Hovenijer: Pojedini hoće da celu srpsku zajednicu okrive za Banjsku, to ne prihvatamo, odgovorni su pojedinci

Američki ambasador u Prištini, odbacio je pokušaje da se cela srpska zajednica okrivi za dešavanja u Banjskoj. Krivi su pojedinci – „ljudi koji imaju najviše krvi na rukama su oni koji su ili povukli obarač ili postavili eksploziv koji je doveo do smrti gospodina Bunjakua“, poručio je Džefri Hovenijer.

Američki ambasador u Prištini govorio je danas za medije na Kosovu koji izveštavaju na srpskom, o sukobu naoružane grupe sa Kosovskom policijom u Banjskoj u kojem su ubijeni jedan službenik, a potom i trojica pripanika grupe – srpske nacionalnosti.

Naznačio je da ono što se dogodilo 24. septembra nije bilo spontano.

Grupa Srba je bila koordinisana, imali su treninge, doneli sofisticirano vojno oružje, od kojeg je veliki deo srpskog porekla i došli su da destabilizuju sever, rekao je Hovenijer.

Takođe navodi da sve sugeriše na to da su ovu grupu podržale neke ili više struktura. Ipak, poručuje da ostaje mnogo nepoznanica, te da se istrage nastavljaju.

Hovenijer je, međutim, kazao da postoje pokušaji da se cela srpska zajednica okrivi za Banjsku.

„Primetio sam malo, ne od strane SAD ili međunarodnih faktora, ali u nekim razgovorima u javnoj sferi na Kosovu, da bi neki ljudi želeli da ukažu da cela etnička zajednica Srba snosi krivicu za događaje od 24. septembra“, rekao je.

Kaže da Sjedinjene Države odbaciju takve navode:

„Mi to ne prihvatamo. Postoje konkretni ljudi koji su krivi za zločin od 24. septembra. I iz moje perspektive, ljudi koji imaju najviše krvi na rukama su oni koji su ili povukli obarač ili postavili eksploziv koji je doveo do smrti gospodina Bunjakua. To su ljudi koji moraju da odgovaraju“.

Podcrtava da je pogrešno sugerisati da su Srbi odgovorni ili da bi trebalo da snose krivicu.

„Srbi na Kosovu imaju pravo da žive svoje živote u dostojanstvenim i bezbednim uslovima, bilo na severu ili na jugu. I nastavićemo vredno da radimo i kroz naše programe pomoći, naše angažovanje i ohrabrujući vladu, kako bi pokušali da pomognemo i unapredimo tu viziju i taj cilj“, kazao je Hovenijer.

Hovenijer konstatuje da su, osim ubijenog policajca, žrtve dešavanja u Banjskoj i Srbi sa severa Kosova.

„Jedna od pravih žrtava događaja od 24. septembra je srpska zajednica koja živi na severu. Koja samo želi da nastavi da živi svoj život u uslovima dostojanstva, sigurnosti, ide na posao, vraća se kući, šalje svoju decu u školu. Kao što znate, ovo je bilo neverovatno zastrašujuće i za njih. Oni su takođe žrtve ovde. To je naša perspektiva“, naglasio je ambasador.

Odgovoriti na zabrinutosti Srba, ali oni treba da prihvate da žive na Kosovu

Upitan o procesu integracije Srba sa severa Kosova, pogotovu nakon serije kriza koje još uvek traju, Hovenijer je naglasio da je integracija „veoma visoki prioritet“ cele međunarodne zajednice.

„Sjedinjene Države su podržale Kosovo kao suverenu, nezavisnu zemlju. Ta podrška je, naravno, zasnovana na shvatanju da bi ona bila demokratska i multietnička. I mi smo tokom godina mnogo napora uložili da unapredimo multietnički karakter zemlje, bilo da je u pitanju rad na zakonskom okviru koji uspostavlja dobra prava za zajednice na Kosovu, bilo da je u pitanju rad na teškim problemima da se te zakonske odredbe i primene tamo gde je napredak bio neujednačen“, kazao je Hovenijer.

Hovenijer podcrtava da je srpska zajednica na Kosovu „suštinski, esencijalni, integralni deo Kosova“, kao i da će Srbi na severu kao i drugim krajevima Kosova ostati visoki prioritet za Sjedinjene Države.

Ipak, kaže da bi Srbi trebalo da „prihvate da žive na Kosovu“.

„Želimo da srpska zajednica na Kosovu živi u uslovima bezbednosti i dostojanstva. Verujemo da treba da se pomire i prihvate činjenicu da žive na Kosovu. Mi Kosovo ne vidimo kao deo Srbije. Znamo gde se nalazi međunarodna granica između dve zemlje. Iz perspektive američke politike, u pitanju su dve odvojene zemlje. Ali takođe mislimo da je veoma važno da se odgovori na zabrinutosti srpske zajednice na Kosovu“, kazao je.

Okriviti međunarodnu zajednicu je kratkovido

Upitan o tome da li su postojali bezbednosni propusti, odnosno da li deo odgovornosti snosi međunarodna zajednica, s obzirom na to da je grupa Srba navodno ušla na Kosovo, prenela oružje, a potom ga napustila i otišla u centralnu Srbiju, Hovenijer podcrtava da punu odgovornost snose „kriminalci koji su došli sa zločinačkom namerom“.

„Staviti krivicu na međunarodnu zajednicu za ono što se dogodilo, staviti krivicu na kosovsku vlast za ono što se dogodilo, izgleda kratkovido. To je kao da krivite supružnika alkoholičara kada se alkoholičar napije i vozi auto i naudi nekome. U tom slučaju nije supružnik kriv. Možda je bio svestan ili čak pokušao da to zaustavi, ovo je pomalo poput te situacije“, podcrtao je Hovenijer.

Naglašava da međunarodna zajednica daje sve od sebe da podrži veći mir i smirenost na severu.

„Međunarodna zajednica ozbiljno shvata svoje napore da podrži Vladu Kosova. I, naravno, kao što ste videli, KFOR sada najavljuje povećanje svojih snaga i prisustva kako bi pomogao u boljoj kontroli granice sa Srbijom“, naveo je ambasador SAD.

Nema saznanja da je ispregovarano povlačenje

Sa druge strane, povdom spekulacija i nezvaničnih tvrdnji koje kruže već danima – da je navodno tog 24. septembra ispregovarano povlačenje grupe Srba koja se sukobila sa Kosovskom policijom u centralnu Srbiju, Hovenijer kaže da sa tim nije upoznat.

„Nemam nikakve informacije o pregovorima o povlačenju i to bi me veoma iznenadilo. Verujem da su vlasti Republike Kosovo bile veoma fokusirane na hapšenje – u najvećoj mogućoj meri – onih koji su umešani u ovaj incident, posebno u svetlu smrti jednog od njihovih policajaca ranije tog dana“, kazao je.

Naglašava da je teren u okolini sela Banjska „nemilosrdan“, te konstatuje da uopšte nije nemoguće da ljudi pobegnu kroz šumu, u planine i brda.

„Nisam vojno lice. Nemam mape ispred sebe koje pokazuju prave rute. Ali meni nije poznata nijedna informacija koja bi potvrdila tu tvrdnju“, naveo je ambasador SAD.

ZSO da bude u skladu sa Ustavom i bez izvršnih ovlašćenja, Priština da predloži kredibilnu viziju

Formiranje Zajednice srpskih opština je obaveza koju Kosovo mora da ispuni. Ovo telo treba da bude u skladu sa kosovskim ustavom, odnosno u skladu sa odlukom kosovskog Ustavnog suda iz 2016. godine i ne sme da ima izvršna ovlašćenja, kazao je takođe Hovenijer. Precizira da je u toku rad sa kosovskom vladom, kako bi predložila „kredibilnu viziju“.

Srpska zajednica na Kosovu je „suštinski, esencijalni, integralni deo Kosova“, a Srbi će na Severu kao i drugim krajevima Kosova ostati visoki prioritet za Sjedinjene Države, kazao je.

“Sjedinjene Države su podržale Kosovo kao suverenu, nezavisnu zemlju. Ta podrška je, naravno, zasnovana na shvatanju da bi ona bila demokratska i multietnička. I mi smo tokom godina mnogo napora uložili da unapredimo multietnički karakter zemlje…“, rekao je ovaj ambasador.

Hovenijer poručuje da je neophodno odgovoriti na zabrinutosti srpske zajednice, a sa druge strane, Srbe poziva da da se „pomire“ sa tim da žive na Kosovu.

„Želimo da srpska zajednica na Kosovu živi u uslovima bezbednosti i dostojanstva. Verujemo da treba da se pomire i prihvate činjenicu da žive na Kosovu. Mi Kosovo ne vidimo kao deo Srbije. Znamo gde se nalazi međunarodna granica između dve zemlje. Iz perspektive američke politike, u pitanju su dve odvojene zemlje. Ali takođe mislimo da je veoma važno da se odgovori na zabrinutosti srpske zajednice na Kosovu“, kazao je.

U tom kontekstu ukazuje na neophodnost formiranja Zajednice srpskih opština.

Naglašava da je još od Ahtisarija bilo poznato da su neophodni posebni aranžmani za srpsku zajednicu.

„I to je takođe deo našeg rada, koji i dalje traje – rad sa Vladom Kosova, da predloži kredibilnu viziju kako bi funkcionisala Zajednica opština sa srpskom većinom“, kazao je Hovenijer.

On precizira da bi ZSO trebalo da bude u skladu sa kosovskim ustavom, odnosno u skladu sa odlukom kosovskog Ustavnog suda iz 2016. godine i bez izvršnih ovlašćenja.

„Odbijamo svaki pokušaj da se sugeriše da bi trebalo da ima izvršne nadležnosti. Mislim da smo prilično jasno predstavili svoj stav u autorskom tekstu od 30. januara koji su napisali naš savetnik u Stejt departmentu, Derek Šole, i zamenik pomoćnika sekretara Eskobar. Ali sa takvom vrstom zaštitnih ograda ili ograničenja na delu, verujemo da je zaista važno da se ide napred, jer razumemo da je ovo i važan signal za srpsku zajednicu, ali i dodatni aranžman za srpsku zajednicu koji im omogućava da koordinisano ostvaruju prava koja imaju, ovlašćenja koje poseduju lokalne vlasti, tako da nam je ovo prioritet“, naveo je.

Kosovska predsednica nedavno je predložila da se statut za ZSO osmisli u koordinaciji Prištine i Vašingtona. Upitan o ovom predlogu, Hovenijer je kazao da će SAD da pozdrave sve što Kosovo učini da iznese „kredibilan i razuman predlog o Zajednici opština sa srpskom većinom“.

„Pitanje sa kim tačno će Vlada Kosova da sarađuje u tome i kakav aranžman će to biti – mislim da je to manje važno. Uvek smo bili spremni da damo savete Vladi Kosova. To ostaje tako. Ipak, na kraju krajeva, ovo će biti deo dijaloga pod posredstvom EU i to ne ne sme da se izgubi iz vida“, kazao je.

Podseća da je formiranje ZSO ujedno jedna od preuzetih obaveza Prištine u okviru dijaloga, te podcrtava da je reč o obavezi koju Kosovo mora da ispuni.

„Bilo je to 2013. godine, zar ne? A noviji Osnovni sporazum takođe obuhvata priznanje da sve prethodne obaveze moraju biti ispunjene. Dakle, opet, prema Osnovnom sporazumu zaključenom ranije ove godine, ovo je obaveza koju Kosovo treba da ispuni. Dakle, na kraju će ovo biti deo dijaloga pod posredstvom EU, ali ako Kosovo želi da se konsultuje sa nama ili drugima o tome kako najbolje da iznese nešto što će funkcionisati, spremni smo da damo taj savet“, ponovio je američki ambasador u Prištini.

Pročitajte još: „Pitanje odgovornosti se ne završava sa izjavom Radoičića, njegova dela ne diskredituju nužno SL“