Murati o zatvaranju filijala BPŠ: Sumnja se da su se finansijske aktivnosti odvijale bez dozvole

Kazao kosovski ministar finansija, rada i transfera
Image
Foto: Kim

„Postoji osnovana sumnja da su se aktivnosti Banke Poštanske štedionice odvijale, a da nisu imale relevantnu finansijsku licencu. To ima zakonske posledice“, rekao je ministar finansija, rada i transfera Hekuran Murati, na konferenciji za novinare nakon sednice kosovske vlade.

U jučerašnjoj akciji Kosovske policije i Poreske uprave u objektima Banke Poštanske štedionice na severu zaplenjen je novac. U okviru akcije zatvoreno je šest finansijskih objekata, od kojih jedna filijala i četiri ekspoziture Banke Poštanska štedionica i Uprava trezora.

„Mi obezbeđujemo da se sprovodi zakonitost u finansijskoj oblasti preko dve izvršne agencije. Prva je Poreska uprava Kosova koja obezbeđuje prikupljanje poreskih prihoda i sprečavanje fiskalne inflacije. S druge strane, agencije i institucije za finansijsku inteligenciju koje obezbeđuju sprečavanje pranja novca, finansiranje terorizma i drugih finansijskih zločina“, rekao je Murati.

Murati kaže da je postojala sumnja o finansijskim aktivnostima ove banke koja su u suprotnosti sa zakonom.

„Ta finansijska aktivnost može biti bilo kakva bez potrebne licence, bez obzira na namenu sredstava. Namena sredstava je drugi korak za koji verujem da su organi reda i tužilaštvo obezbedili dovoljno dokaza gde su bila ta sredstva namenjena. I kada bi imali licencu, trebalo bi da se uverimo ko su krajni korisnici, da se sve koristi u zakonske svrhe“, dodao je kosovski ministar finansija.

Što će biti sa novcem koji je juče zaplenjen u filijalama Banke Poštanska štedionica, ministar finansija kaže da će se o tome odlučiti u okviru sudskog procesa.

„Sada je tužilac dao nalog za preters i verujem da će novac završiti kao dokaz, zatim se može nameniti kako da se postupa dalje u jednom sudskom procesu. Onda će tužilac i sudstvo tretirati taj predmet i dati relevantan epilog u vezi pravnog kršenja koji su se desili i sprovođenja važećeg zakona“, dodao je on.

Murati je rekao da se postavlja pitanje zašto je dozvoljeno otvaranje Banke poštanske šredionice 2018. godine.

„Već tada je trebalo da se preduzmu koraci i da se ne dozvoli. Jer svaka novonastala situacija traži mnogo više energije da se raspadne, nego sprečavanje. Dakle, treba da se postavi pitanje osobama koje su bile odgovorne i upravljale 2018. godine, bilo u Centralnoj banci, ministarstvu finansija ili drugim organima reda i u policiji, zašto je dozvoljeno da se otvore nezakonite institucije i da rade bez licence, a da ne kažu ko su krajnji korisnici, gde idu sredstva u kešu.“

Napomenuo je da je Centralna banka Kosova produžila period tranzicije, nakon donošenja Uredbe o finansijskom poslovanju na Kosovu, kako bi se dalo dovoljno vremena građanima da se prilagode, da otvore bankarske račune, a finansijske institucije otvore svoje ogranke na Kosovu.

„Mi kao Vlada smo se uverili da postoji posebna pažnja kako nijedan građanin ne bi trpeo od ove tranzicije i u periodu trazicije, kao što je premijer rekao bilo je načina da se keš donese, ali se nije znalo gde ide taj novac. Ako govorimo o preko 200 miliona evra deklarisanih na granici, nije se znalo gde idu. Mogu sa velikom sigurnošću da kažem ako odete i posetite četiri opštine na severu zemlje bićete sigurni da tu nije ušlo 200 miliona evra godišnje. Dakle, novac je išao negde drugo i to je bio problem koji je trebalo da se reši tako što bi se uspostavio red i zakon na liniji“, rekao je Murati.

Govoreći o rešavanju ovog pitanja u okviru briselskog dijaloga, Murati ističe da su predstavnici Kosova izašli sa nekoliko predloga, ali ih je srpska strana odbila.

„Bilo je drugih ciljeva, nije bio cilj da se olakša život građanima, da im se omogući transfer. U stvari ta mogućnost postoji bez dogovora u Briselu, bankarske račune mogu imati svi i transfer može da se izvrši direktno na račun bez ičije dozvole na transparetnom bankarskom računu. Problem postoji u činjenici što Beograd želi da nastavi stari način rada tako što prenosi novac u džakovima, u kešu, gde se ne zna gde idu, kako bi nastavili sa finansiranjem ilegalnih aktivnosti.“

Na pitanje o uslovljavanju Beograda i Prištine normalizacijom odnosa od strane EU i dobijanja novca određenog u okviru Plana rasta kojim je za zemlje Zapadnog Balkana izdvojeno 6 milijardi evra, Murati se slaže da strane treba da nastave dijalog.

„Dozvolite mi da vas podsetim da normalizacija uključuje bazični sporazum, ne jedan element kao što pokušava konstantno da se iznese iz konteksta, nego je to celokupan sporazum za koji smo mi više zainteresovani. Premijer je rekao da je spreman da potpiše i da započnemo sprovođenje, ali da imamo i monitoring sprovođenja. Videli smo nedavno za Savet Evrope, Srbija je imala zvanične timove kako bi bila protiv članstva Kosova u Savetu Evrope, ovo je flargantno kršenje ovog sprazuma. Odnosi između država mogu se regulisati putem jednog sveobuhvatnog sporazuma koji tretira sva otvorena pitanja. Mi smo posvećeni da te reforme sprovedemo, posvećeni smo evropskim vrednostima, bez finansijske nagrade, ona je dodatak i kompliment koji pomaže procesu. Mi smo bili posvećeni kao partner Evropske unije i kao država koja ima za cilj integraciju u EU pored toga što Republika Srbija pokušava da igra sa nekoliko stolica odjednom“, rekao je Murati na konferenciji za novinare nakon sednice kosovske vlade.

Kim


*Preuzimanje i objavljivanje sadržaja sa portala Kontakt Plus radija, nije dozvoljeno bez navođenja izvora.