Naša sugrađanka, Milena Anđelković, naučni saradnik na Katedri za toksikologiju Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dobitnica je prestižne regionalne nagrade za medicinska istraživanja (International Medis Awards for Medical Research) i za dostignuća u oblasti medicinskih nauka, ili kako je zbog ranga u kojem se dodeljuje, nazivaju medicinski Oskar. Rad koji je nagrađen u Ljubljani u konkurenciji zemalja iz šireg regiona, bazirao se na istraživanju potencijalne uloge toksičnih metala, kadmijuma i olova u nastanku karcinoma testisa.
„Iskreno, kada sam predavala ovaj rad, na nagovor prof. Zorice Vulet, nismo očekivali da ćemo ući u uži krug ili doći do finala. Tako da nismo bili pod pritiskom da ćemo ostvariti neki impozantan rezultat ili da će sve to krenuti ovim tokom kako se izdešavalo“, počela je razgovor za Radio Mitrovicu sever Milena Anđelković.
Kako smo ušli u uži krug onda smo se već malo uozbiljili, rad je imao „infofaktor 8.9“.
Doktor farmacije Milena Anđelković je opisala u par rečenica kako je tek u finalu shvatila da je rad sa kojim su učestvovali u stvari bio dobar i uspešan.
„Da, stiglo je do finala kada su nas zvali iz Medija Centra za dalju evaulaciju naših podataka. Postoje neki kriterijumi za predaju radova i šta sve mora da se zadovolji da bi se u suštini predao bilo koji rad. Konkurencija je bila jaka, bilo je prijavljeno 242 rada, od kojih je 148 zadovoljilo uslove kriterijuma. Uslov je bio da rad bude publikovan u vrhunskim međunarodnim časopisima sa Infofaktorom iznad 1.5. Naš rad, koji smo predali za takmičenje, bio je publikovan u časopisu sa Infofaktorom 8.9. Tako da je to u startu govorilo o ozbiljnosti rada i da ono što je rađeno u suštini jeste nešto dobro“, priča Milena.
Rad je deo njene doktorske disertacije u kome je prikazan nivo kadmijuma i olova kod pacijenata sa karcinomom testisa.
„Mi smo ovom studijom utvrdili da pacijenti sa karcinomom testisa imaju značajno više koncentracije kadmijuma u krvi. Takođe smo dokazali da uopšte nema prepreke za kadmijum, kao jedan toksični metal u ljudskom organizmu da prolazi sve barijere i da se upravo on našao i u samom tumorskom tkivu testisa. Tako da je verovatno sve to nakon evaluacije i drugih radova možda nekako i prevagnulo i dovelo nas do pobede na ovogodišnjem takmičenju“, dodala je.
Studija je koncipirana tako da je otišla korak dalje
S obzirom na podneblje odakle potiče istraživanje ove mlade i perspektivne farmaceutkinje, gde je nivo olova s obzirom na blizinu nalazišta ovog metala verovatno iznad granice, što ne važi za kadmijum koji je takođe uvršten u još jedan od faktora rizika, otkriva koncept naučne studije i rad sa kontrolnom grupom.
„Studija je bila koncipirana tako da smo mi trebali da imamo i kontrolnu grupu. Za kontrolnu grupu, nakon dugog većanja sa profesorkom i ostalim kolegama, ipak smo se odlučili da ona bude formirana u našem regionu, najvećim delom su bili stanovnici Mitrovice i Zvečana. Tako da smo kod svih ovih ispitanika utvrđivali nivo toksičnih metala, ne samo kadmijuma i olova, već i nekih drugih koji nisu prikazani u ovom radu a nisu ni u doktorskoj disertaciji, već su oni predmet daljih istraživačkih radova.“
Ono što je , kako kaže, teši jeste da su u studiji i istraživanju utvrdili da naši sugrađani imaju više koncentracije olova u krvi od ispitanika koji su imali karcinome, a koji nisu bili profesionalno izloženi olovu sa teritorije Srbije.
Međutim, ono što je dobro da su te koncentracije olova u krvi bile u granicama referentnih vrednosti SZO.
„Znači, jesu bile više od ostalih stanovnika Srbije, ali su bile u granicama prihvatljivih vrednosti na nivou države, ali i na nivou svega. Što se tiče kadmijuma, on je bio dosta niži u našoj kontrolnoj grupi nego kod ovih ispitanika.“
Tako da ne treba da imamo bojaznost da smo izloženi većim količinama toksičnih metala, poručuje.
„Oni su svuda oko nas u našem okruženju. Naročito ukoliko postoji emisija iz industrijskih postrojenja. To je najveća ekspozicija na nivou profesionalne izloženosti. Ali, oni su takvi metali, nemaju sposobnost razgradnje u životnoj sredini, oni imaju to neko kumulativno dejstvo. Znači, oni polako ulaze u organizam i tu ostaju nekih desetak godina, tako da ne možemo pobeći od njih“, kaže Milena.
Odmah se podvuklo pitanje kad su čuli odakle sam: Da li Milena ostaje dole?
Nekako se od starta odmah podvuklo pitanje od novinara, čim je bilo proglašenje i kada se saznalo odakle je „Da li Milena ostaje dole?„.
„Nikada nije bilo polemike da li ću otići. Ne“, kategorična je Milena.
Milena je završila fakultet u Beogradu, kao i specijalizaciju, ali i doktorske studije, ali ostaje da radi u Kosovskoj Mitrovici – ostaje ovde gde je rođena.
