Kako je saopšteno, na sednici održanoj 23. maja, većina prisutnih poslanika glasala je protiv izveštaja. To, kako ukazuju, predstavlja presedan u dosadašnjoj praksi, jer su prethodni godišnji izveštaji redovno dobijali odobrenje.
Ombudsman je istakao da je podnošenje godišnjeg izveštaja Skupštini do 31. marta ustavna i zakonska obaveza koja je uredno ispunjena i za 2022. godinu, čije se pozivanje na plenarnoj sednici vrši prema dnevnom redu zakonodavnog tela, a ne prema zahtevu Ombudsmana.
Ipak, ovaj izveštaj nije dobio očekivanu podršku.
Navode da je Ombudsman godinama tražio da se godišnji izveštaji uzmu u obzir odmah po podnošenju i stave na dnevni red skupštinskih sednica, ali taj zahtev nije ispunjen.
Izražavajući zabrinutost zbog ovog razvoja događaja, Ombudsman naglašava da svrha podnošenja izveštaja Skupštini nije samo u formalnom glasanju, već u otvaranju rasprave o stanju ljudskih prava i sloboda „u zemlji“, kao i u traženju odgovornosti od strane „državnih“ organa na osnovu preporuka iz izveštaja.
Glasanje protiv izveštaja, prema Ombudsmanu, ne menja stvarnost stanja ljudskih prava, ali ignorisanje rasprave o tim pitanjima smanjuje efikasnost rada Skupštine u zaštiti prava građana, konstatuje se u saopštenju.
„Način na koji je tretiran Godišnji izveštaj Ombudsmana na sednici od 23. maja 2024. godine, glasno vraća zabrinutost u pogledu razumevanja koje zakonodavna vlast ima za Instituciju Ombudsmana, mandat koji vrši, neprikosnovenost u pogledu evaluacija pitanja koja pokreću u svakodnevnom radu i načinu na koji odlučuje da postupi po predmetima koje obrađuje, bilo da se radi o predmetima na osnovu žalbi, bilo onih pokrenutih po službenoj dužnosti“, kaže se u saopštenju.
Ombudsman ujedno podseća na međunarodne standarde koji definišu rad institucija za ljudska prava. Među njima je upravo Institucija Ombudsmana na Kosovu, definisana posebno Pariskim principima, koje je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija, kao i Venecijanskim principima koje je usvojio Savet Evrope.
„Ovi standardi definišu neophodnost da nacionalne institucije za ljudska prava deluju nezavisno, bez bilo kakvog neprimerenog uticaja ili pritiska, kako bi efikasno ispunile svoj mandat u zaštiti prava pojedinaca, naglašavajući zahtev da se države uzdrže od radnji koje ometaju delotvorno funkcionisanje“, ukazuju.
Takođe, dodaju, Preporuka br. 2. Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije (ECRI) naglašava da tela za ravnopravnost treba da funkcionišu „bez uplitanja države ili drugih aktera“, i da bi „tela za ravnopravnost trebalo da objavljuju godišnje izveštaje o kojima bi trebalo da raspravlja parlament ili njegovi nadležni odbori, kao i vlada, ali koji ne bi trebalo da podležu njihovom odobrenju“.
Situacija na parlamentarnoj sednici 23. maja signalizira nepoštovanje ovih standarda, smatra Ombudsman, i „minira“ sistem institucionalnih kontrola i ravnoteža, kao i ulogu samog parlamenta.
„Ombudsman izražava zabrinutost zbog odsustva velikog broja poslanika u sali kada je trebalo da se raspravlja o Godišnjem izveštaju Ombudsmana, izostanka rasprave o nalazima Izveštaja, a potom poziva na glasanje protiv i zatvaranja sednice prema ovom pozivu, suziće prostor u izveštavanju o napretku zemlje po pitanjima ljudskih prava, jer se ovakvo parlamentarno delovanje smatra mešanjem i pritiskom u rad nacionalnih institucija za ljudska prava i jasno označava trenutak kada treba pozvati vlasti za razmišljanje i zrele institucionalne postupke“, zaključuje se u saopštenju.
