Prema predanju, carica Jelena pronašla je krst 326. godine naše ere kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta.
Patrijarh Makarije je posle njenog otkrića pred okupljenim narodom uzdigao krst koji je Isus Hrist nosio do Golgote.
Hrišćansko predanje kaže da je narod odgovorio patrijarhu molitvom “Gospode pomiluj”, koja se i danas na isti način peva tokom pravoslavnih liturgija.
Ovaj praznik obeležen je crvenim slovom u kalendaru.
Na taj praznik slavi se i uspomena na povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim.
Krst je čuvan u srebrnom sanduku u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja do 614. godine, kada su Persijanci zauzeli taj grad.
Krst je potom prebačen u Persiju, odakle ga je na Golgotu hodajući bosonog i u bednoj odeći izneo car Iraklije, zapisano je u “Ohridskom prologu” vladike Nikolaja Velimirovića.
„Tada je Časni krst položen u hram Vaskrsenja, na radost i utehu celog hrišćanskog sveta“, napisao je vladika.
Tokom ratova krst je izgubljen, a kasnije kada je ponovo nađen – njegove delove uzimali su vernici u nadi da imaju veliku moć, pošto su napravljeni od svetog drveta.
Prema nepotvrđenim podacima, neki srpski vladari imali su delove Časnog krsta.
Strogi post i narodni običaji
Na Krstovdan se drži strogi post, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.
Prema narodnom verovanju, ukoliko je na Krstovdan oblačno predstojeća zima biće bogata snegom, a ako na današnji dan nema padavina naredna godina biće sušna.
Za većinu praznika koji su obeleženi crvenim slovom u crkvenom kalenadaru važi da ne treba sređivati kuću i raditi slične poslove.
Međutim, na Krstovdan je obrnuto.
Na današnji dan je dobro srediti kuću i tako je pripremiti za zimu. U suprotnom, veruje se da će vam cele godine sve “ići naopako”.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
U svim selima isplaćuju se ljudi koji teraju ptice i čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana.
Takođe, naplaćuju se globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno oko Đurđevdana.
Na jesenji Krstovdan, prema drevnim običajima, bere se bosiljak.
Krstovdan se slavi dva puta godišnje
Krstovdan je veliki praznik koji se slavi dva puta godišnje – 27. septembra i 18. januara.
Na zimski Krstovdan, koji je uoči Bogojavljenja – 18. januara, ukrštaju se vetro prema predanju.
U crkvi se tog dana krst stavlja u vodu, a ako se voda smrzne očekuje se dolazak rodne godine.
Ukoliko se voda ne zaledi, veruje se da će sledeća godina biti “oskudna i bolešljiva”.
