Još dve profesorke Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici reagovale su danas na izjave rektora Univerziteta u Prištini Arbena Hajrulahua o „krađi identiteta“ i zahtevu da Fakultet tehničkih nauka napusti objekat u kome se nalazi, ocenjujući da se spor ne može svesti samo na pitanje imovine, već da se odnosi na institucionalni kontinuitet, akademsku odgovornost i pravo na obrazovanje.
Ove reakcije predstavljaju nastavak javne polemike koja je usledila nakon što je Hajrulahu ponovo pokrenuo pitanje statusa Univerziteta, a prethodno zatražio od Fakulteta tehničkih nauka da iseli iz objekta koji godinama unazad koristi u Kosovskoj Mitrovici.
Popović: „Istorijske činjenice ne smeju biti zanemarene“
Prof. dr Nevena Popović, vanredna profesorka Fakulteta umetnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, navela je da ponovno otvaranje pitanja statusa i imovine te institucije posmatra „sa zabrinutošću“, ali i sa „svešću o profesionalnoj odgovornosti“ prema univerzitetu i akademskoj zajednici.
Ona je ocenila da izjava rektora Univerziteta u Prištini Arbena Hajrulahua o „krađi identiteta“ i jednostrani zahtevi za iseljenje iz univerzitetskih prostorija „podrivaju same temelje osnovnih evropskih vrednosti na koje se svi deklarativno pozivamo, a tiču se prava na obrazovanje“.
Popović je podsetila na istorijat osnivanja Univerziteta u Prištini, navodeći da je Zakon o osnivanju dvojezičnog Univerziteta u Prištini donet na sednici Pokrajinskog veća i Prosvetno-kulturnog veća 18. novembra 1969. godine, a usvojila ga je Skupština Socijalističke autonomne pokrajine Kosova.
Prema njenim navodima, u sastav tadašnjeg Univerziteta u Prištini ušli su fakulteti sa sedištem u Prištini koji su prethodno bili deo Univerziteta u Beogradu: Filozofski fakultet, Pravno-ekonomski fakultet, Tehnički fakultet i Medicinski fakultet.
Ona je navela da je Univerzitet u Prištini konstituisan 13. februara 1970. godine kao najmlađi univerzitet u tadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.
Za prvog rektora izabran je Derviš Rožaja (Dervish Rozhaja), vanredni profesor Filozofskog fakulteta, dok su za prorektore izabrani dr Božidar Jovanović, redovni profesor Pravno-ekonomskog fakulteta, i dr Minir Duši (Minir Dushi), vanredni profesor Tehničkog fakulteta. Za predsednika Saveta izabran je profesor dr Vuk Filipović, tadašnji prodekan Filozofskog fakulteta.
Svečana sednica prve Skupštine Univerziteta u Prištini održana je 15. februara 1970. godine u Sali Pokrajinske skupštine Kosova. Popović je navela da je sednicu otvorio rektor profesor dr Derviš Rožaja, pročitavši pismo predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.
Prema njenom citatu, Tito je tada poručio:
„Imajući u vidu da Univerzitet u Prištini okuplja pripadnike više naroda i narodnosti i da se nastava izvodi na više jezika, siguran sam da će on, pored toga što će pripremati nove stručne kadrove, biti snažan faktor u daljem jačanju bratstva i jedinstva.“
Popović je ocenila da govoriti o „krađi identiteta“ i zanemarivati činjenicu da je nastava na srpskom jeziku decenijama bila ravnopravni deo izvornog Univerziteta u Prištini predstavlja „svesno prekrajanje istorije i narušavanje principa akademskog kontinuiteta“.
„Retorika revanšizma i korišćenje visokoškolske ustanove kao političko-propagandni poligon ne predstavljaju evropske vrednosti. Ona je u direktnoj suprotnosti sa principima autonomije univerziteta i inkluzivnog obrazovanja“, navela je Popović.
Ona je pozvala intelektualce iz redova kosovskih Albanaca koji se, kako je navela, zalažu za evropske vrednosti, da se suprotstave „političkoj retorici revanšizma i pokušajima gušenja ljudskih i akademskih sloboda“.
„Ako je njihov cilj izgradnja društva zasnovanog na vladavini prava i znanju, onda uklanjanje drugog i drugačijeg ne može biti put“, zaključila je Popović.
Valjarević: „Univerziteti treba da grade mostove, a ne da brišu tragove prošlosti“
Povodom istih navoda oglasila se i prof. dr Dragana Valjarević, redovni profesor Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (UPKM), koja je navela da je Univerzitet u Prištini osnovan 1970. godine u kontekstu zajedničkog života i akademskog razvoja različitih zajednica na Kosovu i Metohiji.
Valjarević je istakla da su postojanje i razvoj Univerziteta u Prištini bili povezani sa nastavom i akademskim radom na srpskom i albanskom jeziku.
„To predstavlja istorijsku činjenicu“, navela je profesorka.
Ona je ocenila da posebno zabrinjavaju izjave koje vode ka „negiranju istorijskog prisustva, institucionalnog kontinuiteta, duhovnosti i kulturnog nasleđa čitavog jednog naroda“.
„Pravo na obrazovanje je univerzalno ljudsko pravo i ono ne može biti privilegija rezervisana samo za pojedine zajednice“, poručila je Valjarević.
Ona je navela da je „opasno negirati činjenicu da je Univerzitet u Prištini od svojih početaka razvijao obrazovanje na srpskom i albanskom jeziku“, kao i osporavati legitimnost onih koji sebe smatraju osnivačima, naslednicima i nosiocima dela njegove akademske tradicije.
„Osporavanje tog kontinuiteta može voditi i ka uskraćivanju prava sadašnjim i budućim generacijama da baštine instituciju kojoj istorijski i akademski pripadaju“, navela je ona.
Valjarević je poručila da se institucije ne potvrđuju negiranjem drugih, već sopstvenim vrednostima.
„Univerziteti bi, više nego bilo koje druge institucije, morali da grade mostove, a ne da brišu tragove prošlosti. Znanje ne poznaje etničke granice, ali istina zahteva poštovanje činjenica“, navela je profesorka.
Ona je zaključila da se istorijsko postojanje i akademski kontinuitet „ne mogu ukinuti izjavom ili ćutanjem“.
„Na svaki pokušaj negiranja našeg akademskog postojanja odgovaraćemo onim što univerzitet najbolje ume da stvara — znanjem, naukom, obrazovanjem i rezultatima“, poručila je Valjarević.
Dodala je da trajnost jedne institucije ne određuju oni koji je osporavaju, već „generacije profesora, istraživača i studenata koji svojim radom svakodnevno potvrđuju njen smisao, njen kontinuitet i njenu budućnost“.
Podsetimo, spor oko statusa i korišćenja objekata Univerziteta u Prištini ponovo je otvoren početkom februara 2025. godine, kada je Univerzitet u Prištini sa sedištem u Prištini, poznat kao Univerzitet „Hasan Priština“, zatražio od Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici da napusti objekat Tehničkog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici ili da njegov pravni status reguliše ugovorom.
Nakon više meseci, pitanje je ponovo dospelo u javnost posle izjava rektora Univerziteta „Hasan Priština“ Arbena Hajrulahua, koji je ovu instituciju optužio za „krađu identiteta“ nekadašnjeg zajedničkog Univerziteta u Prištini i najavio pravne postupke zbog korišćenja univerzitetske imovine.
Na te navode reagovale su juče profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta UPKM prof. dr Branka Petković i još jedna profesorka koja je zatražila anonimnost iz bezbednosnih razloga. One su ocenile da se pitanje ne može posmatrati samo kroz imovinsko-pravni spor, već da uključuje pitanja institucionalnog kontinuiteta, prava na obrazovanje i položaja srpske akademske zajednice na Kosovu.
Petković je navela da Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici „nije nastao političkom odlukom niti kao izraz nečije ambicije“, već kao posledica odlaska nastavnika, studenata i zaposlenih iz Prištine 1999. godine.
Sa druge strane, rektor Univerziteta „Hasan Priština“ Arben Hajrulahu tvrdnje o kontinuitetu i nasledstvu institucije tumači drugačije, ukazujući na pitanje identiteta i imovine nekadašnjeg Univerziteta u Prištini.
Univerzitet u Prištini osnovan je 1970. godine kao dvojezična visokoškolska ustanova u tadašnjoj Socijalističkoj autonomnoj pokrajini Kosovo, sa nastavom na srpskom i albanskom jeziku. Nakon političkih i ratnih događaja tokom devedesetih godina, posebno 1999. godine, došlo je do podele institucionalnih struktura i različitih tumačenja pravnog i akademskog kontinuiteta.
Spor oko Univerziteta u Prištini tako se ne odnosi samo na korišćenje pojedinih objekata, već i na različita viđenja nasledstva institucije osnovane 1970. godine, njenog akademskog kontinuiteta i prava zajednica koje tvrde da su deo njene istorije.
Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici nastavio je rad nakon 1999. godine, kada je deo nastavnika, studenata i zaposlenih iz Prištine prešao u Kosovsku Mitrovicu. Sa druge strane, Univerzitet u Prištini sa sedištem u Prištini nastavio je rad u Prištini, a danas funkcioniše u okviru kosovskog obrazovnog sistema.
