio.

Da je predsednik Makron tokom dvodnevnog boravka u Srbiji nastupao, pre svega, kao mendžer francuske privrede slaže se i istoričar Aleksandar Gudžić.

„U Beogradu su sklopljeni i konkretizovani ugovori za kupovinu 12 ‘rafala’. Započeti su pregovori u oblasti nuklearne energije i izgradnji nuklearnih elektrana. Zvanični Beograd je odlučio da se u vojnom i odbrambenom smislu veže za Francusku“, kazao je on za Kim radio.

Ipak, opravdanost akvizicije novih i skupocenih aviona koji će Srbiji biti isporučeni tek za nekoliko godina, Bertanšamp je doveo u pitanje.

„Uvek se možete zapitati zašto Srbiji treba 12 novih ‘rafala’. To je neutralna zemlja, nije u ratu ni sa kim, a u pitanju je puno novca. Drugo pitanje je kako će Srbija, koja je i siromašna zemlja, platiti toliki novac“, rekao je on.

Međutim, uvek valja obratiti pažnju na širu sliku. Kako je Gudžić dodao na, „pokušaj zamene sovjetske tehnologije, ruske tehnologije – francuskom“.

„Nije reč samo o kupovini 12 ‘rafala’, ovde je reč i o nabavci radara i PVO sistema francuske proizvodnje. To je nešto što je ranije dogovoreno. Dakle, bezbednost našeg vazdušnog prostora, naše oči u vazduhu se oslanjaju na Francusku. Mi u nebo gledamo francuskim očima, polako prelazimo na francusku vojnu tehnologiju. Što se tiče zvaničnog Beograda, on ovim sporazumima želi, po mom mišljenju, da kroz privredu, ekonomiju, dakle, ekonomske i privredne interese, veže i pridobije na svoju stranu neke od vodećih zemalja Evropske unije. Pre svih Nemačku i Francusku“, kazao je on.

Iako je sličnu nameru prepoznao i Filip Bertanšamp, naglasio je da „ne vidi logiku“.

„Makron je insistirao na tome da će sporazum (o ‘rafalima’) vratiti Srbiju na evropski put, jer se Srbija tako opredelila za Francusku, Evropsku uniju, a ne za Rusiju. Dakle, ideja je da se kaže kako je kupovina 12 ‘rafala’ nov put ka demokratiji, Evropskoj uniji i slično. Lično, ne vidim vezu, niti logiku između vojnih aviona i demokratije“, rekao je on za Radio Kim.

(Ne)uspešna borba protiv narativa

Iako je bilo pokušaja da se, pre svega, u srpskoj javnosti izgura teza (sociolog Vladimir Vuletić) da je kupovinom francuskih vojnih aviona „stavljena tačka na priče u regionu da je Srbija produžena ruka Rusije“, istoričar Aleksandar Gudžić je u razgovoru za Kim radio podsetio da su one stare gotovo dva veka i da ih se u Prištini neće lako odreći.

„Zvanična Priština koristi svaki trenutak da predstavi zvanični Beograd kao produženu ruku Rusije. Želi da sebe predstavi kao branu ruskom uticaju na ovaj deo sveta. Takav narativ ima odjek i nailazi na razumevanje vodećih političara Zapada. Srbe negde percipiraju, kako je to profesor Ekmečić zanimljivo rekao, ‘kao konjovoce ruskih kozaka na topla mora’, ali to je neka druga tema. Svakako da će Priština koristiti svaki trenutak da zloupotrebi taj narativ o Srbiji i Srbima kao produženoj ruci Rusije“, kazao je on.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović, govoreći o srpskoj kupovini francuskih višenamenskih borbenih aviona nije pomenuo Rusiju, ali jeste – srpska posla. Kako je dodao – „u pozitivnom smislu reči“.

„To je tako. Dakle, Vučiću prolazi svašta. Njihova stvar. To su srpska posla, u pozitivnom smislu reči. To se mene čak, i nas, ne tiče“, poručio je on, da bi nakon toga ipak detaljnije eleborirao čitavu „paradu“.

A Kosovo?

Za razliku od posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Parizu u aprilu ove godine, kada su on i njegov francuski domaćin javno o Kosovu govorili svako na svoj način, ovoga puta nije bilo verbalnih razmirica. Kosovo, uprkos prethodnim najavama visokih zvaničnika, najmanje jednom od njih nije bilo „u vrhu prioriteta“.

Vučić je u svom obraćanju novinarima u četvrtak uveče samo u dva navrata stidljivo nagovestio da je o Kosovu sa francuskim kolegom možda razgovarao/će razgovarati u okviru diskusije „o svim važnim strateškim pitanjima, kako bilateralne saradnje, tako i našeg puta ka EU, ali rekao bih i strateških odnosa u svetu i Evropi u celini“, odnosno „takođe sam izrazio želju da situacija u regionu, ovde kod nas, Zapadnog Balkana bude potpuno stabilna, da bude potpuno sigurna i verujem da ćemo i po tom pitanju imati značajnu i veliku podršku Francuske“.

Kosovo, Kosovo i Metohiju, Srbe na Kosovu, Zajednicu srpskih opština, dijalog, Briselski i Ohridski sporazum, kao ni Banjsku – uopšte nije pomenuo.

Za razliku od domaćina, Emanuel Makron je govorio o Kosovu u svom uvodnom obraćanju. Između ostalog, rekao je:

„Imao sam priliku da u više navrata ponovim da je normalizacija odnosa između Beograda i Prištine deo procesa približavanja Evropskoj uniji, sastavni deo. O tome smo puno razgovarali u više glavnih gradova Evrope i to pitanje neće biti rešeno bez kompromisa sa obe strane i, shodno tome, ako ne bude politčke hrabrosti da se postigne rešenje. U tom smislu, želim da čestitam srpskim nadležnim organima na odlukama koje su donete krajem prošle godine kako bi počeli sa sprovođenjem sporazuma iz Ohrida“.

Izrazio je „zabrinutost jednostranim potezima Kosova koji ne šalju dobar znak“ i dodao da je deli sa „evropskim parterima“.

„Budite uvereni da će Francuska i dalje posebno pažljivo pratiti uslove u kojima živi srpska zajednica na Kosovu. U tom kontekstu, posebno smo privrženi osnivanju Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom. Ali, moja današanja poruka je, pre svega, poruka o odlučnosti i poverenju. Nastavićemo da podržavamo napore koji se ulažu u evropsko posredovanje kako bi se ostvario napredak u normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, što je od ključnog značaja i za čitav region Zapadnog Balkana. Na taj način će se poboljšati i vaši odnosi sa svim partnerima“, rekao je predsednik Francuske u Beogradu.

„Makron nije naivan“

Istoričar Aleksandar Gudžić je za Kim radio kazao da je Makron „pohvalio Srbiju za poštovanje ranije preuzetih obaveza i istovremeno kritikovao jednostrane poteze Prištine i Aljbina Kurtija“ i dodao:

„Podsetio bih da je Francuska pokrovitelj kosovske nezavisnosti zajedno sa Nemačkom, Velikom Britanijom i Sjedinjenim Američkim Državama. Francuska je dosta uložila i vremena i sredstava u izgradnju kosovske nezavisnosti i državnosti. Ne verujem da će tako lako odustati od projekta Kosova kao nezavisne države. Zvanično, mi čujemo da su vodeći ljudi zemalja EU, vodeći političari EU, nezadovoljni Aljbinom Kurtijem. Ali, jedno je šta oni pričaju, a drugo šta zvanična vlast u Prištini radi. Po mom mišljenju, oni imaju prećutnu saglasnost za sve ovo što rade“, naveo je on.

„Što se Kosova tiče, nisam siguran da je mnogo pominjano“ (tokom posete predsednika Francuske), kazao je za Kim radio Filip Bertanšamp.

„Kosovo zaista nije bilo među glavnim prioritetima, kako je bilo najavljeno. Ne mislim da je bilo nečeg novog u vezi sa Kosovom. Nemam nikakva saznanja o tome da li je Banjska pomenuta u razgovoru dva predsednika. Mogu samo da kažem da Emanuel Makron, najverovatnije, nije naivan. On zna šta se desilo jer su u francuskoj ambasadi (u Beogradu) puno govorili o Banjskoj.“

Gusta mi magla padnala ili ratio versus emotio

Da li je i koliko Aleksandar Vučić sa Emanuelom Makronom prošlog četvrtka i petka govorio o Kosovu verovatno nikada nećemo saznati. Međutim, zasigurno znamo da mu je – pevao kosovske pesme.

O tome je javnost obavestila Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Republike Srbije saopštenjem naslovljenim sa „Gujon otkrio važan detalj sa sinoćnjeg prijema za francuskog predsednika Makrona u Vili Mir“.

U njemu se prepričavaju iskustva direktora pomenute Kancelarije, Arnoa Gujona. On je tokom gostovanja u programu televizije Pink otkrio „važan detalj“. Toliko važan da je kasnije zavredeo i posebno obraćanje medijima sa sve molbom da ga objave.

„Ja sam sinoć bio na prijemu u Vili Mir, gde su bila oba predsednika. Za mene je bio važan trenutak kada je predsednik Vučić, u prijateljskoj atmosferi uzeo mikrofon i zapevao kosovske pesme. To je bilo veoma emotivno i ostavilo je utisak na sve nas. Ne samo na naše ljude, već i na predsednika Makrona i francusku delegaciju. Francuzi su možda čitali o tome koliko su Kosovo i Metohija važni za srpski narod, ali tek kad kroz pesmu i emociju osete kako Kosovo kuca u srcu predsednika Srbije, mogu zapravo da razumeju šta ono znači za srpski narod“, kazao je Gujon i dodao:

„Politika nije samo ono racionalno, ono što dobijete na papiru od ministara i raznih agencija pred ovako važan susret. Nešto u emocijama govori hiljadu jezika, a takvi lični odnosi se odražavaju i na konkretne projekte“.

Novinarska pitanja i „drveni jezik“

Još jedna razlika u odnosu na aprilsku posetu Aleksandra Vučića Parizu, kada novinarima nije bilo omogućeno da nakon uvodnih obraćanja postavljaju pitanja predsednicima dve zemlje, bila je činjenica da ih je u Beogradu dozvoljeno ukupno četiri. Samo toliko zbog „obaveza obe delegacije“, po dva za medije iz Francuske i Srbije. Kosovo, pogađate, ni novinarima koji su postavljali pitanja – nije bilo zanimljivo.

Filip Bertanšamp u razgovoru za Kim radio tako „kontrolisanim vozovima“ nije želeo da pridaje bilo kakvu važnost.

„Čak i da su imali mogućnost da postave pitanja, da li su dobili odgovore? Generalno, u njima (odgovorima) se često koriste nejasne, dvosmislene, apstraktne ili pompezne reči („drveni jezik)“, kako bi se skrenula pažnja sa važnih pitanja i nisu preterano zanimljivi.“

Na pitanje kako su o poseti Emanula Makrona Srbiji izveštavali francuski mediji, sagovornik Kim radija je odgovorio da nije bila u pitanju udarna vest, baš kao ni u slučaju Vučićeve aprilske posete Parizu.

„Francuski novinari su imali priliku da pitaju Makrona hoće li uskoro formirati novu vladu i to je bilo glavno pitanje. Makron je rekao da će na to odgovoriti kasnije na odgovarajućem mestu, odnosno kad se vrati u Pariz. Za francuske medije poseta nije bila glavna vest. Više ih je zanimalo šta se dešava u Gazi ili u Ukrajini ili u Americi. U vestima na televiziji ili radiju je njegova poseta Srbiji bila treća ili četvrta vest. Kosovo zaista nije pominjano. Možda u nekim izveštajima u kontekstu toga da je situacija i dalje teška i da ništa nije rešeno. Kao što smo videli prošlih dana“, kazao je on.

Zaustavno vreme

Iako je Aljbin Kurti u petak izjavio da Kosovo želi bilsku saradnju sa Francuskom, na severu Kosova je policija popodne istog dana, otprilike tek što je Emanual Makron napustio Beograd, upala u institucije Republike Srbije i zatvorila ih.

Francuski ambasador na Kosovu Olivije Gero je nekoliko sati kasnije ocenio da „radnje koje štetno utiču na zajednice, u ovom slučaju srpsku zajednicu nisu dobrodošle“.

„Jednostranost ne donosi trajna rešenja“, napisao je on na platformi Iks.